Galerija u mreži

Virtuelni muzej, „onlajn muzej“, elektronski muzej, digitalni muzej ili veb muzej - jedan je od novih načina da se izlože umetnička dela. Virtuelni muzej je onaj koji postoji onlajn, odnosno na internetu i kao i pravi muzej, projektovan je oko određenog objekta (muzej umetnosti, muzej nauke, istorijski muzej, arhivski muzej, pomorski muzej...) ili se može sastojati od izložbi kreiranih elektronski i od samog početka namenjenih prikazivanju na vebu: može ga činiti digitalni prikaz izložbi ili pak biti „rođen“ digitalan. Virtuelni muzej može i ne mora biti napravljen 3D animacijom, ali je ugođaj veći i privid realnog prostora ubedljiviji ako je 3D. Tako je u februaru prošle godine, lansiran Google Art Project, http://www.googleartproject.com/ kao onlajn kompilacija slika visoke rezolucije umetničkih dela 17 svetskih galerija s virtuelnim turama kroz njih, tako da na jednom mestu možete obići Tejt galeriju u Londonu, Metropoliten muzej u NJujorku, Ufiđi u Firenci, Muzej Kraljice Sofije u Madridu, Ermitaž u Petrogradu itd. Deo izložbe povodom 150 godina od rođenja Gustava Klimta može se pogledati virtuelnom šetnjom Leopold muzejem u Beču, na veb adresi http://www.leopoldmuseum.org/en/exhibitions/43/klimt-up-close-and-personal, a sajt Tejt modern galerije u Londonu nudi mogućnost pravljenja plana obilaska galerije na osnovu izabranih slika koje posetilac želi da vidi http://www.tate.org.uk/modern/explore/. Nezaobilazna je digitalna biblioteka ArtStor, http://www.artstor.org, koja je neprofitni izvor digitalnih prikaza iz sveta umetnosti, arhitekture, nauke, muzike, književnosti, antropologije i svetske istorije i podređena je naučnoistraživačkom radu i edukaciji. KOLEKCIJE Stiče se utisak da svako ima neki vid virtuelnog muzeja; a gde smo tu mi? Nekoliko meseci rada tima sačinjenog od kustosa, grafičkih dizajnera, stručnjaka za baze podataka, 3D animatora, programera i spoljnih saradnika i virtuelne ture bi svima bile na „klik“ udaljenosti. Ako su zgrade Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja godinama pod rekonstrukcijom i nedostupne javnosti, zašto bar ne napraviti njihova virtuelna izdanja i njihove kolekcije ponovo učiniti vidljivim makar putem interneta, i dostupne svima bez obzira na to gde se fizički nalazili? Virtuelni muzeji ne mogu zameniti stvarne muzeje, ali bi tada bar dve funkcije muzeja bile delimično ostvarene: vizuelna i edukativna. Jer, virtuelni i stvarni muzeji se međusobno ne isključuju, već se dopunjuju. Cepterov muzej u Beogradu ima i virtuelni onlajn muzej http://www.zeptermuseum.rs/virtuelna-poseta-1 koji nudi razgledanje uz 3D animaciju: izabere se sprat i šetnja muzejem počinje. Istina, aktuelna izložba Stojana Ćelića može se pogledati samo u stvarnom muzeju do 8. aprila, jer virtuelna tura za sada obuhvata samo stalnu postavku. Više od 150 umetničkih dela iz kolekcije savremene srpske umetnosti kompanije Telenor može se pogledati u njihovom virtuelnom muzeju http://www.telenor.rs/kolekcija/srp/. U ovom slučaju virtuelni muzej je jedini način da svakodnevno javnosti budu dostupna dela kolekcije, jer su smeštena u poslovnim prostorijama Telenora. O kolekciji, izložbi, virtuelnoj i stvarnoj, pod nazivom Vidi dalje. Umetnost i komunikacija, Ana Krstić, direktorka Telenor fondacije kaže: „Fondacija od samog početka radi na društveno odgovornim projektima, i pre pet godina je u okviru jednog od svojih umetničkih programa, započela stvaranje svoje umetničke kolekcije, koja sadrži dela naših umetnika nastala posle 1990. godine. Kolekcija je proputovala Srbiju i do danas bila izložena u više od deset gradova u Srbiji. Želeli smo da je predstavimo širem auditorijumu, i rešenje se nametnulo u okviru virtuelne postavke koja je napravljena 2008. godine; angažovali smo ekipu okupljenu oko ’Galerije 12+’, umetničkog kolektiva, koji se bavi novim medijima u umetnosti.“ Umetnički direktor „Galerije 12+”, Dorijan Kolundžija, objašnjava da je saradnja bila odlična te da su sve uradili neuobičajeno brzo: „Sadašnji virtuelni muzej mora pratiti rast kolekcije, te je ažuriran i dorađen prošle godine. Napravljen je modularno tako da su proširenja jednostavna, a bilo bi moguće uvesti i 3D animaciju: za oko tri meseca rada mogli bismo da napravimo virtual reality ambijente svakog od više od 150 eksponata i za svaki potpuno interaktivnu panoramu, i sve to integrisati u već postojeći virtuelni muzej. Očaran sam brakom umetnosti i mlade tehnologije i onim što on može da nam da.“ SOCIJALIZACIJA NJegovo mišljenje deli još jedan pripadnik sveta multimedijalnih tehnologija, Vitomir Jevremović, direktor „Digital majnda“ i tvorac „Interaktivnog Beograda 15. veka“ - interaktivne projekcije koja se još pre osam godina gledala 3D naočarima! Animacije su pravljene na osnovu rezultata arheoloških istraživanja, crteža, planova, ilustracija iz starih knjiga, očuvanih objekata tvrđave i nakon četiri meseca oživljen je Beograd 15. veka. Nažalost, danas se ta projekcija ne može nigde pogledati, već samo jedan video klip na Jutjubu. Ponekad virtuelni muzej može zaista biti pandan stvarnom, jer stvaran ne postoji. Takav je Virtuelni muzej Zorana Đinđića, otvoren u maju 2011. godine, čiji je kreator takođe Vitomir Jevremović i nalazi se na adresi http://www.zorandjindjic.org. Bilo bi nepravedno bar ne spomenuti Net Art, umetnost kreiranu za veb, kao jedan vid digitalne umetnosti (opšti termin kojim se označava opseg umetničkih dela koja koriste digitalnu tehnologiju kao osnovu svog kreativnog procesa). Polemika da li to jeste umetnost ili ne, traje i dalje, ali nema dileme da kada je reč o internet-artu u mnogim slučajevima gledalac biva uvučen u neku vrstu interakcije sa umetničkim delom i vrlo često biva isprovociran. Tema net arta definitivno zaslužuje poseban tekst i nove sagovornike. Činjenica jeste da nove tehnologije menjaju ne samo način života i komunikacije, već i sam umetnički izraz - prikazivanje umetnosti i njeno poimanje. Treba biti otvorenog uma za nove stvari makar samo zato da bismo konstatovali da nam se ne dopadaju. Ništa nije obavezno, ali jeste interesantno i edukativno, širi nam vidike, olakšava nam da razumemo različitosti. A kada je o muzejima reč, tu dileme nema - potrebni su nam i stvarni i virtuelni: virtuelni da bi nam umetnička dela bila dostupna nezavisno od postojanja zgrada i lokacije posetioca, a stvarni da bismo čuvali baštinu i jačali kao nacija, jer muzeji su mesta socijalizacije i važan činilac razvoja mnogih naučnih disciplina; ujedno su i idealna mesta za proučavanje principa zajednice u kojima su nastali. Magija originala U neformalnom razgovoru o ulozi muzeja, potrebi da postoje i virtuelni i stvarni, Dorijan Kolundžija je spomenuo projekat koji rade za jedan muzej u Izraelu, po čijem će završetku virtuelni muzej figurisati unutar stvarnog, a sve s ciljem pružanja boljeg estetskog doživljaja posetiocu. „Eksponati kolekcije novčića su veoma sitni i teško vidljivi, tako da ćemo iznad svakog originalnog eksponata napraviti hologramski prikaz rotirajućeg novčića u odnosu 1:100. Na ovaj način, magija prisustva originala i njegove aure će biti sačuvana, a posetilac će moći da vidi sve njegove detalje.“ Pionirski počeci Sve je počelo još devedesetih, kada su veb stranice bile mnogo jednostavnije i skromnijih vizuelnih mogućnosti, a propusni opseg za prenos podataka bio nezamislivo mali. Među pionirskim poduhvatima bili su Muzej kompjuterskih umetnosti (http://moca.virtual.museum), Veb muzej Pariz (http://www.ibiblio.org/wm/), Lin Hsin Hsin Art muzej (http://www.lhham.com.sg/), Open-er muzej iz LJubljane (http://www.burger.si/Ljubljana/map_Ljubljana_eng.html) ili Muzej nauke u Londonu koji je jedan od najvećih muzeja nauke u svetu.