Proleće Muslimanske braće

Mesec dana uoči predsedničkih izbora u Egiptu, na kairskom trgu Tahrir našle su se zajedno islamističke i sekularne snage ujedinjene u zahtevu da se vojska, koja još vodi zemlju, povuče i ustupi mesto civilnoj vlasti. Poruke generala da pre izbora i smene treba završiti novi ustav samo su pojačale sumnje da će se Vrhovni vojni savet zaista povući posle eventualnog drugog kruga izbora u junu. U međuvremenu, izborna komisija je iz predsedničke trke diskvalifikovala deset kandidata, pa su, između ostalih, izbačeni salafista Hazem Abu Ismail, jer je njegova pokojna majka imala dvojno, američko-egipatsko državljanstvo (po zakonu kandidat niti članovi njegove porodice ne mogu imati dvojno državljanstvo); bivši šef Mubarakove tajne policije Omar Sulejman, jer nije imao dovoljno potpisa za podršku; ali i kandidat Muslimanske braće Hairat el Šater, jer je, istina tokom Mubarakove vladavine, bio u zatvoru zbog optužbi za terorizam i pranje novca (ove godine je amnestiran). Pristalice Abu Ismaila su demonstrirale, ali je odluka ostala na snazi, a Muslimanska braća izašla su sa novim kandidatom, Mohamedom Morsijem. Muslimanska braća mogu se nadati ozbiljnom uspehu na izborima, pri čemu Egipat nije jedina zemlja u kojoj uspevaju da dobiju sve veću podršku. Iako nisu imali značajniju ulogu u „arapskom proleću”, na izborima koji su usledili mogu da se pohvale prilično dobrim rezultatima. Demonstranti koji su ustali protiv režima bili su uglavnom mladi, sekularni, bez previše političkog iskustva i, što se ispostavilo kao pogubno, bez dugoročnog političkog plana. Islamisti su, nasuprot tome, imali iskustvo i bili su spremni da popune prazan prostor koji se otvorio kada se ispostavilo da demonstranti nisu bili pripremljeni za “dan posle” svrgavanja bivših predsednika. Inače, u zemljama “arapskog proleća” u kojima su održani izbori, izlaznost je bila veoma mala. U Tunisu je na izbore u oktobru prošle godine izašlo tek 40 odsto glasača, u Egiptu na decembarske i januarske tek jedan odsto više. Bilo je zato očekivano da islamističke snage zauzmu većinu u parlamentima obe zemlje. Posle revolucija oni su postali nova snaga u arapskom svetu. Muslimanska braća, u različitim varijacijama, potpomognuta Katarom, jačaju u Tunisu, Egiptu, Jordanu, Palestini… A u Siriji čine najsnažniju opozicionu grupu. Morsi zato očekuje dosta od predstojećih izbora. Sebe predstavlja kao jedinog “pravog islamistu” u predsedničkoj trci u kojoj mu je glavni konkurent Abdel Moneim Abul Fotuh, nekadašnji lider Muslimanske braće, koji je iz pokreta izbačen zbog previše liberalnih stavova. Treći favorit je Amr Musa, bivši ministar inostranih poslova, čija je osnovna predizborna poruka da Egipat ne može sebi da dozvoli eksperiment sa „islamskom demokratijom”. Prvi krug izbora najavljen je za 23. i 24. maj, a ukoliko se tada ne bude znao pobednik, znaće se posle drugog, 17. juna. Ko god to bio, čitava zemlja će morati da se suoči s kapitalnim pitanjem buduće uloge Muslimanske braće.