Sredom na raspustu

U celokupnoj postapokaliptičnoj atmosferi setila sam se onih žurki iz devedesetih kada su svi prisutni na zabavi bili sapatnici, da ne kažem saborci. Žurka je bila najnelogičnije što je trebalo da se desi, a opet svi smo bili tu i zbog ovog ili onog razloga nismo mogli da je napustimo. Vreme bi stalo, život je bio žurka. E, tako je bilo u prve dve nedelje ovog februara u Beogradu. Iz nekakvog inata, a verovatno i nemogućnosti redovnog života, takva žurka se opet desila. A, onda se desio i „ničim izazvani“ raspust. Neko je odlučio da se građani malo odmore od stresa izazvanog snegom i ledom, spojio par postojećih i nekoliko izmišljenih praznika i hop – evo nas sa pet slobodnih dana. Sreda je uveče, nalazim se sa prijateljima, ne možemo da nađemo slobodno mesto ni u jednom baru. Odlazimo u neku novu pivnicu gde prave srpsko-bavarske specijalitete. I tamo puno.  Treba da odemo u klub Tube, tamo je usred srede tehno specijal, gostuje Ben Klok, velika tehno zvezda iz Berlina. Oba moja pratioca nemaju pojma ko je di-džej i zaključuju da će biti sigurno prazno. Stižemo tamo ranije nego što je uobičajeno, a klub već pun. Kako vreme odmiče disko se puni i puni i puni. Prijatelj dodaje da je na fudbalskoj utakmici prijatnije i da ima više žena. U sebi brojim koliko lepih lica mi u tom trenutku fali i zamišljam mapu sveta sa osvetljenim tačkama na koje su pobegli. Zaključujem da su prisutni ovi koji su pametni i jedini lepi. Jedan stariji gospodin, zubar, govori glasno svojim promuklim glasom: „Kako nam je dobro! Da ima droge kao nekad, pa da se otkinemo. Sve je isto kao 90-ih, ceo svet je poludeo, Srbija je u rupi, izbori se bliže, a ja hoću monarhiju.“  Pored njega jedan mladić tek stigao kaže  kako je bio prvo na izložbi konceptualne umetnosti, pa je odgledao tekmu, pa je došao u Tube. Smena generacija na delu, ogledni primer tranzicije. Mlada psihološkinja u pola noći odlučuje da će da otvori obdanište, kaže - u deci je lova. Vidim nove tajne ljubavne afere koje se otimaju i žele da iscure u javnost. Vraćam se kući sa jednom mišlju – veliki je tehno.