Plan za bolji život

Božidar Đelić, Demokratska stranka Plan za bolji život Političke partije predlažu naizgled iste stvari. Ekonomija je najbitnija tema. U momentu svetske krize to je sasvim logično i dobro. Međutim, kredibilitet za sprovođenje predloženih mera se bitno razlikuje od liste do liste. Teško ćemo poverovati onima koji se danas vatreno zalažu za departizaciju, a čije su partije proteklih godina bile pre svega agencije za zapošljavanje. Nepouzdano zvuči evropsko zalaganje onih koji su nedavno pretili potpisnicima SSP-a i koji su nam nudili da budemo crna rupa na evropskom svilenom tepihu. Nestvarno deluje predloženi razvoj u neutralno izolovanoj Srbiji, jer bi on u potpunosti zavisio od kreditne sposobnosti, volje i uslova jedne strane sile. Demokratska stranka je vodila Srbiju tokom najdublje svetske krize od Drugog svetskog rata. Nismo imali čarobni štapić koji bi izbegao njene posledice na stopu nezaposlenosti, ali smo očuvali makroekonomsku stabilnost, privrednu perspektivu i obezbedili kudikamo bolje uslove za dalji napredak. Srbija je jedina evropska zemlja čiji je rejting poboljšan od početka krize. To je zato što su dug i deficit na održivom nivou, a Srbija, sa osvajanjem statusa kandidata i viznom liberalizacijom, na predvidivom evropskom putu. Privlačenje prošle godine stranih direktnih investicija u vrednosti od dve milijarde evra sa dolaskom zvučnih imena poput Fijata, Marelija, Kuper-Tajersa, Panasonika, Grundfosa i Benetona, i proširenjem kapaciteta jednog Simensa ili Mišlena, najbolje govori o novostvorenoj konkurentnosti Srbije. To je rezultat rada celog tima sa predsednikom Tadićem na čelu, te deluje pomalo komično isticanje pojedinačnih zasluga za dovođenje ove ili one firme. Našu troškovnu konkurentnost treba postepeno pretvoriti u tehnološke adute. Investicije od 400 miliona evra u naučnu i tehnološku infrastrukturu će pomoći u tom pogledu, od nano-centra u Beogradu, preko centra za matične ćelije u Kragujevcu, do tehno-parkova u Novom Sadu i Nišu. Srbija sada ima šansu da pređe drugu polovinu započetog puta. DS ima plan, čiji je kredibilitet zasnovan na nespornom učinku jednog uhodanog tima na republičkom nivou, sa iskusnim pokrajinskim i lokalnim liderima. Vojvodina i dve opštine koje vodi DS su među pet najkonkurentnijih u Evropi u privlačenju investicija, u izboru Fajnenšl tajmsa. Dalji napredak Srbije iziskuje ozbiljnu reformu javnih finansija. Na prihodnoj strani, vratićemo se principu bruto budžeta, jer su se sopstveni prihodi i neporeski nameti multiplikovali prethodnih godina. Na rashodnoj strani, centralizacija dela javnih nabavki će obezbediti godišnje uštede od oko 200 miliona evra, a analiza učinka javnih politika će stremiti ka tome da intervencija države bude manje prisutna, ali mnogo efikasnija. Nastavićemo započeti ciklus investicija u infrastrukturu, sa završetkom Koridora 10 i izgradnjom deonice LJig-Čačak autoputa ka Jadranu, za koje su već obezbeđeni tehnički i finansijski uslovi. Realizacija otpočetih investicija u hidro i druge forme obnovljive energije, kao i ozbiljno aktiviranje škriljaca i drugih rudnih potencijala će obeležiti predstojeći period. Postojeći zakon o koncesijama i javno-privatnim partnerstvima će omogućiti u jednom broju slučajeva izbegavanje suverenog zaduživanja. Razrađeni sistem za privlačenje investicija će biti unapređen tako da tretira na isti način domaće i inostrane investitore i fokusira se, uz tradicionalne sektore tekstila, obuće i metala, na strateške sektore automobilske, elektronske i informatičke industrije. Specifično mesto će imati razvoj poljoprivrede, čiji rekordni izvoz od više od milijardu dolara prošle godine samo nagoveštava njen ogromni potencijal. Povećanje za milion hektara zemlje pod irigacijom, povećanje sredstava i bolja raspodela unutar agrarnog budžeta sa ciljem obnove stočnog fonda su neke od mera. Napokon, više nego ikada, treba aktivirati preduzetnički potencijal naše zemlje. Porodična firma se pokazala kao efikasna forma poslovanja i kod nas, te će novozaposleni u njima biti oslobođeni poreza na zarade tokom prve godine. Da bismo obezbedili dugoročno finansiranje pod prihvatljivim uslovima bez valutnog rizika, uz formiranje srpske razvojne banke, daćemo poreske podsticaje za dinarsku štednju. Srbija, uprkos krizi, ima šansu. Ne smemo je prokockati. Dušan Bajatović, Socijalistička partija Srbije Kako napuniti bunar Naša zemlja ima sistemski deficit, koji se decenijama uvećava. A onda vlast redistribuira siromaštvo. Pošto redistribucija ničega ima svoj kraj, moramo nešto da menjamo. Da stvaramo, za promenu. Zašto je to važno? Brzina zaduživanja je postala dramatična. A Srbija umesto da ide brže, ide sporije. Sistem zahteva sve više energije i odricanja a vodi nas unazad. A zašto je to važno? Zato što redistribucija siromaštva i nedostatak vizije ugrožavaju socijalno i psihičko zdravlje nacije. Čemu služi bunar u koji ne dotiče voda? Naša politika je punjenje tog bunara. Za punjenje bunara potrebno je više stvari. Ključni mehanizam su veliki državni projekti. Ne bilo kakvi, već investicioni, izvozno orijentisani projekti. Strane investicije su dobre i važne, ali ih iz raznih razloga nema dovoljno. Zato se moraju ispraviti greške loših i nepravednih privatizacija. Ona preduzeća koja su loše privatizovana, a imaju tehnologiju, znanje i tržište, moraju biti spasena. I ne manje važan, dobro razvijen sistem subvencija, pariteta, garantovanog otkupa, razvoja zadrugarstva koji su podržani velikim agrarnim budžetom i agrarnom bankom. Rekonstrukcija sistema se decenijama odlaže, zbog straha da će biti teško. Što je tačno. Neće biti lako, ali to je jedini pristojan izlaz za Srbiju. Promena treba da ide u dva pravca. Jedan je remont mozgova, promena mindseta svih nas u politici i van politike. Imamo pogrešnu sliku o sebi kao naciji i podstičemo mitove na kojima živimo. Od Kosova i Vojvodine, do tvrdnji da smo lideri u regionu, sa neviđenim prirodnim bogatstvima i neodoljivim lepotama. Zato sudari sa stvarnošću, svakog prvog u mesecu, tako snažno zabole. Drugi pravac je reindustrijalizacija ili nova industrijalizacija. Naša zemlja ima napisanu strategiju. Možda nije najbolja, ali nije to glavni problem, problem je što je država ne sprovodi. Zašto je potrebna reindustrijalizacija? I zašto je potrebno sprovođenje dogovorenog? Zato što su srpski proizvodi nekonkurentni i skupi. Zato što su prihodi građana veoma mali. Pa onda staje i domaća tražnja, a zato staje i proizvodnja. Reindustrijalizacijom treba da zaustavimo negativne trendove i dovedemo industriju, poljoprivredu i usluge u funkcionalno stanje. Ta funkcionalnost znači dugoročno održiv proces rasta pre svega izvozne sposobnosti. Zato je naš primarni cilj: održiv, dinamičan i inovativan razvoj industrije, poljoprivrede i usluga koje mogu da se uklope u jedinstveno tržište Evropske unije, Rusije i drugih i da izdrže konkurentski pritisak. Takav razvoj će imati dominantan uticaj na platni bilans i na socijalnu pravdu. Onda će biti i za radnika i za seljaka i za popa i za učitelja i za penzionera. Do nove industrijalizacije mora da dođe jer je država Srbija pala na ispitu privatizacije i na ispitu socijalne pravde. Postoje i dodatni, ne manji razlozi za novu industrijsku politiku, a to su globalni izazovi tehnološkog razvoja i efekti recesije. Ja verujem da rešenje za Srbiju nije u štednji. Rešenje je u potrošnji. Naša potrošnja mora biti investiciona. Koncentrisana na nekoliko velikih projekata koje pokreće država. Uz njih dobro razvijen sistem podsticaja malih i srednjih preduzeća. Sa postojećim, strateškim velikim sistemima koji su upali u krizu, država mora da se bavi. Ne može da okrene glavu na drugu stranu. Nova, državna, industrijska politika, za koju se zalažem, obuhvata organizaciju i strateško upravljanje ljudskim i materijalnim resursima. Cilj ovakvog koncepta industrijske politike je razvoj kreativnog društva i inovativne privrede. Tako veliku, sistemsku promenu može da izvede samo najjači igrač – a to je država. Zato se zalažem za snažnu, odgovornu i efikasnu državu. Zato se zalažem za državni intervencionizam. Intervencija države mora biti selektivna. Usmerena na sektore, preduzeća i projekte koji pokreću izvoznu sposobnost i inovativnost. Konstruktivni tripartitni socijalni dijalog i dogovor su važan deo ovog plana. I onda važnije od najvažnijeg - sprovođenje. Srbija je u svojoj istoriji padala na sprovođenju, na propuštenim šansama. Zato su potrebni politička odlučnost i snažan premijer. Nenad Popović, Demokratska stranka Srbije Nova industrijalizacija Demokratska stranka Srbije je jedina stranka na političkoj sceni Srbije koja je javnosti predstavila konkretan i celovit ekonomski program pod nazivom „Program razvoja Srbije od 2012. do 2017. godine - Nova industrijalizacija“. Glavni ciljevi programa DSS su zapošljavanje i razvoj domaće privrede. Osnovne pretpostavke za ostvarenje ova dva cilja vidimo u povećanom ulaganju u četiri ključne privredne grane – građevinarstvo, poljoprivredu, energetiku i infrastrukturu. Ove privredne grane su prioritet jer zapošljavaju najveći broj građana Srbije i obezbeđuju posao za najveći broj domaćih preduzeća. Poseban akcenat u našem programu stavljen je na oporavak velikih privrednih sistema koji su osnova za razvoj malih i srednjih preduzeća. Zato naš program nosi naslov „Nova industrijalizacija“. Među najvažnije mere spada i formiranje Interventnog fonda za pomoć velikim privrednim sistemima čiji bi rad bio usmeren na očuvanje radnih mesta i unapređenje proizvodnje u velikim privrednim sistemima. Predviđa se i formiranje Razvojne banke koja bi davala dugoročne kredite privredi sa rokom otplate od 10 godina i grejs periodom od najmanje dve godine, a kamate bi iznosile najviše tri odsto godišnje. Mešovita izvozna banka će, pak, davati direktne podsticaje i izvozne garancije domaćim preduzećima za izvoz na tržište Rusije i EU. Tu je i osnivanje ekonomskih zona u najnerazvijenijim područjima, gde bi svaki investitor koji ulaže direktno u proizvodnju dobio besplatno zemljište na korišćenje i bio oslobođen plaćanja svih poreza – osim PDV. Obezbedićemo dvostruko povećanje budžeta za poljoprivredu tako da će on umesto sadašnjih 2,5 iznositi 5 odsto ukupnog budžeta Srbije. Svima je jasno da sredstva za pokretanje domaće privrede, nažalost, ne možemo da obezbedimo u Srbiji. Ta sredstva moramo da pronađemo u inostranstvu. DSS planira da u sledeće četiri godine obezbedi 10 milijardi evra iz Rusije i ta sredstva uloži direktno u razvoj domaće privrede. Ta sredstva bi bila obezbeđena putem razvojnih kredita, zajedničkih ulaganja sa ruskim državnim i privatnim kompanijama, kao i ulaganja u infrastrukturu putem modela javnog privatnog partnerstva. Kao stranka koja se zalaže za političku neutralnost i najbolju saradnju sa svim našim partnerima, mi nemamo ništa protiv da neka druga stranka obezbedi ova sredstva iz Evropske unije, ali poznato je da je EU u najvećoj krizi od svog postanka i da ta sredstva danas ima samo Rusija. Zbog toga se i najveći broj samih članica EU okrenuo kapitalu iz Rusije i ruskom tržištu. Poslednji primer je Kipar koji kada se našao u problemu nije mogao da obezbedi sredstva u EU, iako je njen član, već se za pomoć obratio Rusiji koja je ovoj državi dala kredit od 2,5 milijarde evra. DSS insistira na tome da krediti koji budu obezbeđeni iz Rusije budu uloženi direktno u domaću privredu i pokretanje procesa nove industrijalizacije. Naša stranka čvrsto stoji na principu da je svaki kredit koji je uložen direktno u domaću privredu i zapošljavanje – opravdan, jer kada privreda radi ona je sposobna da vraća uzete kredite. Program se u potpunosti zasniva na opredeljenju DSS da je proglašenje političke neutralnosti najbolji zalog za budući ekonomski razvoj Srbije. Politička neutralnost znači razvijanje najboljih ekonomskih odnosa sa svim partnerima Srbije i na Istoku i na Zapadu. Jedan od primera kako članstvo u EU, odnosno trajno vezivanje za bilo koji politički savez, može štetno da utiče na naše ekonomske interese je činjenica da će Srbija, ako nastavi dublje sa evropskim integracijama, izgubiti sporazum koji danas ima jedina u svetu, a to je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Ovaj sporazum našoj zemlji omogućava izvoz 97 odsto domaćih proizvoda u Rusiju – bez carina. To je naša najveća konkurentska prednost u odnosu na sve zemlje EU. Takođe ovaj sporazum je i velika šansa za privlačenje stranih investicija i zapošljavanje, jer veliki broj investitora iz EU želi da otvori proizvodnju u Srbiji isključivo zato da bi svoju robu mogli da izvoze na veliko rusko tržište bez carina. Proglašenje političke neutralnosti garantuje očuvanje ovog sporazuma koji obezbeđuje otvaranje novih radnih mesta i budući ekonomski razvoj Srbije.