Bosi po trnju

Ko god da dođe na vlast, čekaju ga teški ekonomski zadaci. Za privrednika Nikolu Pavičića, počasnog direktora Tarketa, čudno je ovoliko guranje u novu vladu, „kao da ne znaju šta ih čeka“. A čeka ih put bosog po trnju. Sa deficitom u budžetu od preko 50 umesto planiranih 26 milijardi dinara u prvom tromesečju, sa naraslim javnim dugom na oko 47 odsto bruto domaćeg proizvoda i sa tendencijom da jaz u budžetu umesto dogovorenih 4,25 bude veći od šest odsto BDP-a do kraja godine, kao opcije pred budućom vladom ostaju samo štednja i veći porezi. Mogućnost daljeg zaduživanja gotovo je isključena, jer je zakonska granica već pređena. Čak i da neka nova vlada krene najlakšim putem i podigne limit zaduživanja sa sadašnjih 45 na 60 odsto BDP-a, nevolja je što će dug do kraja godine preći 50 odsto BDP-a i približiti se mastrihtskoj granici. I to bez troškova za restituciju od bar još pet odsto BDP-a. Neki od zadataka za novu vladu već se naziru. NJih je naznačio MMF nakon februarskog odlaska iz Srbije, kada se za nastavak aranžmana tražio rebalans budžeta, povećanje PDV-a i produženje radnog veka kako bi se smanjio broj novih penzionera. MMF je ocenio da bi nova vlada Srbije posle izbora trebalo da razmotri mogućnost poreske reforme koja bi podrazumevala smanjenje poreza na dobit i dohodak, a povećanje PDV-a, carina i akciza. Traži se, takođe, usvajanje srednjoročnog programa koji bi smanjio zaduženost Srbije, smanjivanje subvencija i transfera, smanjenje mase plata u budžetu… Čak i uz mogući zahtev Beograda, o kome se već priča, da se zbog nižeg privrednog rasta od planiranog, fiskalni deficit sa dogovorenih 4,25 podigne na 4,75 odsto BDP-a ostaje, prema preliminarnim računicama, potreba da se do kraja godine uštedi oko jedan odsto BDP-a ili 35 milijardi dinara. PDV Zato je sasvim verovatno da će podizanje PDV-a biti prvi korak nove vlade. Moguće su različite opcije - uvećanje za dva procentna poena bez snižavanja drugih poreza ili za četiri procentna poena ako bi se istovremeno smanjilo opterećenje zarada. Od većeg PDV-a za dva odsto, prema rečima ekonomiste Gorana Nikolića, do kraja godine moglo bi se skupiti dodatnih 20 milijardi dinara. „Samostalni prihodi raznih agencija i drugih državnih institucija će morati da se uvedu u budžet, što je novih 10 milijardi, a od januara 2013. će se podići i akcize na duvan kako bi se time obezbedilo dodatnih 10 milijardi dinara“, kaže Nikolić, dodajući da bi time moglo da se budžetu donese 40 milijardi dinara. Predlog MMF-a da se ograniči masa plata značiće verovatno zamrzavanje zarada i penzija tokom 2013. i 2014. godine, kako bi se smanjio budžetski deficit, a samim tim i počelo obaranje javnog duga. Ukoliko se iz političkih razloga ovakva mera ipak izbegne, ići će se na neki vid usporavanja njihovog rasta. Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija.org već predlaže limitiranje rasta fonda zarada u javnom sektoru na dva odsto godišnje, uz smanjivanje broja zaposlenih za isti procenat i to svake godine tokom sve četiri godine mandata nove vlade. „Fond isplaćenih penzija rastao bi četiri odsto u svakoj godini, što bi nominalno predstavljalo smanjivanje isplaćenih penzija za procenat rasta broja penzionera, a ostala socijalna davanja rasla bi četiri odsto u sledećoj godini i po dva odsto u narednim godinama“, predlaže Zdravković. Ekonomisti su uvereni da će MMF ovoga puta istrajati na svom zahtevu za reformom penzionog sistema. Osnovni zahtev odnosi se na podizanje starosne granice za penzije, a jedan od predloga je da to bude za po dve godine - za muškarce sa 67 na 65, a za žene sa 60 na 62. U našim uslovima ipak je verovatnije da će se ići na neku vrstu izjednačavanja ove granice za žene i muškarce ili makar njeno približavanje, pa se očekuje da se starosna granica za žene postupno podigne sa 60 na 63 godine. „Srbija sada ima neodrživ način finansiranja penzija, koje se sa preko 50 odsto pokrivaju iz budžeta. To pod hitno mora da se menja i mislim da će MMF na tome insistirati“, kaže za NIN Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, napominjući da očekuje i druge nepopularne mere poput smanjenja preglomazne administracije i ogromnog broja zaposlenih u javnim preduzećima. Sve to trebalo bi da vodi smanjenju budžetskog deficita, koji, tvrdi Grubišić, država mora da prestane da finansira kroz emisije državnih hartija od vrednosti, čime samo povećava nivo javnog duga. „Ukoliko bi se nastavilo sa ovakvom kupovinom vremena, Srbija bi na srednji rok mogla zapasti u dužničku krizu. Ocena većine međunarodnih institucija i rejting agencija je da naša pozicija na kratak rok deluje stabilno, ali pokazatelji sugerišu da na srednji i duži rok srpska privreda može da se suoči sa ozbiljnim problemom devizne likvidnosti i to su poruke koje dobijamo iz inostranstva“, upozorava Grubišić. OTPUŠTANJA Privrednici očekuju da će nova vlada biti prinuđena da preduzme i ono od čega je svaka prethodna bežala „ko đavo od krsta“- rezanje prekobrojnih u državnoj službi. Tako Nikola Pavičić očekuje bolne rezove u javnom sektoru, koji ima, kako kaže, za trećinu veće plate od privrede i skoro dva puta više zaposlenih nego što su stvarne potrebe. „Ako je 400.000 ljudi u privatnom sektoru ostalo bez posla tokom krize, jasno je da novu vladu čeka program smanjenja zaposlenih u javnom sektoru za više stotina hiljada ljudi postupno tokom četiri godine“, tvrdi Pavičić za NIN, napominjući da bi dobar deo otpuštenih iz javnog sektora mogao da nađe uhlebljenje u privatnom, koji bi trebalo da se polako oporavlja. I dok novu vladu čekaju ne mali zadaci, važnije pitanje je šta čeka nas, građane, u drugoj polovini godine, ako se ove mere ostvare, a neke će morati? Podizanje PDV-a za dva odsto, značilo bi veće cene za jedan do dva odsto i prvi inflatorni udar. Drugi bi činila, za jesen odložena podizanja kontrolisanih cena, dakle, poskupljenje struje, gasa i grejanja, što će dodatno istanjiti kućne budžete. Pomenuta poskupljenja i očekivano smanjeni priliv investicija u izbornoj godini, dodatno bi mogli „potopiti“ dinar i to ubrzo posle izbora, a od leta, kada nas čekaju i nagomilane isplate državnih obaveza, dinar bi mogao skliznuti i na 117 do 120 za evro, kako to prognoziraju i neki privrednici i ekonomisti. Zato će, ma kako teško bilo novoj vladi, građanima sigurno biti teže. Čeka nas pad životnog standarda, nova otpuštanja i sve manje novih radnih mesta. Uprkos grandioznim stranačkim obećanjima o brojnim investicijama, novim fabrikama, 13. penzijama, pomoći za porodilje, nezaposlene i sve druge, teško da ćemo živeti bolje. Drž`te se dobro, izbori prolaze, a onda i nas čeka hod po trnju. Šamari „starijeg brata“ Ono što brine Nebojšu Savića, profesora na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju jeste činjenica da kao država tumaramo od rebalansa do rebalansa, idemo čas u jednom, čas u drugom smeru, a ne znamo zašto ni jedno ni drugo. „Dakle, pre bilo kakvog rebalansa, treba nam jasan plan šta hoćemo i kuda idemo, a onda sve mere u budžetu moraju biti tome prilagođene. Pošto se država ponaša raskalašno, MMF nam treba kao stariji brat koji „lupa šamare“, ali ne može Fond da napravi strategiju državnog razvoja za nas. To mora da učini naša politička elita i da prestane da nam nudi kratkoročne mere, kojima se vrtimo ukrug i samo krpimo budžetske rupe“, kaže Savić za NIN, napominjući da ozbiljna reforma treba da ide u tri pravca. Prvi je ulaganje u putnu i železničku infrastrukturu, što će privući investitore, drugi je unapređenje sistema obrazovanja, tako da on stvarno prati potrebe privrede i treći je podizanje energetskih kapaciteta, u koje nije ulagano 40-50 godina. Ove tri stvari su, tvrdi, uslov za razvoj biznisa u Srbiji, ali i za razvoj zemlje.