Traži i pronađi

Dugo se mislilo da je mural Leonarda da Vinčija Bitka kod Angijarija, na kome je umetnik radio u firentinskoj palati Vekio, potpuno uništen. Istraživanja sprovedena poslednjih decenija ulila su izvesnu dozu optimizma kod onih koji se nadaju da se ovo nedovršeno delo renesansnog umetnika još krije iza zida dvorane Činkvečento, a samo pre nekoliko dana, na konferenciji za štampu, održanoj upravo u sali koju je nekada davno ukrašavala Leonardova Bitka, upućeni su ohrabrujući signali koji ukazuju da Leonardov mural nije definitivno izgubljen. Prvi, koji se pozabavio unutrašnjom dekoracijom dvorane Vrhovnog veća (kasnije je naziv promenjen u „dvorana Činkvečento“), izgrađene 1494. u palati Vekio, bio je Pjer Soderini, doživotni poglavar Firence. On je, za ukrašavanje najznačajnije i najveće prostorije u palati (duge 54 m, široke 23 i visoke 18 metara), uspeo da angažuje dva najveća umetnika tog vremena, Leonarda da Vinčija i Mikelanđela Buonarotija. NJihov zadatak je bio da realizuju dve velike freske na zidovima sale sa scenama koje su veličale vojničke pobede Firentinske republike. U proleće 1503. Leonardo je, uporedo sa radom na portretu Mona Lize, počeo s priprema za mural Bitka kod Angijarija, u čast pobede koalicije, predvođene Firentincima, nad protivničkom milanskom vojskom, a koja je izvojevana 1440. godine. Nešto kasnije, Leonardu se pridružio kolega i suparnik Mikelanđelo. U periodu kada je njegova monumentalna skulptura David postavljena ispred palate Vekio na trgu Sinjorija, Mikelanđelo je započeo pripremne radove za fresku Bitka kod Kašine, čija tema je bila pobeda Firentinaca nad Pizom 1364. PROBLEMI Uprkos velikim problemima, rad na muralu je uglavnom završen, a Leonardo je na njemu radio više od godinu dana sa šest pomoćnika. I pored oštećenja u gornjem delu, mural Bitka kod Angijarija (centralni deo slike) krasio je zid dvorane još nekoliko decenija i mnogi su je videli i pokušali da reprodukuju. Šezdesetak godina kasnije, ponovna dekoracija dvorane pripala je Đorđu Vazariju, čija je freska Bitka kod Skanagala prekrila ono što je ostalo od Leonardovog murala. Vekovima obavijeno misterijom, ovo izgubljeno Da Vinčijevo delo pobudilo je zanimanje naučnih i umetničkih krugova sedamdesetih godina prošlog veka, nakon početnih indikacija priznatog „leonardiste“ Karla Pedretija u pogledu lokacije murala. Sada, zahvaljujući izuzetnoj upornosti Pedretijevog učenika Mauricija Seračinija, bioinženjera, specijalizovanog u istoriji umetnosti i predavača na američkom univerzitetu u San Dijegu, koji je, kao „lovac“, proveo trideset sedam godina u potrazi za „plenom“ starim pet vekova, potpomognut „oružjem“ visoke tehnologije, konačno su otkriveni prvi materijalni dokazi koji ukazuju na trag koji je Leonardova ruka ostavila na zidu salona Činkvečento. Prošle sedmice, na izuzetno posećenoj konferenciji, „glad“ za Leonardom je donekle utoljena. Neodoljiva želja da se otkrije prava ili pretpostavljena istina vekovne misterije je, na prvi pogled, zadovoljena. Zvanično obaveštenje da iza Vazarijeve slike postoji međuprostor od nekoliko santimetara i da su tri pronađene boje kompatibilne sa onima koje je koristio Leonardo, bilo je dovoljno za planetarno lansiranje Firence. U jednoj od bušotina otkrivena je površina žuto-bež boje koja izgleda pokrivena četkicom. Poluprovidne crvene krhotine otkrile su organski sastav koja je veoma sličan crvenom laku koji je Leonardo koristio na svojoj slici Adorazione dei Magi, kod nas poznatoj kao Klanjanje tri kralja. Najvažnije otkriće je materijal crne boje koji sadrži mangan-dioksid u istoj hemijskoj proporciji pronađenoj u „crnoj“ boji drugih Leonardovih slika, što je utvrđeno i prilikom nedavne analize Da Vinčijeve slike Sveti Jovan krstitelj u Luvru. „Ne poričem, očekivao sam čudo“, priznaje Seračini, koga je i visokotiražni američki pisac Den Braun spomenuo u bestseleru Da Vinčijev kod. On ističe da će analizu uzoraka staviti na raspolaganje za sve provere. „Znam da još nisam napravio pun pogodak. Ali, tu su veoma jake indicije. Na tom sakrivenom zidu neko je slikao i ne može biti niko drugi do Leonardo“, ubeđen je Seračini, sledeći putokaz koji je na svojoj fresci ostavio Vazari - na zelenoj zastavici u vrhu slike, koja je pokrila Leonardovu, napisao je: „Traži i pronađi“. EKSPLOZIJA U želji da pomogne svom učitelju Pedretiju, Seračini je još 1975. počeo da sondira zidove dvorane, koristeći ultrazvuk i termografiju, i otkrio da se na istočnom zidu, iza Vazarijeve freske nalazi međuprostor koji je verovatno ostavio Vazari u nameri da sačuva Leonardove konje i konjanike kojima se neizmerno divio. Naučnik je tokom 2000. prilagodivši medicinske aparate, pripremio novi skener (sa neutronskom aktivacijom) koji je bio u stanju da pretraži neprozirna tela i otkrije prisustvo vodonika i, zahvaljujući gama zracima, ostale supstance. NJegova ideja je bila da traži supstance slične slikarskim materijalima, koje je upotrebljavao Leonardo: laneno ulje, lakove i smole. Međutim, zaplašene efektima radijacije, nadležne kulturne institucije zabranile su ovaj eksperiment. Kada je sve izgledalo izgubljeno, „supermen“ Seračini je predložio da se istraživanje nastavi uz pomoć drugog medicinskog instrumenta, endoskopa, što podrazumeva fizički prolaz, odnosno probijanje Vazarijeve slike. Ovaj zahtev dovodi do burne eksplozije u umetničkim krugovima. Ne obazirući se na zgražavanje istoričara umetnosti, neumorni istraživač ne odustaje i traži dozvolu za 14 prilaza – rupa. Na kraju, dobija odobrenje za samo šest otvora, koji su, po njegovom mišljenju, „nažalost periferni u odnosu na mesto gde se nalazi srce Leonardove bitke“. Konačno, krajem prošle godine, uz blagonaklonost gradonačelnika Firence Mateja Rencija i veliku finansijsku pomoć Nacionalne geografije, Seračini je lično ubacio sonde i mini-telekamere u, prethodno izbušene, otvore. I potraga se nastavlja. (Ne)potreban spektakl Vredno je pomena da su Seračinijev poduhvat pokušala da onemoguće brojna ugledna imena iz sveta umetnosti, proglašavajući isti marketinškim potezom i nepotrebnim spektaklom. Uprkos uzavrelim polemikama, koje su pratile Seračinijevu bitku, čak i apela koji je rezultirao podnošenjem zahteva tužilaštvu da se radovi obustave, italijanski ministar za kulturu Lorenco Ornagi je dao dozvolu da se predmetno istraživanje nastavi, naravno, uz dužnu pažnju prema postojećem Vazarijevom delu, što znači da nas uskoro očekuju nove senzacionalne vesti povodom, još uvek sakrivenog, murala univerzalnog genija.