Muke po Bojani

Naslov me je podsetio na Odluku br. 30 Odbora za standardizaciju srpskog jezika iz 2003. godine, pod naslovom „O deklinaciji prezimena ženskih osoba“. Tekst te odluke napisao je pokojni Egon Fekete, Terzićev saradnik (sa Dragom Ćupićem) u nekoliko vrlo dobrih normativnih priručnika. Tu se odlučno osuđuju rečenice tipa „To je izjavila Pešić“ (gde je trebalo reći ili Pešićeva ili Vesna Pešić, gospođa Pešić i sl.) i ističe se da su nemoguće rečenice kao „To smo čuli od Jovanović“, „To se odnosi na Pavlović“, tj. da se prezime ženske osobe, samo za sebe, ne može upotrebiti u padežu. Pomenuta Karolina zvanično se vodi kao Dankinja, ali je kći poljskih roditelja i prezime joj je poljsko. U poljskom, kao i u gotovo svim ostalim slovenskim jezicima, prezime žene dobija ženski rod, pa bi bilo najlogičnije da je zovemo Voznjacka, kao Poljaci, što bi dalo normalan akuzativ – Voznjacku. Naš patrijarhalni jezik prezimenima priznaje samo muški gramatički rod, a od onih na -ski (-cki, -čki, -ški) ne da se čak napraviti ni izvedenica tipa „Pešićeva“ ili „Pešićka“. Zato bi se za Bojanu Jovanovski uvek moralo upotrebiti i ime i prezime, što za novinske potrebe nije zgodno. Da su mene pitali, stavio bih naslov „Bojana namučila Karolinu“, jer je malo familijarnosti uvek bolje nego mnogo gramatičke rogobatnosti.