Pojeli i asfalt

Iako je Vlada Srbije uspela da u prva tri meseca ove godine napravi rupu u budžetu od čak 55 milijardi dinara ili oko 500 miliona evra, u prekomernoj potrošnji kabinet premijera Mirka Cvetkovića smetnuo je s uma prioritet svih prioriteta – Koridor 10. Tako budžetom za 2012. godinu nisu predviđena sredstva od 3,6 milijardi dinara (33 miliona evra) potrebna za eksproprijaciju zemljišta na trasama Koridora 10 i autoputa Beograd - Južni Jadran, zbog čega su verovatna nova kašnjenja na pojedinim deonicama. Višestruko veća sredstva za samu gradnju autoputeva već su obezbeđena od stranih kreditora. Tako stotine miliona evra „čekaju“ dok Vlada ne obavi svoj deo posla, a eksproprijacija je gotovo jedini izdatak vezan za autoputeve, koji se plaća iz budžeta i nije pokriven međunarodnim kreditima. Kako je NIN-u rečeno u preduzeću Koridori Srbije, iz budžeta Srbije za 2012. godinu ukupno im je obezbeđeno 816 miliona dinara i to za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, projektovanje, tehničku kontrolu i arheološke radove. Zajednička procena Koridora Srbije i JP Puteva Srbije je da ukupno za eksproprijaciju na Koridoru 10 i autoputu Beograd - Južni Jadran u ovoj godini nedostaje 3,6 milijardi dinara, a kako kažu, pregovori sa Ministarstvom finansija o tome kako naći nedostajuća sredstva su u toku. ZASTOJ Iz Koridora podsećaju da bi Vlada Srbije u ovoj godini mesečno za eksproprijaciju trebalo da izdvaja oko 300 miliona dinara, ali da u prvim mesecima taj novac nije obezbeđen. S druge strane, ukupno je za izgradnju Koridora 10 sa međunarodnim kreditorima (Svetska banka, EIB i EBRD) ugovorena pozajmica od 1,2 milijarde evra, od čega je u 2012. godini planirano da se povuče 253 miliona evra. Uz to, obezbeđeno je i 300 miliona evra kroz kreditni ugovor sa Azerbejdžanom za izgradnju deonice autoputa prema Južnom Jadranu. Dakle, 550 miliona evra uzetih kredita u ovoj godini je na čekanju zbog nesposobnosti Cvetkovićevog tima da nađe 33 miliona evra i završi eksproprijaciju. U Koridorima Srbije priznaju da je došlo do zastoja u prvim mesecima ove godine, ali se nadaju da će se novac naći. „Rok u kome će sva nedostajuća sredstva biti obezbeđena zavisi od likvidnosti budžeta Srbije. Nedostatak finansijskih sredstava može uticati na pomeranje rokova završetka izgradnje pojedinih deonica autoputa“, kažu u Koridorima Srbije, ali napominju da se nadaju da do toga neće doći. A ako je suditi po gore pomenutoj likvidnosti budžeta, novca neće biti do rebalansa budžeta, kojim će neka druga vlada morati da preuzme brigu o zaboravljenom prioritetu odlazećeg kabineta. Koje su sve deonice ugrožene? Eksproprijacija trenutno nije završena na istočnom kraku Koridora 10 - deonica Čiflik - Pirot istok, dužine 27,6 kilometara, na južnom kraku Koridora 10 - deonice Grabovnica - Grdelica (5,5 km) i Vladičin Han - Donji Neradovac (26 km). Takođe, eksproprijacija nije završena ni na 12 kilometara dugoj deonici od Grdelice do Caričine doline, od Caričine doline do Vladičinog Hana (14, 3km), kao i deonici Srpska Kuća - Levosoje (8, 1 km). Slično je i na deonici autoputa Beograd - Južni Jadran, od LJiga do Preljine (40,4 km), čija izgradnja treba da se finansira iz azerbejdžanskog kredita. Prema podacima Koridora Srbije, za eksproprijaciju na čitavoj deonici od LJiga do Preljine potrebno je preko 750 miliona dinara, a do sada je obezbeđeno i isplaćeno svega deset miliona dinara. MUKE I Zoran Drobnjak, direktor JP Putevi Srbije priznaje za NIN da nedostaju sredstva za eksproprijaciju na deonicama Koridora 10 ka bugarskoj i makedonskoj granici, kao i na autoputu Južni Jadran od LJiga do Preljine. „Ta sredstva nisu izdvojena iz budžeta zato što ih jednostavno nema. Mislite da je Vladi Srbije lako da nađe 33 miliona evra u ovim uslovima?“, pun je razumevanja za vladine muke Drobnjak. Prema njegovoj proceni, od nedostajućih 3,6 milijardi dinara, potrebno je da se hitno nađe više od 900 miliona kako ne bi stali radovi, oko 550 miliona za deonicu LJig - Preljine i oko 392 miliona za istočni i južni krak Koridora 10. Ni u Ministarstvu finansija ni u Ministarstvu za infrastrukturu NIN nije dobio odgovor na pitanje zašto nije obezbeđen novac za autoputeve i kako će se rešiti ovaj problem. Uprkos Drobnjakovom razumevanju za krizna vremena i teškoće sa kojima se suočava Vlada, pokazalo se da za predizborne raskošne programe novca, ipak, ima. Tako su povećane subvencije za poljoprivredu, za nova radna mesta, daju se garancije za kredite Galenici, Železnicama i brojnim gubitašima… Čini se da eksproprijacija, kao vid pripremnih radova za izgradnju nije naročito atraktivna pred izbore, niti je pogodna za predizborno slikanje. A iskustvo nam pokazuje da je do sada na Koridoru 10 bilo više otvaranja deonica i slikanja nego stvarnih radova. O tome svedoče i svi probijeni rokovi za završetak ovog „puta nad putevima“ u Srbiji. OBEĆANJA Tako je Milutin Mrkonjić, kao tek izabrani ministar, pun entuzijazma, u julu 2008. obećavao da će Koridor 10 biti gotov za dve i po godine. „U protivnom, ja ću napustiti ovu funkciju, a država će postati saobraćajno slepo crevo Evrope“, govorio je tada ministar za infrastrukturu, koji je kasnije te rokove protezao do maja 2012, pa 2013. da bi nedavno saopštio da mu treba još jedan mandat da završi tako obiman posao. Za kašnjenja su krivi uvek bili drugi - od neisplaćenih putara, koji su štrajkovali pred vladom, do koalicionih partnera koji mu se mešaju u posao („tri babice kilava beba“, objašnjavao je Mrkonjić) do vremenskih neprilika. I drugi su merljivost svojih rezultata vezivali za Koridor. Tako je Mlađan Dinkić govorio da je završetak Koridora do 2011. prioritet ove vlade, kao da ni on ni G17 plus neće izaći na naredne izbore ukoliko ne bude završen Koridor u ovom mandatu. Možda su zato, kažu cinici, sada promenili ime u URS. Uostalom, i predsednik Srbije Boris Tadić i njegova stranka kao prioritet u protekle četiri godine označili su izgradnju Koridora 10, a njegov završetak obećali građanima do maja 2012, odnosno do kraja mandata odlazeće vlade. Svi su prekršili obećanja vezana za rokove izgradnje, a niko nije ispunio ona o ostavkama i povlačenju ukoliko ovo obećanje biračima ne ispune. Činjenice govore da je aktuelna vlada umesto obećanih 330 kilometara na Koridoru 10 kroz Srbiju, za četiri godine uradila oko 180 ili u proseku svega 45 kilometara godišnje. Zato ne bi iznenadilo, ako bi danas, u kampanji, da ih neko pita šta bi s obećanjima o završetku Koridora, ozbiljan odgovor vladajuće koalicije mogao biti nalik onom šaljivom sa sajta NJuz net, da je „neko ukrao kilometre autoputa na delu Koridora kod Dimitrovgrada, a delove prodavao stanovnicima vikend naselja za popločavanje puteva do svojih vikendica“. U prilog tome govori i nedavna izjava premijera Cvetkovića da je prioritet Vlade bio da se završi Koridor 10 u svim pravcima, te da „više nema potrebe da se bilo ko bavi tim putem“. Stvarno, gde nestadoše ti kilometri na Koridoru 10? Predizborne deonice Predizborno slikanje na Koridoru 10 nije ni ovoga puta izostalo. Tako je u ponedeljak 2. aprila svečano, kako i dolikuje, obeležen početak radova na izgradnji deonice od Proseka do Crvene Reke, dužine 22,5 kilometara, u prisustvu predsednika države Borisa Tadića. Da su sva dosadašnja otvaranja rezultirala izgrađenim deonicama, imali bismo verovatno nekoliko autoputeva, a ne pola jednog. Tadiću to nije smetalo da najavi da će Srbija do 2020. autoputevima biti povezana sa svim susednim državama.