Bez nerviranja

Evropsko fudbalsko prvenstvo koje ovog petka počinje u Varšavi i Vroclavu, kada je naš fudbal u pitanju, budi lepe uspomene. Međutim, sećanje obično oživljava kada sadašnjost i bliska budućnost ne nude ništa obećavajuće. U završnici Evropskog prvenstva igrali smo poslednji put pre 12 godina, u Belgiji i Holandiji, gotovo na izdisaju jedne velike generacije (Stojković, Mijatović, Jokanović, Đukić, Jugović, Kovačević, Milošević, današnji selektor Mihajlović...) koja je uspela da „veže“ Svetsko (1998) i Evropsko (2000) prvenstvo. Naredna dva takmičenja, u Portugaliji 2004. i Austriji/Švajcarskoj 2008. pratili smo kao što ćemo pratiti ovo u Poljskoj i Ukrajini: bez povišenih emocija, potrošenih tokom neuspešnih kvalifikacija. Ima to i dobru stranu jer nema mnogo (obično nerealnih) ambicija, nerviranja a ima uživanja u smotri najboljih fudbalera kontinenta. Povratak u istoriju podseća nas na finale prvog izdanja 1960. u Parizu i poraz od SSSR u produžetku (1-2). Još je u sećanju jedna od najvećih nepravdi na velikim takmičenjima, ona iz Rima 1968. kada je ondašnja Jugoslavija, pošto je u polufinalu golom DŽajića izbacila tadašnje svetske prvake Engleze, bukvalno pokradena od strane švajcarskog sudije Gotfrida Dinsta koji je bio 12. igrač domaćina Italije i doneo joj, posle 1-1 u 120 minuta, ponovljenu utakmicu koju su dobili sa 2-0. Sudija je kasnije diskvalifikovan, ali sve je manje onih koji pamte tu veliku nepravdu. U Beogradu 1976. bili smo na domak finala, 2-0 na poluvremenu protiv svetskih prvaka Nemaca, u finišu 2-2, produžetak i 2-4... Šteta, imali smo odličan tim. Lista uspeha tu prestaje; bilo je još nekoliko učešća bez razloga za pamćenje, poput onog 1984. u Francuskoj (tri poraza u tri utakmice, 0-5 sa Danskom). Ušli smo u istoriju i kao jedina selekcija isključena sa šampionata. Bilo je to 1992. u Švedskoj. Reprezentacija je krajem maja stigla u Stokholm ali je 30. maja Savet bezbednosti UN izglasao sankcije protiv SR Jugoslavije i fudbaleri su morali kući... Uskočila je Danska, druga u našoj kvalifikacionoj grupi, i - osvojila titulu! Vratili smo se 2000. godine, posle teških duela sa Hrvatskom koja nas sada čeka na putu za Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. Ulazak u četvrtfinale bio je uspeh ali rano ispadanje (1-6 od Holandije u Roterdamu) svakako nije. Otad nas nema. Fudbal sa prostora bivše Jugoslavije zastupaće Hrvatska koja je od osamostaljenja propustila samo jednu završnicu EP, već pomenute 2000. Slaven Bilić je selektor već šest godina, posle šampionata odlazi u moskovsku Lokomotivu, i sigurno želi lep oproštaj od „vatrenih“. U konkurenciji Španije, Italije i Irske Hrvatska svakako nije favorit u grupi, ali Italija je propisno uzdrmana aferom sa nameštanjem rezultata. Španija je svakako prvi favorit, ne samo svoje grupe. NJen uspon na svetski vrh počeo je pre četiri godine na EP kada je pokorila Evropu a 2010. u Južnoj Africi trijumfom na Svetskom prvenstvu objedinila je dve najvažnije titule. Može li da napravi het-trik i veže tri uzastopne titule? Može, jer računa na iste igrače, isti stil, istu ideju. Istina, zbog povreda fale Pujol u odbrani i Vilja u napadu, dvojica „fiksnih“ u prvih jedanaest, ali selektor Visente del Boske ima kvalitetne zamene. Španija ima generaciju sjajnih igrača koja još traje; možda je ovo prvenstvo njihova „labudova pesma“ jer će za dve godine u Brazilu većina spadati u kategoriju veterana, ali dok traju uživaćemo u njihovom fudbalu „do noge“, sa bezbroj filigrantskih kombinacija iz kojih se rađaju šanse i daju golovi. Termini mečeva su dobri, 18.00 i 20.45. Spremite se za uživanje bez nerviranja.