Zgarišta javašluka

Kada se mnogo ljudi nađe u malom prostoru sa jednim izlazom, a pri tom se vatrogasci pozovu petnaestak minuta posle izbijanja požara, tragičan ishod poput onog u Novom Sadu, kada je stradalo šest mladih života, potpuno je neminovan. Tek posle tragedije u novosadskoj diskoteci „Kontrast“ i pokrenute inspekcije, ugostitelji su počeli naglo da postavljaju uputstva kako se ponašati u slučaju požara i planove o evakuaciji objekta. O stvarnim aspektima bezbednosti javnih objekata u Srbiji ionako niko ništa ne zna, a ponekad ni oni koji su za nju zaduženi. Kritična infrastruktura, kako ovu oblast zovu u Evropi, kod nas je, izgleda, i bukvalno kritična i ogleda se u lošoj i nedostatnoj zakonskoj regulativi. Zakon o zaštiti od požara postoji, novi je donet 2010. godine, ali ga ne prate sva potrebna podzakonska akta, što potvrđuje i načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić. Procedura za njihovo donošenje je, kako kaže, „spora i komplikovana“. I dalje nema pravilnika koji treba da prati Zakon o zaštiti od požara, a primenjuju se licence prema starom zakonu i odnose se samo na odgovornost projektanta i izvođača sistema zaštite od požara. Po rečima Ninoslava Janjića, zamenika predsednika Odbora Udruženja za privatno obezbeđenje pri Privrednoj komori Srbije i menadžera i eksperta za sisteme obezbeđenja, „u Institutu za standardizaciju Srbije doneta je serija evropskih standarda SRPSEN54, koja se odnosi na sisteme zaštite od požara, ali se ne koristi u praksi“. Kod nas, kako kaže, „nije dopušteno da signal iz sistema zaštite od požara ide direktno u kontrolno-operativni centar, što je trenutno glavna tendencija svih evropskih zemalja“. Podrazumeva se da je i objekat u Novom Sadu morao imati bar nekakav sistem za zaštitu od požara, kao i način kako će se proslediti alarmni signal do vatrogasne brigade. U izveštaju se pominje da su ga vatrogasci dobili, ali kako je rekao načelnik Marić, tek posle 15 minuta. „Ovaj objekat ima pomoćni izlaz, ali mi ne možemo da kontrolišemo koliko ljudi se nalazi u objektu. Takvih objekata ima na hiljade u Srbiji, više desetina samo u Novom Sadu“, kaže Predrag Marić i podseća da je ovo treći veliki požar u poslednjih nekoliko godina u Novom Sadu, u kome je bilo ljudskih žrtava. Sam kafić „Kontrast“ je duže vreme bio problematičan. Pred prekršajnim sudom u Novom Sadu protiv osnivača kluba Slaviše S. trenutno se vodi postupak po 13 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekoračenja radnog vremena, a svi zahtevi su primljeni tokom 2010. i 2011. godine. Uzrok čestih ovakvih nesreća ekspert Janjić vidi u izbegavanju investitora da ulažu u sisteme koji su po evropskim standardima jer ih smatraju skupim. BEZAKONJE Kada su u pitanju veliki objekti tek odnedavno su i kod nas počeli sa primenom savremenih sistema bezbednosti. Na stadionima se vrši višestruko snimanje kamerama – od ulaska posetilaca, zbivanja na tribinama, do izlaska. Na taj način se može delovati preventivno, ali i posle događaja da bi se identifikovali izgrednici. Tokom rukometnog prvenstva, pred utakmicu Hrvatska – Srbija, mnogo hrvatskih „navijača“ je zadržano na graničnom prelazu i nije im dozvoljen ulazak u našu zemlju. Aerodromi i luke imaju posebne propise, koji podrazumevaju evropske i svetske standarde, od kontrole putnika, do kontrole prtljaga i letelica i plovila. Železničke i autobuske stanice bi trebalo bar da ih prate, ali upućeni misle da je malo verovatno da su postigli neophodni, visoki nivo zaštite. Pošto nemamo zakon koji, osim požarnog, uređuje druge srodne sisteme često se dešava, kada su u pitanju tehnički sistemi, da nestručne osobe i privredna društva planiraju i postavljaju opremu za obezbeđenje. Takođe, ni samo održavanja tih sistema nije na odgovarajućem nivou, ili uopšte i ne radi. Čak, za lokale do 150 kvadrata uopšte nije obavezan neki ozbiljniji sistem, osim ručnog protivpožarnog aparata. Zato ne čudi što poneki splav, kafić ili restoran bukne ili eksplodira. Na stranu što je Zakon za zaštitu od požara definisao da se postavljeni sistem mora proveravati dva puta godišnje i da to mora raditi lice sa licencom. Kako je bilo moguće da inspekciji u „Kontrastu“ promaknu loše električne instalacije, koje su ispod bine i dovele do požara? Po rečima načelnika Marića, 250 inspektora pokriva celu Srbiju i na desetine hiljada objekata. „Oni kontrolišu sve objekte, ne samo one gde su javni skupovi i jedva stižu da jednom godišnje to pogledaju.“ Kuloarima kruži priča da često ista osoba radi nekoliko poslova, od planiranja sistema, preko tehničkog prijema do njegove kontrole. Otuda i pitanje kakav rezultat će dati mera koju je onako, predizborno gromoglasno, najavio ministar policije Ivica Dačić - da će sada svi objekti biti podvrgnuti vanrednoj tehničkoj kontroli i da nikome neće biti popuštanja. I do sada su to najčešće radili ljudi iz protivpožarne policije, a ima indicija da su baš oni radili i same elaborate protivpožarne bezbednosti, što je, u stvari, začarani krug o kome niko neće da govori. ODGOVORNOST U slučaju požara, poput ovog u Novom Sadu, postavlja se pitanje ko bi u stvari bio odgovoran? A lanac je sledeći: investitor naručuje elaborat (procenu rizika), koji treba da uradi stručna osoba. Zatim investitor na osnovu važeće zakonske regulative, standarda, tehničkih propisa..., određuje nivo prihvatljivog rizika koji će investirati. Onda dolazi izvođač, potom stručna kontrola i nakon toga obuka korisnika. „Naša saglasnost je neophodna, ali je samo jedna u nizu potrebnih da bi se dobila upotrebna dozvola“, kaže Marić, uz napomenu: „Kod ovog požara, čak i da su sva pravila i procedure bili ispunjeni, opet bi se isto dogodilo. Zato što se u objekat primi mnogo veći broj ljudi nego što je predviđeno, a sve u trci za zaradom.“ Ispostaviće se da vlasnik diskoteke „Kontrast“ nije imao dozvolu za protivpožarnu zaštitu, kao ni upotrebnu dozvolu za rad koju izdaje nadležni sekretarijat u lokalnoj samoupravi, a sam klub je bio u fazi legalizacije. Dakle, bezbednost je samo jedan „par rukava“. Otkuda sada priča o upotrebnim dozvolama kad, recimo, ni pola Novog Beograda nema upotrebnu dozvolu koja, u stvari, kod nas ništa i ne znači. Pre bi se reklo da je u pitanju još jedan začarani krug. Odnosno, drugi „par rukava“. Na jednoj strani grad, odnosno jedinica lokalne samouprave, daje građevinsku i upotrebnu dozvolu, koja sadrži i sve neophodne mere, pa i protivpožarne. A na drugoj je Agencija za privredne registre koja daje rešenje. Još 2006. godine, naime, registracija radnji, pa i ugostiteljskih objekata, sa opština prešla je na Agenciju. „Na sajtu Agencije se nalazi spisak potrebne dokumentacije, ali niko ne ide da proveri da li je sve u skladu sa dostavljenom dokumentacijom“, kaže upućeni izvor NIN-a. „Tek u redovnim kontrolama inspektori različitih državnih organa (republičkih i lokalnih) kontrolišu, ali samo ono iz svoje nadležnosti. A pre prelaska registracije u nadležnost Agencije, organi lokalne samouprave su imali obavezu da nakon registracije obaveste nadležne inspekcije o početku rada objekta, a inspekcije su u kratkom roku to proveravale. Sada toga nema“. U međuvremenu i dalje će biti prisutna opasnost da se dogodi nesreća, slična ovoj u Novom Sadu. Jer, evropski standardi se nalaze samo u frazama političara, a ne i u svakodnevnom životu. LAŽNI ALARMI Kod tržnih centara eksperti primećuju da retko ko reaguje na sirenu kada se aktivira sistem za zaštitu od požara, jer je najčešće u pitanju lažni alarm. Zbog toga se u Evropi ide ka zameni signala sirene ljudskim, glasovnim upozorenjem iz kontrolno-operativnog centra. Upravo je to način da ne dođe do nesreća zbog moguće panike. Ima indicija koje ukazuju na to da neki veliki objekti, poput sportske Arene u Beogradu, baš zbog moguće panike, u vreme nekog velikog dešavanja isključe postojeći sistem, a po određenim tačkama se rasporede ljudi koji vizuelno kontrolišu situaciju. Uklet ili zapušten grad Za pet godina u Novom Sadu izgorelo dvadesetoro mladih ljudi. U svim slučajevima radilo se o ošljarskom odnosu i nebrizi onih čiji je zadatak da obezbede sigurnost gostiju, ali i o nedovoljnoj kontroli Vatra, jauk, panika, zle slutnje, crne stranice novije istorije Novog Sada, ukletog ili zapuštenog grada, koji opet hoda iza kovčega svojih sugrađana... Ove sedmice sahranjeno je šestoro mladih: Marina Aničić (25), Tamara Miladinović (25), Milena Dalmacija (26), Zoran Ignjatović (28), Marko Pavlović (29) i Renato Vuković (21). Svi su 1. aprila stradali u požaru. NJihova imena biće dopisana na crnu listu, koju čine dvadeset žrtava stradalih u požarima na javnim mestima u poslednjih pet godina. Požari su izbili u hotelu i kafeu u centru grada, u poznatoj diskoteci i na Petrovaradinskoj tvrđavi. Prvo su na Petrovaradinskoj tvrđavi izgoreli majka i dvoje dece 4. decembra 2007. Samo nedelju dana kasnije troje ljudi je stradalo u požaru u hotelu „Putnik“. Nepuna dva meseca nakon toga, 17. decembra 2008. osmoro studenata nestalo je u požaru u kafeu „Laundž“, da bi se tragedije nastavile prvog aprilskog dana ove godine, u diskoteci „Kontrast“, protiv čijih je vlasnika i ranije podneta prekršajna prijava zbog neadekvatne protivpožarne zaštite. U svim ovim slučajevima radilo se, pre svega, o ošljarskom odnosu, oglušavanju o propise i nebrizi onih čiji je zadatak da obezbede sigurnost svojih gostiju, a sasvim sigurno i o pomanjkanju autoriteta i nedovoljnoj i nedoslednoj kontroli inspekcije i policije. Naposletku, težnju za brzom i lakom zaradom, poslove na ivici kriminala i dvadesetogodišnje svakim danom sve veće siromaštvo države i građana, valja pridodati uzročnicima tragedija. GUŽVA Od početka je bilo jasno da za najnoviju tragediju odgovornost snosi i vlasnik diskoteke, jer očevici tvrde da je u „Kontrastu“ povremeno bilo i 500 ljudi. Zato načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić kaže da je sreća što nije bilo više nastradalih. Vatrogasci su pozvani tek četvrt sata od izbijanja požara i stigli su za samo četiri minuta. Tada je šestoro posetilaca već bilo mrtvo. Policija je saslušala više od pedeset ljudi, među njima i osoblje diskoteke, konobare i obezbeđenje. Uzrok požara su najverovatnije neispravne električne instalacije ispod bine, izjavila je dežurni istražni sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Ana Stamenić, a zbog osnovane sumnje da nisu sproveli zakonske mere zaštite od požara, te su tako počinili teško delo protiv opšte sigurnosti, novosadska policija je uhapsila vlasnika Alojza G. i dvojicu zakupaca diskoteke, Slavišu S. i Dejana R. NJima je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati, posle čega će biti izvedeni pred istražnog sudiju. Priveden je i Miroslav P. (50) iz Gospođinaca, električar koji je održavao instalacije. SVEDOCI Policija ispituje i mogućnost da je, kako se čulo posle nesreće, vatra planula kada je jedna od plesačica na bini bakljom zakačila zavesu! Postoji i sumnja da je neko krao struju i tako opteretio već lošu instalaciju. Jedan od mladića koji se kobne noći našao u diskoteci ispričao je da je klub bio prepun i da je zabava dostigla vrhunac kada su igračice na bini zaplesale. Jedna od njih imala je malu baklju, neku vrstu prskalice, i mahala dok je igrala. Da li je ta prskalica možda bila varnica za požar, očevici ne mogu da tvrde. Odjednom je iza bine počelo nešto da gori i činilo se da će obezbeđenje uspeti da ugasi vatru. Očevici pričaju i da je neko iz obezbeđenja došao sa aparatom i u momentu kada ga je aktivirao, požar je buknuo takvom žestinom da je izgledalo kao da ga je, umesto penom, polio benzinom. Tada je počeo stampedo, haos, urlici… Dim je bio toliko gust da su se devojke i mladići gušili pokušavajući da izađu iz kluba. Najveća panika nastala je u uzanom prolazu i pred izlaznim vratima. Gosti su panično pohrlili prema izlazu, napravio se čep, tako da su ljudi gazili jedni preko drugih boreći se za život i vazduh. Petoro od šestoro poginulih pronađeno je u toaletu na galeriji. Tela su bila zgrčena i isprepletana… Iz te kabine otvora za spas nije bilo. „Objekat ni blizu ne zadovoljava bilo koji standard. To je prerađena industrijska hala, koja je uzanim hodnikom povezana sa ulicom. U uređenim državama ljudi stoje u redu da uđu u diskoteku. Nisu vlasnici glupani koji neće goste i pare, ali na ulazu stoji čovek koji broji goste. Koja je inspekcija dala saglasnost za barake koje su improvizovano povezane u jednu celinu, sa uskim grlom na izlazu“, priča jedan od posetilaca. Najnovija tragedija mnoge je podsetila da je zbog požara pre četiri godine u kafeu „Laundž“ Miloš Malešev iz Novog Sada osuđen na 12 godina zatvora. Suvlasnici lokala Tamaš Kolar i Srđan Bovan kažnjeni su sa po sedam, a Bojan Kulačanin, zbog pomaganja Maleševu, na dve godine zatvora. U požaru, koji je u trenutku zahvatio ceo lokal poginuli su Branka Saković (23), Dušica Kulaš (23), Marija Gavrančić (23), Milena Kolundžić (23), Mirjana Pekić (23), njen brat Miloš (19) i Boris Bjekić (19). Kafić se nalazio na spratu u strogom centru grada i radio je bez dozvole. Međutim, za požar u hotelu „Putnik“ niko još nije odgovarao. Zvanično, istraga je i dalje otvorena, dok se nezvanično čuje da je požar podmetnut i da se sumnja da je jedan državljanin BiH odgovoran za to. Snimak palikuće hotela, čiji je vlasnik bio narko-bos Darko Šarić policija, navodno, poseduje. Dvojica dečaka, Đorđe Petrović (7), Stevica Petrović (6) i njihova majka Silvana Beriša (37) izgoreli su u požaru koji je izbio na Petrovaradinskoj tvrđavi u decembru 2007. Vatru je najverovatnije izazvala sveća, a majka je tokom noći palila krpe i najlon kese, kako bi vatrom odbranila decu od glodara. Konačno, u požaru koji je 6. aprila 2000. izbio u zgradi Radničkog univerziteta nastradala je Milica Prostran, zaposlena u TV Duga, a potpuno je uništeno šest spratova. Protiv vlasnika televizije Dušana Morače godinama je vođen sudski postupak zbog neodgovarajuće brige o opremi. Sud ga je oslobodio odgovornosti, ali nakon žalbe Tužilaštva postupak je vraćen na početak. Statistike kazuju da požari na javnim mestima sa smrtnim ishodom u Srbiji, ako se izuzme Novi Sad, nisu česta pojava. S nevericom, ali u nadi da će zlo stati, Novosađani, mahom mladi ljudi, okupili su se na Trgu slobode veče nakon požara u diskoteci, baš kao i u noći tragedije u kafeu „Laundž“, odali poštu poginulima, palili sveće, polagali cveće i mirnim protestima zahtevali da im se garantuje bezbednost u njihovom gradu u kome crna lista stradalih ne prestaje da se uvećava. Burna istorija „Kontrasta“ Ovo nije prvi put da je gorela diskoteka „Kontrast“, koja postoji od 1971. Za požar iz 1992. uzrok nikada nije utvrđen. Posle je objekat promenio namenu: postao je salon nameštaja, da bi opet, sredinom devedesetih, počela da radi folkoteka, a zatim diskoteka, na koju je 2007. bačena bomba, a posle su se u njoj sukobile dve grupe navijača. U protekle tri godine protiv vlasnika podnete su 23 razne prekršajne prijave. Posle tragedije: Ko je kriv Život ni pet para Nedelja 1. april, umesto da se svi šegače sa prvoaprilskim šalama, u javnosti vlada ledena horor atmosfera izazvana vešću o tragediji koja se dogodila u novosadskoj diskoteci “Kontrast”. Šestoro mladih ljudi izgubilo je život u požaru. U pokušaju da utvrdim koja tačno bezbednosna i protivpožarna pravila važe za diskoteke i barove, ne bih li napravila listu lokala u koje više neću kročiti, razgovarala sam sa jednim pravnikom koji je rekao da ni sam ne zna kako da dođe do detaljnih propisa i sa arhitekticom koja tvrdi da se ispit na tu temu sprema iz udžbenika pisanih 1985. godine i da se nigde ne spominju diskoteke i slični objekti. Brzopoteznom anketom među vlasnicima beogradskih klubova potvrđujem da ne postoje usklađeni propisi i zakoni, te da ova najavljena vanredna inspekcija vrlo lako može da zatvori bilo koji lokal nasumično. Što će vrlo verovatno i da se desi da bismo se, eto, pohvalili da smo nešto uradili. Zbog tragedije. Po socijalnim mrežama i dalje traju rasprave o tome šta bi se desilo da se požar desi, na primer, u diskoteci „Stefan Braun“ koja je na devetom spratu sa jednim izlazom i jednim stepenicama. A, možemo slobodno da se zapitamo šta bi se desilo u bilo kom adaptiranom podrumu koji je postao klub ili bar? Usled nedostatka regulative pravilo koje važi za ovu vrstu poslovanja je – upadneš, središ, radiš. Sve dok te neko ne primeti. A primeti te tek kad vidi da se taksisti okupljaju u pola noći ispred neke adrese. Da bi bio “regularan” treba da imaš barem dva ulaza/izlaza, obučeno osoblje, prskalice za požar, ispravne protivpožarne aparate, pojaseve za spasavanje kad su u pitanju splavovi i brodovi… Sve se to određuje po broju zaposlenih i kapacitetu objekta, što je naravno nemoguće utvrditi, jer su retki stalno zaposleni po barovima i klubovima, a većina objekata ne prijavljuje realnu kvadraturu prostora. Zakoni i propisi se ne bave činjenicom da su posetioci noćnih klubova najčešće pripiti ili pijani, pa da se reakcije na opštu opasnost moraju tretirati u skladu sa tim. I još, kapacitet splavova se ne sme računati po broju kvadratnih metara, jer ako na primer izbije tuča, klijentela će da se povuče na jednu stranu broda koji, kad pretegne, može i da potone. Znači, imamo jedan minimalan broj diskoteka i barova koji poštuju kakve-takve propise, ulažu u bezbednost, smanjuju sebi prihode da bi se gosti osećali bezbedno, a onda im konkurenciju stvaraju divlji ugostiteljski objekti koji koriste rupe u sistemu da bi poslovali. Ali, ti “regularni” su incident. Najveći je broj onih što uzmu po milion i po dinara za veče, nikad nisu platili porez i nemaju nijedan ispravan protivpožarni aparat. Dolazimo do zaključka da je sve što je veliko kriminalno, a sve što je malo - nelegalno. Pa, to je pravilo po kome se u Srbiji živi i radi, recept za opstanak! I ko je na kraju kriv? Postoji li jedna instanca koja se bavi noćnim provodom na kome zasnivamo turistički identitet Srbije? Ili su posetioci noćnih klubova nebitni pošto već ne ležu u krevet u 7 sati i nisu na njivi u 5 izjutra? Možda je problem u psihologiji noćnih ptica kojima dodvoravanje političara u predizbornoj trci svakako neće uticati na odluku o tome za koga će da glasaju? O ovim velikim i bitnim temama razmišljamo tek nakon tragedije, a očigledno da jedna tragedija nije dovoljna da se pozabavimo rešavanjem problema. Pa, dobro, da li ćemo da razmišljamo o bezbednosti Pančevačkog mosta tek kada se sruši? Razumem da je naše društvo u problemima i da su ugostiteljski objekti na dnu liste prioriteta, ali opet, ovakve tragedije nam samo govore da cena ljudskog života u Srbiji nije mnogo porasla. Na kraju, svi vredimo pet para, sve dok se ne desi da (ne daj bože) pogine neki turista u klubu, e onda ćemo mnogo da se potresemo pošto smo se pred svetom obrukali.