Država najveći problem

Požeška Budimka, državno preduzeće u restrukturiranju, uprkos velikoj tražnji za svojim proizvodima ima problema u poslovanju. Obrtnog kapitala da bi se proizvelo sve što se traži, nema. Ugovoreni poslovi ne mogu biti realizovani, a sve to jer im država nije platila osam miliona dinara izvozne stimulacije za 2011. „Više od polovine svoje proizvodnje izvozimo, država se deklarativno zalaže za podsticaj izvoza, ali zato ne plaća izvozne subvencije, iako nam je taj novac obećan i mi smo na njega računali kada smo pravili planove“, kaže za NIN Đorđe Stevanović, direktor ovog preduzeća. „Drugih problema sem države mi nemamo. Prošle godine su ove subvencije bile duplo veće i isplaćene su na vreme, ali sada para nema. A ako nema para onda neka se donese odluka i ukine ovaj vid pomoći. Ali ne. Zato što su neki privrednici, bliski pojedinim ministrima, već naplatili izvozne subvencije, ali mi kao državno preduzeće nismo“, kaže Stevanović. Kašnjenje Privredi Srbije, koja posluje ili na bilo koji način zavisi od države, odavno je jasno da para u budžetu nema dovoljno. Kakvo je trenutno stanje u državnoj kasi, a o čemu je NIN pisao u prošlom broju, nova vlada bi se odmah na početku mandata mogla suočiti sa još drastičnijom nestašicom. A to znači da ne bi imali para da isplate plate u obrazovanju, zdravstvu, policiji, vojsci, administraciji, penzioneri ne bi dobili penziju, preduzeća i ratari subvencije, a privreda koja zavisi od države i radi za nju posrnula bi sasvim. Jer bi se trenutna kašnjenja u plaćanju obavljenog posla samo produžila. Do zaključenja ovog broja iz Uprave za trezor NIN nije dobio odgovor koliko država kasni u plaćanjima i kome. S druge strane, pogled na izvršenje budžeta za prvih pet meseci dovoljan je da se uoči veliko smanjenje rashoda. To što je, kažu stručnjaci, u maju, za otplatu kamata potrošeno samo 762 miliona dinara, a u aprilu čak 7,1 milijarda ili deset puta više, nije posledica manjeg troška za kamate već prolongiranja roka za plaćanje i ostavljanja novoj vladi da ona poravna račune. Slično je i sa ostalim stavkama u budžetu, poput već pominjanih subvencija u slučaju Budimke, ali i izdataka za NIP koji su u maju iznosili samo 114 miliona za razliku od aprilskih 715 miliona dinara. Milan Bojović iz Udruženja putne privrede Putar potvrđuje nam da su kašnjenje za putare u porastu, te da je država prestala da plaća poslove koje je naručivala preko NIP-a. Bojović upozorava da je još veća nevolja što Putevi Srbije više nemaju prihode od akciza na gorivo i što ni nadalje nisu u stanju da plaćaju putarima. Zato bi propast NIBENS grupe mogla da bude samo prvi veliki krah nekog od putarskih preduzeća u Srbiji. Farmacija je već odavno na kolenima, između ostalog i zbog dugovanja države. Veledrogerijama se duguje više od 200 dana, one onda duguju proizvođačima lekova i rezultat je uvođenje stečaja većini distributera i poslovanje na ivici mogućnosti proizvođača lekova. Za pacijente to znači skuplje uvozne lekove ili opšta nestašica. I po drugu privredu posledice su više nego očigledne. Ako država ne plati za urađeni posao, onda privrednik ne može isplatiti plate, ne može platiti podizvođače ili svoje partnere u tom poslu, ne može ući u neki novi posao, jer za to nema sredstava, ne može verovatno uzeti ni kredit jer nema od čega da ga vraća... Drugim rečima, rešenje mu je da zaključa bravu, otpusti radnike i pošalje i sebe i njih na tržište rada, jer se iz vrtloga dugova i neplaćanja gotovo nemoguće izbaviti. Zato i ne treba da čudi što je prema podacima s kraja juna broj računa u blokadi dužoj od godinu dana 2.851, dok je broj blokiranih računa u nekom trenutku tokom godine odavno prešao 60.000. I što se mesecima unazad u Srbiji ugasi više preduzeće nego što se osnuje novih. Jasmina Marković, predsednik udruženja Ponuđači Srbije kaže da privrednici koji rade sa državom nemaju izbora, jer ih potpisani ugovor ni na koji način ne štiti. Dok država nema sankcije ako prekrši ugovoreni rok za plaćanje, privrednik će platiti kaznu ako ne ispoštuje rok isporuke ili ne isporuči robu. „Učesnik u nabavci ne može odbiti da uradi posao, jer je garantovao za dobro izvršenje posla, a to je obično 10 odsto od vrednosti nabavke. I ne isplati mu se da jednostrano raskine ugovor sa državom, iako ona kasni sa plaćanjem“, kaže Markovićeva. Da zlo bude gore, država iako nije platila prethodnu, od učesnika u nabavci zahteva novu isporuku. Tako se dugovanje MUP-a, tačnije Kazneno-popravnog zavoda Zabela prema jednom od preduzeća sa kojima sarađuje nagomilavalo do četiri miliona dinara, jer MUP nije plaćao a pomenuti zatvor je svake dve nedelje naručivao novu isporuku. Privreda jednostavno ne može odbiti državu. Kako nam objašnjavaju ako, zbog neplaćanja, odbiju da isporuče neku robu ili uslugu, država ima pravo da tu istu robu ili uslugu naruči kod drugog, a da račun za to ispostavi onom preduzeću koje je odbilo da obavi posao. Jagoda Ratinac, konsultant preduzeća Tenderi kaže za NIN da dalje bahaćenje države prema isporučiocima robe i usluga može biti samo drastičnije. Najbolja potvrda ove pretpostavke je promena ugovora koje državni organi sklapaju sa proizvođačima ili izvođačima radova, a u kojoj se umesto preciznog roka plaćanja navodi da će robe ili usluga biti plaćene kada nadležno ministarstvo uplati pare na njihov račun. Tom danu se opet uskoro ne treba nadati. Pitanje je samo ko će prvi bankrotirati, država ili privreda. „Ne mogu ni da zamislim šta će biti ako država nastavi da sve više kasni sa plaćanjima i da ih obustavi ako ne bude imala novca da finansira deficit. Na hiljade preduzeća i dalje radi za državu i zavisi od budžeta“, kaže Ratinac. glad Obustavljanje plaćanja značilo bi dalje gašenje i ovo malo preduzeća u Srbiji koja nešto proizvode i rade. Budžet bi, zbog nedostatka prihoda, bio još plići, potrošnja zbog siromaštva i miliona nezaposlenih sve manja, a proizvodnja bi se posve uglasila. I tako dok cela Srbija ne bude gladna. Uključujući i penzionere i zaposlene u javnom sektoru, koje će država isplaćivati dok u budžetu bude i dinara. Ali ni to nije dugo, jer ako ćemo verovati Mlađanu Dinkiću, medijskom kandidatu za ministra finansija, država već u septembru neće imati para ni za njih. Ekonomisti, opet, ne veruju u hitno usvajanje zakona koji bi rokove plaćanja ograničio na 60 dana, jer država, iako tvrdi da duguje tek 10 odsto od ukupne sume dugovanja, nema para da plati ni toliko, a onda ne može naterati ni privredu da to čini. Pride to što ni od kompenzacije dugova neće biti ništa jer bi tako, kako nam reče jedan privrednik, isplivalo na površinu ko, kome, koliko duguje, a to vlast nikako ne bi volela da se zna. Čovek bi znajući sve ovo pomislio da Mlađan Dinkić mora da nije bio pri sebi kada se prihvatio mesta čuvara državne kase. Pogotovo što je malo verovatno da on nije obavešten kako trenutno stoje srpske finansije. I u zatvor ako treba Đorđe Stevanović, direktor Budimke, kaže da je spreman da ide i u zatvor, ako je to potrebno, ali državi neće plaćati poreze i doprinose dok god ne bude dobio iz budžeta novac za izvozne subvencije koji mu je obećan. „Tražio sam od Poreske uprave da se dogovorimo i uradimo kompenzaciju. Da ja njima u tom iznosu od osam miliona dinara ne platim poreze i doprinose, ali su oni odbili. E i ja sada odbijam da platim. Država duguje preduzeću, preduzeće će dugovati državi“. Stevanović kaže da ima i tužbu od strane Poreske uprave, ali da ga to neće pokolebati da plati svoje obaveze prema državi, jer će odlaskom u zatvor barem imati priliku da objasni zbog čega je tamo i šta država radi preduzećima koja su u njenom vlasništvu.