Asad bez hleba

Situacija u Siriji se svakodnevno pogoršava i zemlji sada preti, pored opasnosti izbijanja pravog građanskog rata i nestašica hrane. Početkom nedelje je izaslanik UN i Arapske lige, Kofi Anan, u razgovorima sa predsednikom Bašarom el Asadom u Damasku pokušavao da spase svoj plan od šest tačaka za rešenje nacionalne tragedije. Taj plan, koji je trebalo da stupi na snagu još sredinom aprila, predviđao je prekid vatre, povlačenje vladinih trupa i tenkova iz gradova i dolazak posmatrača UN. Do sada je ispunjena samo jedna od šest tačaka – došli su međunarodni posmatrači. Borbe su se čak pojačale, tako da UN procenjuju da je od početka izbijanja sukoba, marta prošle godine, poginulo više od 10.000 ljudi, dok opozicija tvrdi da broj žrtava iznosi čak 14.000. Prošlog petka je u centralnom gradu Hula u dva incidenta ubijeno 108 civila, od toga 49 dece mlađe od deset godina. Prema navodima Visokog komesarijata UN za izbeglice manje od 20 žrtava je poginulo od artiljerijske vatre, dok su ostali hladnokrvno streljani iz blizine, pa čak i klani. Počinioci su pripadnici provladine paravojne formacije „Šabiha“, tvrde međunarodni posmatrači, što Damask odlučno demantuje i tvrdi da je to provokacija „islamističkih terorista“, koji su pod uticajem Al kaide. Rusija, koja zvanično podržava Asada, prvo je ocenila da su za zločin podjednako odgovorne vladine trupe i pobunjenici, ali je naknadno šef diplomatije Sergej Lavrov kao glavnog krivca, ipak, naveo Asadov režim. Teroristi Vlasti ističu da se u toj regiji nalazi više stotina naoružanih pobunjenika, koji žele da isprovociraju intervenciju zapadnih zemalja, kao što je to bio slučaj u Libiji. Na vojnu intervenciju su početkom nedelje pozvala i egipatska Muslimanska braća, radikalna organizacija koja ima sve veći uticaj u Siriji. Kao prva posledica ovog zločina je proterivanje sirijskih ambasadora i diplomata iz niza zemalja EU, SAD, Australije itd. Ne isključuje se ni uvođenje nekih novih sankcija EU, ali na nivou svetske organizacije osim apela i preporuka ne može se očekivati ništa značajnije, jer i Moskva i Peking su bar do sada odbijali bilo kakvo strano mešanje u unutrašnja pitanja Sirije. A i bez novih sankcija situacija u zemlji je sve teža, posebno u gradovima u kojima se vladine trupe bore protiv sve bolje naoružanih pobunjenika, među kojima ima mnogo dezertera. Predstavnici Crvenog krsta izveštavaju o velikom broju izbeglica, koje nemaju hrane ni vode, sve više naselja je bez struje, a sistem snabdevanja se potpuno urušio. Mnoge prodavnice su prazne, nema dovoljno hrane, lekova i sredstava za higijenu, a stanovništo je ostalo bez novca, jer skoro niko više ne radi. Nestašice A nad zemljom se sad nadvio i novi mračni oblak - preti glad. Libanski list Dejli star je početkom nedelje izvestio da Sirija sve teže dolazi do preko potrebnog uvoznog žita. Strane banke, pomorske kompanije i veletrgovci žitom odbijaju da posreduju u tom uvozu – iako hrana nije obuhvaćena ekonomskim sankcijama. Ukoliko bi došlo do nestašice hleba, osnovne namirnice najvećeg broja stanovnika, to bi ozbiljno moglo da ugrozi Asadove pozicije čak i tamo gde još ima pristalica. Uzbunu u Damasku je izazvao i izveštaj da je domaća proizvodnja žita osetno opala i da je zavisnost od uvoza povećana. Usled dugotrajnog sukoba i sankcija državne kase se brzo prazne, nacionalna valuta je izgubila pola svoje vrednosti, pa će biti teško skupiti devize za uvoz hrane. Državna agencija za žito nije uspela da realizuje tender za nabavku stočne hrane, čime se ozbiljno ugrožava i snabdevanje mlekom i mesom. Ako Asad ne reši brzo ovaj problem, to bi moglo da uzdrma osnove režima. Humanitarna katastrofa bi dodatno urušila Asadove tvrdnje da je njegov režim legitiman. Ako ništa drugo, visoka inflacija i otežano snabdevanje hranom bi možda moglo da natera mnoge, ionako loše plaćene vojnike i činovnike, da napuste brod koji tone, piše ovaj libanski list.