Jedini put ili stranputica

Evropa je geografska sudbina Srbije“ (Milica Delević); „Srbija i ceo ovaj region biće samo siromašna periferija jedne bezbednosne strukture“ (Slobodan Samardžić); „Problem Kosova se ne može više gurati pod tepih. Nema više kalkulacija. Srbija će morati da rešava to pitanje, ali tako da rešenje odgovara interesima najmoćnijih članica EU“ (Dragomir Janković); „Evropa nam je uvezla korupciju, jer su se najveće privatizacione afere dešavale upravo u onim preduzećima koja su prodavana zapadnom kapitalu. Takođe, Zapad je uložio veliki novac u korumpiranje raznih zastupnika evroatlantskih integracija u Srbiji da rade protiv interesa sopstvene države“ (Danijel Cvjetićanin). Ovo su samo neki od stavova koji su se mogli čuti 30. marta, na okruglom stolu NIN-a, posvećenom političkim i ekonomskim posledicama kandidature Srbije za članstvo u EU. Učesnici prvog NIN Fokusa bili su ministri Nebojša Ćirić (ekonomija i regionalni razvoj) i Dušan Petrović (poljoprivreda i trgovina), Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, Vensan Dežer, šef delegacije EU u Beogradu, Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Srbiji, Damir Kuštrak, potpredsednik hrvatskog Agrokora, Zlatko Bazianec, direktor konsultantske kuće A.T. Karni, Iztok Seljak, potpredsednik slovenačke Asocijacije menadžera, Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, Dragomir Janković, izvršni direktor Evropskog ekonomskog instituta, Slobodan Samardžić, profesor Univerziteta i potpredsednik DSS-a i ekonomisti LJubomir Madžar (Univerzitet Alfa) i Danijel Cvjetićanin (Univerzitet Singidunum). KOSOVO Nisu se učesnici NIN-ovog okruglog stola ni u čemu saglasili. Ni u tome treba li Srbiji Evropska unija i obrnuto, ni u tome kolika će biti korist od našeg članstva u EU. Velika ili mala. Ipak, ako se izuzmu gosti iz Slovenije i Hrvatske koji su, pre svega, izneli svoja poslovna iskustva, među domaćim polemičarima, bilo da su oni evroentuzijasti ili evroskeptici, nema sumnje da će upravo rešavanje pitanja Kosova biti daleko najvažnija tačka budućih pregovora Beograda i Brisela u vezi sa članstvom u EU. Bez obzira na to što, prema rečima Milice Delević, svođenje svih pitanja samo na pitanje Kosova ne pokazuje pravu sliku, nema tog učesnika koji se usprotivio tezi da će status Kosova biti glavna tema. Tako je na tvrdnju Slobodana Samardžića da će uslov svih uslova biti priznavanje nezavisnosti Kosova i da je Srbija i status kandidata dobila ne zbog rezultata koje je postigla mereno kriterijumima iz Kopenhagena već zbog pristanka da se odrekne dela teritorije, Vensan Dežer odgovorio da EU nikoga nije uslovljavala, pa neće ni Srbiju. Ipak, on ne negira da je „jedini način da Srbija napreduje rešavanje problema sa Prištinom kroz dijalog“, a nije zaboravio da pomene ni tri ključna preduslova za članstvo, među kojima je prvo upravo Kosovo. Na drugom i trećem mestu su reforma pravosudnog sistema i borba sa korupcijom, kao i poboljšanje konkurentnosti domaće privrede. Dežer tako kaže da Kosovo neće biti uslov za članstvo, ali će mir i stabilnost na ovom prostoru svakako biti uslov. To se posebno nije svidelo ekonomisti Danijelu Cvjetićaninu koji je odgovorio da smatra licemernim i nepristojnim izjavu „kada neko kaže da želi mir na ovim prostorima, ali pod tim podrazumeva da Srbija nužno mora podneti sve žrtve tom miru“. Duhove je dodatno uznemirio odgovor Dragomira Jankovića na pitanje da li se u Briselu stiče utisak da će EU uslovljavati Srbiju da prizna Kosovo kako bi postala članica. „Srbija će to pitanje morati da reši tako da rešenje bude u skladu sa interesima i po volji najmoćnijih članica EU“, poručio je Janković. Iznenađen ovakvom tvrdnjom, Cvjetićanin je ocenio da okrugli sto nakon ove Jankovićeve izjave dobija novi smisao i novu temu. „Sada postaje jasno da mi više nismo u priči o tome šta su koristi, a šta troškovi od kandidature Srbije u EU već kakva je arhitektura tih najmoćnijih članica Evropske unije, ko su one i kako će se Srbija u sve to uklopiti“, kazao je Cvjetićanin. Ostala je, ipak, bez konačnog odgovora dilema kako će se to rešavati kosovski problem, ako sa jedne strane nema uslovljavanja, na čemu insistira Dežer, a sa druge strane, nema sumnje da će odluka morati da bude onakva kakvu žele vodeće članice EU koje su odavno priznale nezavisnost Kosova, kako je istakao Dragomir Janković. BRAĆA I dok Slobodan Samardžić insistira na tezi sa Srbija mora i treba da preispita svoje članstvo u EU, jer Evropa, kako je rekao, nije ono što je bila pre jedne decenije, Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Beogradu, nema ništa protiv ovog članstva, uz opasku da ono sa sobom nosi i velike prednosti, ali i još veće rizike. I Konuzin veruje da će pitanje Kosova biti najbolnija tačka pregovora za članstvo Srbije, ali ponavlja da će Rusija učiniti sve da pronađe najbolji mogući oblik saradnje i bratskih odnosa sa Srbijom kada ona bude članica EU. On nije zaboravio da se osvrne na izjavu Milice Delević da članstvo Srbije ne znači odricanje od drugih prijatelja i partnera, ali je takođe pomenuo i potencijalne probleme i razmimoilaženja na koja bi mogle da naiđu Rusija i Srbija, kao budući član EU. Pored činjenice da će ulazak Srbije u jedinstvenu carinsku uniju značiti ukidanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ambasador Moskve pominjao je i moguće promene u energetskoj saradnji Srbije i Rusije, pri čemu je u tom ugovornom odnosu Srbija zavisnik od ruske nafte i gasa. „U situaciji kada Srbija bude učestvovala u politici EU, Rusiju naravno interesuje kakav će ona imati stav povodom nekih spornih pitanja. U poslednje vreme članice EU veoma često izlaze iz okvira evropskog prava i nas zanima šta će u takvim situacijama Srbija“, kazao je Konuzin objašnjavajući odluke EU u vezi sa situacijom u Libiji ili Siriji gde je, po njegovom mišljenju, Evropa prekoračila svoja ovlašćenja i otvoreno se stavlja na jednu stranu u sporu. I dok Cvjetićanin smatra da je Srbija s pravom nervozan kandidat za članstvo u EU jer ju je njen partner, Evropska unija, mnogo puta do sada izneverio, Slobodan Samardžić ističe da se odnos EU prema Srbiji, ali i zemljama regiona mora drastično menjati, jer će u protivnom one postati siromašna periferija jedne bezbednosne strukture. „Politika proširenja EU sada nije ekonomska, već pre svega bezbednosna politika i to ne EU, već Amerike i NATO-a. Zato smatram da je opravdano što jedna država koja mora da se odrekne dela svoje teritorije i plati jako visoku ekonomsku cenu ulaska u EU, preispituje svoju odluku da li tamo želi da ide“, smatra Samardžić. Sa druge strane, za privrednika Miodraga Kostića takva dilema ne postoji. „Srbija treba da štiti svoje interese i da ne dozvoli da se udalji od Rusije i drugih zemalja sa kojima ostvaruje dobru ekonomsku saradnju. A za raspravu o ulasku ili neulasku u EU je kasno“, kategoričan je vlasnik MK grupe. VAGANJE Saglasnosti učesnika NIN-ovog okruglog stola nije bilo ni oko merenja koristi i štete koju Srbija ima ili tek može imati od kandidature za članstvo u EU. Tako je Samardžić najpre insistirao na šteti koju je srpska privreda, odnosno budžet imao od odluke da se početkom februara 2009. počne sa jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što je podrazumevalo i postepeno smanjenje ili ukidanje carinskih stopa za uvoz proizvoda iz EU. Samardžić upozorava da će, ukoliko Srbija uskoro ne postane članica i na taj način ne kompenzuje ekonomski pad zbog primene SSP-a, srpska privreda kolabirati. Odgovor je odmah usledio od ministra ekonomije Nebojše Ćirića, koji je podsetio da je od januara 2009. do novembra 2011. godine korist za izvoznike iz EU u Srbiju bila tek 423 miliona evra, dok su se u istom tom periodu naši izvoznici u EU okoristili za skoro 1,4 milijarde evra. Ćirić smatra i da nije korektno tvrditi da je proces pridruživanja izazvao ekonomski pad u Srbiji, već je za to prevashodno okrivio svetsku ekonomsku krizu. Ekonomista LJubomir Madžar nije se složio ni sa jednom od ovih tvrdnji. Iako smatra da je stanje u privredi loše, kako kaže „šokantno kritično“, za njega to nije posledice svetske krize, kako veruje ministar Ćirić, niti usklađivanje sa carinskom politikom koja važi u EU, kako je rekao Samardžić. „Mi smo sami sebi odrezali uši jer smo svih prethodnih godina trošili više nego što smo smeli. Prodavali smo kapital i taj novac koristili za tekuću potrošnju, a onda se kasnije i zaduživali opet da bismo finansirali tekuću potrošnju. Plate su u prethodnim godinama rasle dvostruko brže od produktivnosti i to jednostavno nije održivo“, upozorio je Madžar. Na podatak o sve boljim izvoznim rezultatima domaće privrede, a pre svega poljoprivrede, koje su izneli ministri Ćirić i Petrović, reagovao je i Cvjetićanin opaskom da bi neupućeni mogli zaključiti kako Srbija ima suficit u razmeni sa svetom, a ne deficit koji je u prošloj godini bio oko šest milijardi evra. Cvjetićaninu je zasmetalo što se stalno navode podaci o konstantnom rastu suficita u razmeni poljoprivrednih proizvoda Srbije i EU sa 200 miliona evra u 2009. na 500 miliona evra, koliko je bilo u prvih deset meseci prošle godine, baš kao i izlaganje ministra Petrovića koji je kazao da sa padom carinske zaštite naših proizvoda raste izvoz agrara Srbije i da se domaći proizvođači hrane zato bez razloga plaše konkurencije koja im dolazi iz Evrope. Ćirić se složio sa šefom delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom da su Srbiji potrebne kompanije koje mogu izdržati evropsku utakmicu, a pre svega kompanije koje će se udruživati sa partnerima iz regiona i zajednički pokušati da nastupaju pred konkurencijom, jer je, po njima, to jedini način da se adekvatno suprotstave jakoj konkurenciji u Evropi. Na kraju, za većinu učesnika okruglog stola o posledicama kandidature Srbije nema sumnje da je korist od približavanja Srbije Evropskoj uniji veća od štete koja bi mogla zadesiti nepripremljenu privredu, ali i srpski budžet koji već tri godine ima sve manje prihode od carina, a od 2014. godine ih neće imati skoro uopšte. Ako ništa drugo, Srbija će na tom putu približavanja morati da pretrpi ozbiljnu reformu političkog i privrednog sistema i ambijenta koji bi trebalo da olakša život građanima i privredi. Ipak, ni oko odnosa koristi i štete naše kandidature političari i stručnjaci nisu saglasni. Dok je za Milicu Delević ta korist nemerljivo veća od štete, za profesora Madžara je ta korist izuzetno mala. On to objašnjava neizvesnošću u pogledu odnosa u samoj Srbiji, ali i u Evropskoj uniji za sedam, osam ili deset godina kada dođe naš red za članstvo. Kako on reče, „daleka je to perspektiva i niko od nas ne zna šta će biti i sa Srbijom i sa Evropom do tada“. A, kako je rekao, većini je 5.000 evra danas vrednije od 50.000 evra za 50 godina. Pozitivna iskustva suseda Tvrdnje srpskih ministara da liberalizacija spoljne trgovine sa EU nema štetnih posledica, podržao je i gost iz Hrvatske Damir Kuštrak, potpredsednik Agrokora. On tvrdi da se ukidanja carinske zaštite ne treba bojati, te da je hrvatsko iskustvo pokazalo da nijedna kompanija nije zbog toga propala. „U hrvatskoj javnosti je bilo oštre polemike oko liberalizacije tržišta nekretnina i bojazni da će sada Evropljani doći i kupovati, a onda je prodaja nekretnina pala, a ne porasla“. Kuštrak kaže i da Hrvatskoj ide u prilog da Srbija postane članica EU jer će tako region jugoistočne Evrope biti jači. On veruje da je ekonomska liberalizacija regiona neophodna i da od nje svaka država može imati samo benefite, nikako štetu. Potpredsednik Agrokora napominje da je njegova kompanija u prethodnim godinama, pripremajući se za članstvo u EU i nove okolnosti, samo investirala, najpre u tehnologiju, a zatim i u tržište i ljude, jer je to jedini način da se prilagodite i spremni dočekate učlanjenje. Iztok Seljak, predsednik slovenačke Hidrije i član Upravnog odbora Samita 100 lidera regiona, savetuje Srbiju da ne pravi grešku kakvu je napravila njegova zemlja. „Nama je ulazak u EU bio cilj, a ne sredstvo za postizanje nekog cilja. Zato, kada smo ušli u EU ostali smo bez cilja i sada, posle sedam godina i dalje ga tražimo“, precizirao je Seljak. Varnice Dinamici diskusije doprinelo je i nekoliko varnica među učesnicima okruglog stola. Najpre je Milica Delević na početku podsetila sve prisutne, a po tumačenju novinara, posebno potpredsednika DSS-a Slobodana Samardžića da su sve vlade formirane od 2000. godine do danas bile na evropskom putu, uključujući i obe vlade Vojislava Koštunice. I kako su sve one zaslužne što je Srbija konačno dobila status kandidata za članstvo. Profesor Cvjetićanin je, pak, negodovao zbog toga što nije tretiran ravnopravno sa ostalim učesnicima i što mu je dato manje vremena nego drugima, ali je ironično reagovao i na tvrdnje ministra poljoprivrede Dušana Petrovića rečenicom: „Vi ste i do sada uvek iznosili istinu i nema razloga da vam ne verujemo“. Na informaciju da je Petrović pre dolaska na okrugli sto sa grčkim ministrom poljoprivrede potpisao memorandum o saradnji dve zemlje u oblasti poljoprivrede i prehrambene inudstrije, osvrnuo se Dragomir Janković šalom kako bi više voleo da je takav sporazum potpisan sa ministrom iz Nemačke, jer pitanje je da li će Grčka sačuvati svoj kredibilitet do vremena kada na red dođe realizacija ovog sporazuma, s obzirom na njene probleme sa državnim dugovima.