Besmisleno povećanje minimalne cene rada

Razlog za to je što će deo koristi ostvariti proizvođači i trgovci, kao i bogate porodice sa bebama kojima takva pomoć nije potrebna”, objašnjava za NIN Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora. Napominje da je vrlo moguće da 20-30 odsto najsiromašnijih neće ni biti u mogućnosti da iskoristi efekte ove mere. Zato umesto povraćaja PDV-a predlaže veća socijalna davanja siromašnim porodicama sa bebama. Kakve će biti posledice ove mere? Direktni gubici budžeta od povraćaja PDV-a neće biti naročito veliki i procenjujem da će iznositi oko 2,5 milijardi dinara godišnje. Što se tiče efikasnosti ove mere u rešavanju problema niskog nataliteta, iskustva u svetu su uglavnom negativna. S druge strane, značajnu korist od nje imaće trgovci i uvoznici. Pošto se mera odnosi na mnoge proizvode, stvara prostor za zloupotrebe trgovaca, pa će kontrola njene primene od strane Poreske uprave biti skupa. Stoga, ne bi trebalo isključiti ni mogućnost da su proizvođači i veliki uvoznici na neki način i pomogli ovu kampanju. Kao predizborna mera ocenjeno je i povećanje minimalne cene rada sa 102 na 115 dinara, koja je 1. aprila stupila na snagu. Kakvi će biti njeni efekti? Nije u skladu sa ekonomskom logikom da se povećava cena usluge za kojom tražnja opada, a to je upravo slučaj sa radnom snagom - nezaposlenost je vrlo visoka, a i dalje se povećava. Problem u primeni ove mere nije u tome što će ona povećati nezaposlenost ili uticati na masovan prelaz u sivu zonu, nego to što neće doprineti smanjenju nezaposlenosti koja je na dramatično visokom nivou. Minimalnu cenu rada bi imalo smisla povećati u slučaju da privreda ubrzano raste i da je nezaposlenost niska – međutim to nije slučaj sa Srbijom. U kampanji su obećani i udvostručeni agrarni budžet, smanjenje poreza na zarade... Predlog o udvostručavanju agrarnog budžeta znači povećanje subvencije za poljoprivredu za 0,6 odsto BDP ili za oko 20 milijardi dinara. Za obezbeđenje tih sredstava bilo bi neophodno povećati stopu PDV-a sa 18 na 19 odsto i sa 8 na 9 odsto. Kada su u pitanju kvazifiskalne dažbine sasvim su opravdani zahtevi za njihovo smanjenje ili ukidanje, jer one guše mali biznis, ali je onda neophodno povećati prihode od nekih drugih poreza kako se ne bi povećao fiskalni deficit.