Odgovornost društva nevidljiva

Lepo je što ste rešili da posvetite prostor problemima žena koje se nalaze u zatvoru, krivičnim delima koja su izvršila i problemima sa kojima se suočavaju nakon izlaska. Za pohvalu je i napor da se sačuva njihov identitet i identitet njihovih beba (mada ne vidim potrebu da se beba slika za naslovnu stranu nekog lista?) tako što im se ne vide lica. Ipak, smatram neprimerenim objavljivanje punih imena i prezimena žena u zatvoru, čak i ukoliko su vam dale saglasnost, jer time posredno otkrivate i identitete njihove dece i izlažete ih nepotrebnom dodatnom žigosanju. Ali, posebno je neprimereno iznošenje punog imena i prezimena žena koje su duže vreme trpele najteže nasilje, bile kažnjene dugotrajnom kaznom zatvora koju su odslužile i već duže vreme se nalaze na slobodi. NJihovo pominjanje sa punim imenom i prezimenom, u kontekstu priče o ženskom zatvoru, iz kojeg su davno izašle, primer je još jedne u nizu medijskih zloupotreba žrtava u Srbiji. Uz to, u vašem tekstu ceo problem ubistava koje vrše žene žrtve nasilja sveden je na ravan individualne patologije, dok je odgovornost društva gotovo u potpunosti nevidljiva. LJudi sa kojima ste razgovarali pokazali su odsustvo razumevanja problema nasilja nad ženama kao rodno baziranog nasilja, o kome se naše društvo uglavnom brine na deklaratornom nivou, dok su žrtve i dalje uglavnom nezaštićene i prepuštene na milost i nemilost nasilnicima. A kada uzmu pravdu u svoje ruke, onda te iste institucije koje nisu ništa uradile da spasu njih i njihovu decu, odjednom postaju jako efikasne i nad njima treniraju strogoću u borbi protiv kriminala. Bilo bi veoma korisno kada bi se vaš list pozabavio odgovornošću države za smrti muškaraca i žena u porodici, jer ubistva koja se u njoj vrše zapravo su daleko predvidljivija i mogu se lakše sprečiti nego ubistva koja se događaju između manje bliskih i nepoznatih ljudi.