Prapočeci književnosti

Postoji ona epizoda Simpsonovih u kojoj Homer shvata da je pojeo otrovnu ribu i da mu je ostalo još 22 sata života. Čeka smrt i pred jutro zadrema, slušajući Bibliju koju čita niko drugi do slavni Lari King. Na početku, Lari kaže: Hi, I am Larry King. In the beginning, God created the Heaven and the Earth, a kad završi doda da voli San Antonio Sparse. Ako se kladite na NBA, stavite na njih, sigurno pobeđuju. Setili smo se ove epizode na početku razgovora sa piscem Vladimirom Arsenijevićem (Pula, 1965), autorom knjiga U potpalublju, Anđela, Meksiko, Predator – o njegovom uredničkom radu na zvučnim knjigama, na kojima upravo radi. “Ideja za pokretanje izdavačke kuće koja bi se bavila isključivo produkcijom audio-knjiga došla je od mog partnera i suvlasnika Reflektora, Aleksandra Sukibana. On živi u SAD gde je format audio-knjige mnogo utemeljeniji i prisutniji nego kod nas gde se još uvek doživljava kao nešto novo i neobično”, kaže Vladimir Arsenijević u razgovoru za NIN, i dodaje da je povod za ulazak u ovaj novi svet najpre bilo zanimanje za nove formate i savremenost uopšte. Kako kaže, tome je doprineo i osećaj da knjiga nije forma, već sadržaj, i da ona opstaje u svakom od postojećih oblika i formata, tako da audio-knjiga, e-knjiga, ali i stariji formati, poput svitka papirusa ili pergamenta, nisu ništa manje vredni od onoga što najčešće nazivamo „knjigom“, dakle zbira štampanih i obrezanih papira, povezanih i ukoričenih“. Marko Ivanović, kompozitor i dirigent Opere u Narodnom pozorištu u Pragu, koji ima bogato iskustvo kada je u pitanju rad na ozvučavanju knjiga u Češkoj u pitanju, ističe da audio-knjige ne shvata kao konkurenciju starim knjigama: “Naravno, slušanje nekog romana traje mnogo duže od njegovog čitanja i to je specifičnost audio-knjige. Za njenu konzumaciju treba vam dovoljno vremena, mira i koncentracije”, kaže Ivanović. “Pored toga, audio-knjiga u stvari je interpretacija originalne knjige, a ne njena kopija. Kao kad biste po knjizi snimili film, napravili dramu ili naslikali sliku. Predstavlja sasvim poseban, originalan umetnički oblik koji nikada neće biti masovno konzumiran, ali koji će uvek imati dovoljan broj obožavatelja i slušalaca.” Kako nastaju audio-knjige? Arsenijević objašnjava da je proces dosta dug. “Ako pomislimo da jedna prosečna audio-knjiga traje otprilike pet sati, onda je jasno da je za njen nastanak potrebno poprilično studijskog vremena. Ipak, stvar je za nas bila nova i time interesantna, a još utoliko zanimljivija što smo za čitače naših naslova odabirali poznate i izuzetno talentovane glumce. Tako smo, radeći na proizvodnji audio-knjiga, ujedno imali privilegiju da uživamo u njihovim interpretacijama koje su i za nas povremeno predstavljale iznenađenje.” ČITANJE Kakvo je iskustvo Marka Ivanovića kada je reč o radu na zvučnim knjigama? Naš sagovornik, asistent na Akademiji muzičkih umetnosti u Pragu, koji često piše muziku za filmove, pozorišta i radio-drame, kaže da se pre nekoliko godina u Češkoj pojavilo nekoliko izdavača ovakvih knjiga, koji su se najčešće inspirisali u inostranstvu. „Za snimanje su uglavnom angažovali poznate režisere češkog radija, među njima i one sa kojima redovno sarađujem kao kompozitor”, objašnjava Ivanović. „Koliko sam shvatio, sami izdavači nisu bili sigurni u početku do koje mere mogu da se približe obliku radio-drame, pa su zato, između ostalog, izbegavali muziku. Međutim, praksa je pokazala da su najuspešnije upravo one audio-knjige kod kojih su postupci radio-dramatike maksimalno iskorišćeni. Prema tome, moj pristup pisanju muzike za audio-knjigu vrlo je sličan pristupu drami ili filmu. Dobijem tekst, pročitam ga, sastanem se sa režiserom, dogovorimo se oko koncepcije, osmislimo mesta u tekstu kojima je muzika neophodna i sledi rad.” U Reflektoru ističu da izuzetno cene autorska čitanja, jer smatraju da time slušaocima nude dvostruku autentičnost. “U tom smislu, čak i nije od presudne važnosti objektivni kvalitet čitanja, kao u slučajevima kada to radi glumac, budući da verujemo autorskom glasu čak i kada greši”, ističe Vladimir Arsenijević, skrećući pažnju na čuveno čitanje Čarlsa Bukovskog iz 1969. godine na kom se čuje njegovo zamuckivanje, kašalj i kako otvara flašu piva. “Čuje se čak i kamion koji prolazi bulevarom Vermont u Los Anđelesu dok Bukovski čita. Sva ta distorzija i sav taj šum danas su gotovo jednako vredni kao sadržaj teksta koji je Bukovski čitao, a njegov nesavršeni glas samo doprinosi snažnoj autentičnosti tog snimka.” Ivanović dodaje da je inspiracija čeških izdavača audio-knjiga takođe bila američka. „Pošto Amerikanci u kolima provode mnogo vremena, vrlo je uobičajeno, da na benzinskoj pumpi odaberu CD koji mogu usput da preslušaju. U Češkoj te tradicije još uvek nema, ali postoji tradicija radio-drama i njihovih snimanja i slušanja. Naravno, najpopularniji su bestseleri, komedije, dečje priče i komadi koje čitaju poznati filmski i televizijski glumci.” No, koliko god popularne u svetu, audio-knjige nije lako distribuirati u Srbiji. Naravno, originalna ideja izdavačke kuće Reflektor bila je da sve radi unutar virtuelnog domena i da prodaju naslova vrši isključivo preko interneta, ali paypal sistem još nije ušao u Srbiju, te da mnogi naši građani i dalje nisu tehnički osposobljeni da kupuju online. Sugestivna čitanja Kada je reč o glumcima i prozi koju čitaju, Arsenijević ističe da postoji pravilo po kome se audio-knjige čitaju ravnim, nesugestivnim glasom koji predstavlja pandan grafički neutralnom bloku teksta u knjizi. “Bilo je neprirodno, uskraćivati glumcima pravo na subjektivnu interpretaciju. Tako smo dobili jako interesantna, lična, do izvesne mere sugestivna čitanja. Tu su Grobnica za Borisa Davidoviča Danila Kiša u čitanju Mikija Manojlovića, Komo Srđana Valjarevića u čitanju Nebojše Glogovca. Arsenijevićev roman U potpalublju, u čitanju Nikole Đurička, Kandže Marka Vidojkovića u čitanju Sergeja Trifunovića, kompilacija najlepših pesama za decu Jovana Jovanovića Zmaja u čitanju Raše Popova i dve knjige regionalnih pisaca u izvedbi samih autora: Sahib Nenada Veličkovića i Filter Jugoslavija čuvenog feralovca Predraga Lucića.