Onomad

Najpre da ustanovimo šta reč onomad znači. Po srpsko-srpskim rečnicima, kao što je na primer Matičin Rečnik srpskoga jezika, piše da onomad znači „pre neki dan, nedavno; tada, onda“. Da se onomad prošle dane, govori i poreklo reči koje je još očiglednije u dužem obliku ovog priloga – onomadne, dakle „onom dne“. Reč je o nečem što je prethodilo onome od prekjuče. Iako se u mojoj građanskoj porodici u Kikindi reč onomad nije upotrebljavala, a ni danas je ne koristim, čuo sam je redovno u govoru banatskih seljaka. Među seljacima se upotrebljava i reč otojič kad hoće da se kaže da se nešto desilo pre nekoliko sati. Nastalo postepenim izmenama sada nestalog izraza – „od toličke“, što se danas u književnom govoru kaže maločas. Nekoliko štih-proba sa ljudima rođenim ili odraslim recimo u Užicu, rekoše mi da je sličan slučaj i kod njih. Onomad se i u tom kraju upotrebljava pretežno među seoskim stanovništvom. Međutim, da nije sve tako jednostavno, NJegoš je upotrebljavao u pismima najčešće tu reč u obliku onomadne. Ima je i u Vuka (čak i otoič) i po savremenim hrvatskim rečnicima. Bilo bi zanimljivo da se načini u lingvistici poznata geografska karta rasprostranjenosti reči onomad u odnosu na naša naučno ustanovljena metanastazička (migraciona) strujanja. Dok nije kasno, jer uskoro će se onomad upotrebljavati u govoru celokupne naše populacije zato što je uveliko upotrebljava naša publicistika. Ne želim da kritikujem, niti na to imam pravo, jer je reč zatrebala našim savremenicima. Ali imam pravo na utisak da izvesna neodređenost reči onomad odgovara našim današnjim društvenim prilikama, u kojima nam ne pogoduje neka znatnija mera racionalnosti i preciznosti. Nije nimalo slučajno da se iz istih razloga danas više nego ikada čuje sintagma – na neki način. Na neki način reč onomad nam služi da kažemo da se nešto dogodilo, krijući svesno i podsvesno kada se to tačno dogodilo. „Desilo se onomad!2. Pa sad vidi ti kada...