Povratak bonusa

Kada je Lojd Blankfejn, izvršni direktor američke investicione banke Goldman i Saks, nedavno dobio bonus od ogromnih sedam miliona dolara za angažman u 2011, ocena javnosti bila je da banka „tetoši“ svog menadžera. Mnogi su u tome videli povratak bankarske pohlepe, koja je dobrim delom i doprinela krizi. Ovaj bankar je osim bonusa dobio i povišicu sa 600.000 na dva miliona dolara godišnje uprkos tome što je njegovoj banci u toj godini profit pao 47 odsto. Uprava je procenila da bi pad bio i daleko veći bez njegovog angažmana. Blankfejnov primer nikako nije usamljen, a praksa zapadnih zemalja pokazuje da se nakon prvobitnih ukidanja ili dramatičnih rezanja bonusa u 2009. i 2010. u jeku krize, od prošle godine nagrađivanje menadžera vraća. Posebno tamo gde je u kriznim vremenima menadžer pokazao dovitljivost, ne toliko da ostvari profit, koliko da umanji gubitke. REKORDERI Tako su naslove iz prethodnih godina o seči bonusa na Volstritu, u Dojče i drugim evropskim bankama, zamenili oni poput „Bankari završili sa skrušenim ponašanjem“ iz londonskog Tajmsa ili „Rekordne plate i bonusi“ iz Volstrit žurnala, čija je analiza plata i bonusa u vodećih 25 banaka i firmi s Volstrita pokazala da su oni dostigli rekordnih 135,5 milijardi dolara. I dok mediji konstatuju povratak ogromnog novčanog nagrađivanja, primećen je i nov način motivacije vrhunskih bankara pre svega na dugoročno razmišljanje, koji je lansirala Barkli (Barclays) banka. Ona je uvela isplatu bonusa u vidu dugoročnih obveznica, koje se u slučaju krize pretvaraju u akcije. Analiza agencije „Hejz grupa“, kojom su obuhvaćeni podaci o vodećim menadžerima u 257 najvećih kompanija iz 18 zemalja, pokazala je da su u 2011. zarade top menadžmenta u velikim kompanijama ostale nepromenjene, ali je primećeno da se bonusi vraćaju na pretkrizni nivo. A to zapravo znači povratak na iznose koje smo nekada nazivali astronomskim, a koji se u evropskim zemljama kreću od jednogodišnje zarade u Francuskoj, preko četvorogodišnje plate za direktore u finansijskom sektoru u Velikoj Britaniji, do izdašne Italije, u kojoj bonusi u bankarskom sektoru dostižu čak i pet godišnjih zarada. BANKARI Iako ovdašnji menadžeri tvrde da u Srbiji nema ovako astronomskih stimulacija, upućeni potvrđuju da su i kod nas najbolje motivisani bankari i marketinški stručnjaci, koji na nivou top menadžmenta mogu da dobiju i godišnju zaradu kroz premije. U proseku se mere desetinama hiljada evra. U privredi i realnom sektoru u Srbiji, bonusi su daleko manji. „Najviše dostižu do 60 odsto godišnje zarade i to u izvozno orijentisanim firmama sa dobrim rezultatima u krizi“, tvrdi za NIN Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije Tarket Sintelon, napominjući da su kod nas nagrade i u najuspešnijim firmama daleko manje nego u najgorim na Zapadu. Objašnjava da u Tarketu bonusi postoje ne samo za top menadžment već i za niže rangirane menadžere, „do nivoa specijaliste“, ali su kod svih vezani za merljive rezultate. „Mali broj naših izvoznih firmi isplaćuje premije, s obzirom na slabe rezultate“, kaže Pavičić, dodajući da je to velika šteta, jer je bonus posebno važna motivacija u „plivanju kompanije kroz krizna vremena“. Jedan od ovdašnjih sektora, koji uz bankarski ipak može da se pohvali dobrim poslovnim rezultatima, pa samim tim i bonusima, jeste oblast telekomunikacija. Kako za NIN objašnjava Dragica Pilipović Čefi, kod nas su bonusi uglavnom novost, a pojavili su se zajedno sa ulaskom stranih kompanija ili banaka u vlasničku strukturu ovdašnjih firmi. Tako je, kaže, Komercijalna banka, čiji je član Upravnog odbora, uvela bonuse kada su suvlasnici postali međunarodne finansijske institucije EBRD i Međunarodna finansijska korporacija. Ona kaže da i kablovski operater SBB, čiji je generalni direktor, ima razrađen sistem nagrađivanja, koji podrazumeva i bonuse. O iznosima niko ne želi da govori. „Bonusi se ne daju za obične uspehe već za značajne pomake u poslovanju, ali i za značajno bolje rezultate od konkurencije. Takođe se nagrađuje rukovodstvo koje je zaštitilo svoju firmu u veoma teškim vremenima. Oni su korisni i kada hoćete da zadržite ključno osoblje da ne napusti firmu”, objašnjava Pilipovićeva. Bonuse isplaćuje i Orion telekom, čiji generalni direktor Slobodan Đinović takođe ne pominje konkretne iznose, ali za NIN objašnjava red veličine tih isplata. „Odnosi osnovnih zarada i bonusa su 60:40 pri čemu je osnovni deo fiksna plata, a varijabilni zavisi od rezultata. Za varijabilu je Orion Telekom lane isplatio zaposlenima 85 odsto planirane sume za ove namene, a postoji i dodatni mehanizam kojim zaposleni mogu da ostvare i udeo u vlasništvu, shodno postignutim rezultatima“, objašnjava Đinović. Maja Piščević, izvršna direktorka i predsednica UO Srpske asocijacije menadžera, kaže da je sistem nagrađivanja važan, iako nije lako govoriti o bonusima dok desetine hiljada ljudi ostaju bez posla. „Ako pogledamo stvar iz drugog ugla, onda se čini da je makar deo preduzeća koja su poslednjih godina poklekla, smanjilo broj zaposlenih ili potpuno nestala sa privredne scene, mogao biti spasen da su na njihovom čelu bili stručniji menadžeri. Verujem da bi bilo daleko efikasnije da su im ponuđene umerenije plate, ali i bonus isključivo za slučaj dobrog rezultata. To bi bio podsticaj za menadžere koji veruju u sebe i koji su spremni da preuzmu rizik za poslovanje preduzeća”, obrazlaže Piščevićeva. Vođeni upravo ovom logikom podsticaja, najdalje su otišli čelnici nemačkog Audija, koji su sa početkom krize izmenili i sistem isplate premija. Dogovoreno je da od operativnog profita zaposleni dobiju 10 odsto. Rezultati nisu izostali. Korist je bila obostrana. Radnici Audija su lane u proseku dobili bonuse od 5.000-6.000 evra, a u ovoj godini očekuju duplo veće nagrade. Neki i vraćaju pare Da ne cvetaju svima ruže i da bonusi nisu u potpunom uzletu, svedoči primer britanske bankarske grupe Lojds (Lloyds), koja je prva od nekada vodećih 10 menadžera zatražila da vrate dva miliona funti bonusa isplaćenih 2010. Takva pravna mogućnost u Velikoj Britaniji uvedena je u vreme finansijskog sloma 2008, a naknade bankarima oduzimaju se zbog nesavesnog poslovanja i gubitaka. U društvu „kažnjene“ desetorice su bivši izvršni direktor Erik Danijels i četvorica članova uprave.