Dinamika naracije

Režija je poverena Nebojši Bradiću, koji radnju dela situira stotinak godina kasnije u odnosu na polazni tekst, u doba građanskog rata u Španiji. Bradić naglašava dinamiku naracije i intenzivira učešće baleta, takođe i hora koji dobija efektnu scensku funkciju. Značajnu potporu dobija od dirigenta Srboljuba Dinića čiji angažman na novoj i eksplicitno svedoči o tome da se ovaj umetnik nije slučajno našao na poziciji umetničkog direktora opere u Bernu. On superiorno predvodi veliki ansambl u kome i orkestar i hor (i izvanredni dečji hor Horislavci!), zvuče nadahnuto i raspoloženo i time nemalo utiču na kvalitet predstave. U tumačenju lika Karmen neosporno je iskustvo Dragane del Monako, ali i povremeno suočavanje sa vokalnim poteškoćama – očekivali smo, svakako, više (tek u drugoj podeli, sledeće večeri, sa Aleksandrom Angelov u naslovnoj ulozi, ovaj karakter dobija željenu punoću izraza). Eskamiljo Miodraga D. Jovanovića jeste solidan, Hon Li kao Don Hoze dominira ovom postavkom i glumački i pevački. Jednako uspešan je Zuniga Dragoljuba Bajića; Mikaela ukazuje na interpretativni napredak svoje protagonistkinje, Suzane Šuvaković Savić.