Metropola udžerica i rupa

Jednom je Stefan Sagmajster, austrijski enfant terrible grafičkog dizajna - onaj što je za naručenu reklamu o umetničkom univerzitetu AIGA urezao informacije žiletom na svojim grudima pa to fotografisao i postavio kao plakat - posmatrajući fotografije idilične građanske kuće sa divljom baštom, rekao: „Ovo je prelepo. Ali zašto žaliti ako će biti srušeno u korist višespratnice. Duh grada i jeste u neprestanoj promeni.“ I zaista, opet je tu BINA da nas podseti na promene na planu arhitekture, one neprestane. Sedma po redu, sada sa nazivom Energija grada do 4. maja predstavlja nam se kroz izložbe, predavanja, radionice, organizovane šetnje Beogradom. Grupe za obilazak kulturno-arhitektonskih blaga Beograda već su popunjene. A zanima li nas moderan grad? Fokus ovogodišnje smotre je pedeset godina arhitekture Londona. RAZVOJ U samom srcu Beograda, u Galeriji Progres arhitekte Piter Bišop iz vladine Agencije za razvoj Londona i Mark Bredli iz organizacije Projektovanje za London vodili su prisutne kroz poslednjih pola veka svoga grada – od obogaljenog Drugim svetskim ratom, sa slavnim toposima iz prošlosti, do ultramoderne metropole spremne za Olimpijadu. Već 60-ih, nad Londonom su se uzdizale betonske kule - uzlet modernizma doneo je koncept „života u visinama“. Namenjeni poslu ili stanovanju, sivi neboderi kao Toranj pošte ili impozantni dvodelni soliter Balfron Tauer, arhitekte Ernoa Goldfingera izrastali su iz džordžijanskog pejzaža. Vreme je pokazalo da za njihov opstanak nije bio dovoljan samo ambiciozni dizajn, već i održavanje i briga zajednice. Usledile su neizvesne sedamdesete. Recesija, politička konfuzija i socijalna uznemirenost činili su da se u arhitekturi preispitaju planovi i doktrine modernog pokreta. Uvaženi arhitekti Benson i Forsajt daju nove pristupe stambenim naseljima, a DŽeremi Dikson bio je radikalan, vratio je tradicionalni stil, kuće sa ciglom i kosim krovom. Kako se Margaret Tačer učvršćivala u Dauning stritu komercijalni razvoj doživljavao je procvat, dok je javni sektor stagnirao. Privatni investitori postali su novi pokretači razvoja. Ser Stjuart Lipton osmislio je Brodgejt, novu četvrt grada gde je sve bilo na jednom mestu - prodavnice, stambeni, poslovni prostor, sve smišljeno da pokrene napredak zajednice. Poslovni centar Lojd, završen 1986, postao je simbol modernog Londona. Visoka izdužena kupa od stakla i čelika koja dominira kompleksom futurističkih građevina slične strukture, bila je prvo veliko delo arhitekte Ričarda Rodžersa. Osamdesete su gradskoj arhitekturi donele i boje i ovalne oblike, što je ponekad davalo karnevalski prizvuk zdanju, najlepši primeri su Mišlenova zgrada i naročito crpna stanica Isle of dogs arhitekte DŽona Otrama i saradnika. A onda su se sivilo čelika i belina kamenih ploča vratili početkom devedesetih prošlog veka. Oštre multiplikovane ivice prizivale su gotiku, dok su zgrade podsećale na srednjovekovne zamke, projektovane su da izgledaju moćno. Od takvih građevina izdvaja se štab tajne službe MI5 na obali Temze. Ipak, najvažniji građevinski projekat devedesetih u Londonu bio je izgradnja 13 podzemnih stanica DŽubili Lajn. Novi milenijum londonska arhitektura obeležila je impozantnim projektima. Arena Milenijum Dom iz 2000. godine od 86.500 kvadratnih metara i Londonsko oko, gigantski panoramski točak smešten na obali Temze krunisala je izgradnja olimpijskog Velodroma i inteligentne kule Šard, visine 306 metara, koja će biti završena ove godine. RUPE Čak i ovakav kratak prikaz jedne metropole nameće pitanje – šta je sa našom prestonicom? Da li je, sa arhitektonske tačke gledišta, Beograd svetska metropola? „Beograd ima još mnogo da dela“, kaže beogradski arhitekta Bojan Kovačević, član programskog tima BINA. „Prvo se moraju srediti bazične stvari. Ne možemo pričati o metropoli, a da su ulice pune rupa. Ne možemo konkurisati za prestonicu kulture, a da pola muzeja ne radi. Takođe, ne možete kršiti urbanističke norme i norme zaštite baštine u korist određenih projekata, kratkovido, sa dalekosežnim posledicama za grad.“ Ono što jedan grad vuče napred jesu kapitalni projekti koje mora da osmisli sam gradski menadžment, objašnjava Kovačević, a ovde se pasivno čekaju investitori: „Krenite samo centrom Beograda, od JDP-a do Slavije desnom stranom. Videćete trošne male kuće sa početka 20. veka. Grad je taj koji mora da kaže - ovo ovako više ne može! Zatim da osmisli projekat za tu lokaciju i napravi konkurs za njegovo sprovođenje.“ A grad, uprkos svemu, kao živi organizam bori se i napreduje. Na BINA-i je, između ostalog, kao jedno novo iskustvo predstavljen i Projekat - Model Ovča 2011/2012. Različite vizije stambenog naselja koje potiču od osam različitih arhitektonskih timova sada su primenjene na jedno gradsko stanište. „Inicijali Trećeg Beograda niču na levoj obali Dunava i cilj je bio da se ne stvori geto. U ovakvom novom naselju ljudi izdaleka mogu prepoznati svoju kuću“, kaže arhitekta Milo Marušić, dobitnik Godišnje nagrade za arhitekturu grada Beograda za projekat vrtića na Ceraku. Ovogodišnja BINA predstavlja još nekoliko zadivljujućih slučajeva. Poreklo urbanizacije: Slučaj Istanbul prikazaće metamorfozu drevnog grada na dva kontinenta u postindustrijski svetski centar sa 13,5 miliona stanovnika. Austrijski umetnik Herald Hund skrenuće pažnju na kosture pored kojih živimo. Objekti nastali u različitom političkom vremenu koje su ljudi napustili uzdižu se kao spomenici neuspeha i nemi svedoci prošlosti. Izazove Trećeg Beograda otkriće Petar Zaklanović, naš arhitekta sa znatnim iskustvom u inostranstvu. Moderan grad mnogo je više od projekata zgrada i ulica. Ekonomija, politika, sociologija i antropologija danas ravnopravno čine arhitekturu. Ako je Sagmajsterova poruka sa početka priče bila da nas dizajn menja, ulazeći nam pod kožu, katkad suptilno, katkad ne, kako li onda na nas utiče okruženje u kome živimo? Možemo li menjati mi njega koliko i ono nas? Uspeli i neuspeli projekti Piter Bišop, vodeći arhitekta britanske Agencije za razvoj Londona, upitan o utiscima koje je na njega ostavila arhitektura Beograda, odgovorio je da iako nije bio u prilici da vidi mnogo, ono sa čime se susreo u centru grada ostavlja veoma dobar utisak: „Očigledne su investicije u javne prostore, što je veoma dobro. Zgrade iz ranijih istorijskih perioda, koje sam video u ovoj centralnoj ulici odlično su rekonstruisane. Kafei na svakom uglu, šetalište koje vrvi od ljudi, ono što vidim ovde je nešto veoma dragoceno za jedan grad, stvara osećaj opuštenosti i udobnosti.“ Pitali smo i da li London ima „neuspelih projekata“, nezavršenih zgrada pod pravnim sporom, ali Bišop je odgovorio da ne zna za tako nešto.