U nasleđe prazna kasa

Teška je muka naterala premijera Mirka Cvetkovića da u najgorem trenutku za svaku vladu, samo dva meseca pre parlamentarnih izbora, najavi dodatne mere štednje. Drugog izlaza, međutim, nije imao, jer je priliv novca u budžet sve slabiji, a Vlada Srbije je, kako NIN saznaje, obećala MMF-u da u prvom tromesečju manjak u budžetu neće biti veći od 26 milijardi dinara. Već sada je, međutim, skoro izvesno da će ta granica biti probijena i ostaje da se vidi kako će na to nepoštovanje dogovora reagovati MMF. Ukoliko iz Vašingtona početkom aprila stigne vest da Vlada Srbije ni ovoga puta nije poštovala dogovor, to bi dodatno obeshrabrilo strane investitore, bez kojih je nemoguće zaustaviti dalji rast ionako rekordne nezaposlenosti. A šanse da deficit ne premaši dogovoreni okvir su zaista minimalne. U januaru, kada je priliv još bio u skladu sa očekivanjima, Vlada je potrošila 65,97 milijardi dinara, ili za 8,72 milijarde dinara više od prihoda. U februaru su porezi, carine i akcize „podbacili“ tako da je deficit verovatno bio veći za bar nekoliko milijardi, pa bi, zajedno sa martovskim, minus u prvom tromesečju mogao i za više od 10 procenata probiti dogovoreni okvir sa MMF-om. Dodatni problem je što država sve teže finansira manjak, jer banke nisu baš raspoložene da joj pozajmljuju novac. Zato svakog meseca Vlada „krcka“ svoj depozit kod NBS. U septembru 2011. država je kod NBS držala 203,5 milijardi dinara, a krajem januara 2012. ta suma je smanjena na 148,1 milijardu. Pritom je dinarski depozit ostao isti, pa ispada da je za samo četiri meseca za pokrivanje minusa u državnoj kasi i vraćanje dospelih dugova sa deviznog računa potrošeno više od pola milijarde evra! Niko ne veruje da će pre izbora biti problema sa isplatom penzija i plata, ali bi država mogla početi da produžava rokove za plaćanje drugih dugova i smanjiti kapitalne investicije. Pojedini stručnjaci strahuju da će Vlada pre izbora emitovati još jednu seriju evroobveznica ne bi li na svetskom tržištu prikupila novac za pokriće deficita i otplatu dugova. U Ministarstvu finansija nisu za NIN želeli ni da potvrde, niti da demantuju ovakve spekulacije. KNEDLA Većina ekonomista slaže se da nova vlada, kako god bude sastavljena, zbog sve dublje krize neće moći da računa na uobičajenih 100 dana „mira u kući“. Još manje će sebi moći da dozvoli luksuz da o merama štednje počne da razmišlja tek pred kraj mandata. „Umesto da se pretvara da nema nikakvih problema i da može na volšeban način da se izađe iz krize, nova vlada na startu mora da podvuče crtu i prizna da postoje krupni strukturni problemi, u budžetu, u odnosima sa centralnom bankom i na finansijskom tržištu, na kojem su bankarske usluge i šest puta skuplje nego na Zapadu“, kaže za NIN Dušan Vujović, doskorašnji glavni ekonomista Svetske banke. „I nova vlada će biti koaliciona, ali onog momenta kada se formira, ministri moraju da se ponašaju kao da su deo jednog tima, sve dok vlada traje. Oni ne smeju da budu lutke kojima upravljaju šefovi stranaka. Zato premijer mora sebi zadržati pravo da izbaci svakog ministra koji se bude ponašao kao solista ili zastupnik neke stranke. Bez toga vlada neće biti tim i neće moći ništa da uradi. A ako se unapred zna da će nesposobni i nepošteni biti izbačeni iz ekipe, mnogi kandidati za ministre neće ni hteti da uđu u vladu.“ A kada se podvuče crta i pregleda završni račun za prethodni period, moglo bi se ispostaviti da naša sposobnost za otplatu dugova i nije tako velika, kao što se tvrdilo, slažu se sagovornici NIN-a. Za Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, najvažnije je da se nova vlada formira što pre i da brzo pripremi paket mera, sa mnogo „gorkih pilula“. Jednostavno, kaže on, ni mere štednje neće biti dovoljne, već će morati da se povećaju i prihodi, pre svega PDV. Ipak, Vučković smatra da će tri četvrtine nedostajućeg novca moći da se uštedi kroz manja izdvajanja za javna preduzeća, javne nabavke, brojne agencije i fondove i druge javne službe. „Izgled reformskog paketa zavisiće od sastava vlade, a sada je najvažnije da nijedna stranka ne daje nerealna obećanja, jer to posle može skupo da nas košta. Zato ne bi bilo dobro da neka stranka sada obeća da neće dozvoliti povećanje PDV-a“, upozorava Vučković. I Mihailo Janković, direktor „Knjaz Miloša“ od nove vlade očekuje teške odluke, za koje do sada nije bilo ni volje, niti hrabrosti. „Mora se stegnuti petlja i progutati gorka knedla, jer se više ne može odlagati restrukturiranje i javnih, ali i društvenih preduzeća, koja se godinama veštački održavaju u životu subvencijama iz budžeta. Te firme troše pare građana, a nikada neće moći da posluju bez gubitaka. Konačno, mora se smanjiti i prekobrojna, a neefikasna državna administracija, koja koči investicije. Tako ušteđeni novac mogao bi se mnogo pametnije iskoristiti, za neke infrastrukturne projekte i otvaranje novih, produktivnih radnih mesta. Nijedna od ovih odluka nije laka i do sada ni jedna vlada nije imala petlju da to uradi, ali se taj posao više ne može odlagati“, kategoričan je Janković. PRIORITETI Da bi država mogla da organizuje druge, prvo mora da organizuje sebe, a to ne može „linijskim“ budžetom, na 1.200 stranica, koje ne mogu ni da se pročitaju, konstatuje Vujović. On ističe da je velika greška što je ceo budžet baziran na nominalnoj proceni BDP-a, tako da sve visi o jednoj kuki, koja se pokvarila i sada ceo budžet ne valja. U takvoj proceduri gubi se kontrola zdravog razuma i zato se mora preći na „programsko“ budžetiranje. Uostalom, kaže, kada bi preduzeća na isti način pravila svoje budžete kao naša država, nijedno ne bi znalo koliko košta neki proizvod! On smatra da Ministarstvo finansija mora da ima vodeću ulogu, da može sve ostale da „pritegne“. Pa, ne štedi se sprečavanjem službenih putovanja ili na šoljici kafe, već tako što se, ako nema dovoljno novca, finansiraju samo prioriteti prvog reda, a sve ostalo čeka bolja vremena. Sada se sva ministarstva rukovode lošim principom „daj mi što pre i što više, a posle ćemo videti šta ćemo“, što za posledicu ima neracionalno ponašanje države, ističe Vujović. Sagovornici NIN-a slažu se da će nova vlada morati znatno bolje da kontroliše sve troškove i da se mnogo odlučnije obračunava sa korupcijom i privrednim kriminalom, koji takođe otežavaju privredni oporavak. Ni to, međutim, neće biti dovoljno. „Ukoliko ne počnu da se stvaraju uslovi za otvaranje novih radnih mesta, nova vlada je unapred osuđena na neuspeh“, kaže Mihailo Janković. Srbiji, prema njegovim rečima, nedostaje i jasna privredna strategija, pa se ne zna šta su prioriteti. Tako svi pričaju da je poljoprivreda jedan od naših aduta, a agrarni budžet je smešan. Mi kao da bismo hteli od svega pomalo, a to nije moguće i nikuda ne vodi, zaključuje Janković. Agencije i državni preduzetnici Samo agencije koje su opravdale postojanje treba da budu deo sistema, a sve ostale treba ugasiti, kategoričan je Dušan Vujović. „I svi fondovi, razni NIP-ovi, moraju biti deo osnovnog budžeta, a za ključne investicije u infrastrukturu trebalo bi da bude nadležno Ministarstvo finansija. Neracionalno je da postoje ministarstva za NIP ili infrastrukturu, a tada se ne zna ni ko je za šta odgovoran“, ističe Vujović, prema čijim će rečima žito moći da se odvoji od kukolja tek kada se reforme privedu kraju. NJemu smeta i što je previše „preduzetnika“ u državnim strukturama. Poslednje što nam treba jesu „preduzetnici“, koji državnim kapitalom gaje kokoške. Neka ulože svoj novac u taj biznis, poručuje Vujović. On kaže da nije dobro linearno smanjivati sve troškove, jer je to dokaz da ne znate šta radite. Umesto toga, trebalo bi smanjiti udeo javnog sektora u BDP-u, a ovde se podržavljuju privatizovane firme, tako da su mnoge mere okrenute „naglavačke“, zaključuje Vujović.