Izbora više nema

Srbija je na prekretnici. Izbora više nema. Privreda je pred kolapsom, a država u još nezavidnijoj situaciji. U realnom sektoru Srbije radi tek nešto više od 300.000 ljudi i oni ne mogu finansirati prevelika prava koja se daju iz državnog budžeta. Budžet je pred pucanjem i više se niko ne bavi time koliki je deficit i za koliko je veći od planiranog, već kako će dolazeća vlada Srbije i iz kojih sredstava finansirati taj manjak do kraja godine. Na gornjoj smo ivici zaduženosti i nije bitno šta piše u Zakonu o fiskalnoj odgovornosti o visini javnog duga, jer tržište će ionako samo pokazati gde je gornja granica. I to onda kada na domaćem i međunarodnom tržištu ne bude onih koji će biti spremni da Srbiji pozajme novac da pokriva budžetsku rupu. A hodamo po tankoj žici i pitanje je trenutka kada će izvori finansiranja budžetske rupe jednostavno presušiti. Sve ovo čulo se od predstavnika države, političkih stranaka, ekonomista, privrednika i bankara okupljenih na prošlonedeljnom NIN fokusu organizovanom u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. O ekonomskim prioritetima Srbije govorili su: Lu Brefor, šef Svetske banke u Srbiji, Mirko Cvetković, premijer Vlade Srbije, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa i funkcioner SPS-a, Vlajko Senić, član Ujedinjenih regiona Srbije, Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS-a, Vladimir Kravčuk iz Liberalno demokratske partije i Vladimir Čupić, prvi čovek Hipo Alpe-Adrija banke. URGENTNO Za Srbiju je najurgentnije da nastavi pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom jer samo tako ima šansu da u očima kreditora i potpuno ne izgubi ugled. Jer od tog već dovoljno poljuljanog ugleda u očima onih koji imaju novac da pozajme Srbiji zavisiće finansiranje naraslog budžetskog deficita potrebnog i da se isplaćuju plate i penzije i da se servisiraju ranije uzeti krediti. Upravo aranžman sa MMF-om je jedino što je odlazeći premijer Mirko Cvetković želeo da savetuje svom nasledniku, a da je to neminovnost smatra i njegov dojučerašnji koalicioni partner Dušan Bajatović. Iako se Socijalistička partija Srbije u izbornoj kampanji protivila ponovnom vraćanju MMF-a u Srbiju, a Bajatović ni na skupu nije propustio da pomene kako analize pokazuju da su sve zemlje koje je MMF spasavao prošle ko bose po trnju, on priznaje da će se aranžman verovatno nastaviti. Cvetković, međutim, suprotno uverenjima većine stručne javnosti, ali i prisutnih na NIN fokusu, tvrdi da visina deficita nije alarmantna. Kaže da rashodi budžeta nisu veći od planiranih, nego je rast rupe u budžetu posledica nedovoljnih prihoda u kasi. Odlazeći premijer kritikovao je javnost koja, po njegovom uverenju, prenagljuje sa katastrofalnim prognozama, te uverava da nisu tačne tvrdnje da državi nedostaje četiri milijarde evra kako bi uspela da zakrpi ovogodišnju rupu, jer su 1,7 milijardi evra već obezbeđene. Cvetković priznaje da će deficit budžeta biti od 300 do 350 miliona evra veći nego što je planirano Zakonom o budžetu, ali to povećanje opravdava manjim ekonomskim rastom od predviđenog. „Budžet je pravljen na projekciji rasta BDP-a od 1,5 odsto. Nama je odmah po usvajanju budžeta postalo jasno da će privredni rast biti manji od projektovanog, ali je tada krenula kampanja i nije bilo moguće usvajanje rebalansa budžeta u Skupštini Srbije“, pravda premijer svoju vladu. Za razliku od njega, Vladimir Vučković, ekonomista i jedan od trojice članova Fiskalnog saveta, upozorava da više uopšte nije važno koliki je deficit budžeta i za koliko je on probijen, već kako će nova vlada pronaći novac da taj deficit finansira do kraja ove godine. SKUPO Zato će i jedan od prvih zadataka nove vlade biti usvajanje rebalansa budžeta za ovu godinu, a najverovatnije i izmena Zakona koji ograničava zaduživanje države iznad 45 odsto vrednosti BDP-a. Za okupljene na NIN-ovom panelu ni probijanje granice duga u BDP-u više nije sporno. Naprotiv. I od predstavnika nove vlasti, baš kao i od buduće opozicije moglo se čuti isto. Država mora i dalje da se zadužuje, ako ni za šta drugo ono za vraćanje starih dugova. A rok od 45 odsto duga ionako je već probijen. Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke kaže da zakonsko postavljanje granice duga i njegovog učešća u BDP-u nije ni potrebno, jer će prirodnu granicu postaviti tržište. Kreditori će sami odlučiti na kom to nivou duga Srbija više nije u stanju da se dodatno zadužuje i postaje zemlja kojoj više niko neće želeti da pozajmi pare. Na vapaj privrede kojoj umesto kratkoročnih i skupih trebaju dugoročni i jeftini krediti, Čupić odgovara da to ne mogu očekivati. On objašnjava da se država trenutno zadužuje po stopi od 14 odsto a pozajmica državi se smatra bezrizičnim kreditom i svaki kredit dat privredi može biti samo skuplji. Koliko? Zavisi od svakog konkretnog dužnika i toga šta kaže njegov finansijski i kreditni izveštaj. Kolika god bila cena, za Dušana Bajatovića novi dugovi nisu sporni. On kaže da se Srbija mora zadužiti za dodatnih 10 milijardi evra, ali bi taj novac, kako kaže, trebalo selektivno ulagati tamo gde se on može bogato oploditi. Tako bi, objašnjava, Srbija dugovala 25 milijardi evra umesto 15, ali bi imala vrednost bruto domaćeg proizvoda od 100 milijardi evra umesto sadašnjih 30 i tako bi udeo duga u BDP-u bio 25 odsto, a ne 50 odsto koliko je trenutno. Funkcioner SPS-a smatra da država mora pomoći da se 200 od sadašnjih 600 preduzeća, koliko je u ingerenciji Agencije za privatizaciju, podigne na noge, dok ostale, koji nemaju ekonomsku budućnost, treba ugasiti. Bajatović predlaže i da Narodna banka Srbije deo deviznih rezervi, umesto da ih nemilosrdno troši na sprečavanje slabljenja dinara, uloži u srpsku privredu jer će joj se to petostruko vratiti. „Zašto neka nova razvojna banka ne bi emitovala hartije od vrednosti koje bi otkupila NBS, a država se zadužila za dodatnih milijardu evra“, pita Bajatović koji ne vidi ništa sporno u tome da se deviznim rezervama sada krpe rupe i prave investicioni planovi. Bajatović je podršku za dalje zaduživanje Srbije dobio i od kolege iz DSS-a Nenada Popovića, koji smatra da država može, ukoliko želi, od Rusije u narednih četiri godine da dobije tih neophodnih 10 milijardi evra. U tih 10 milijardi, objašnjava Popović, bili bi i krediti, ali i zajedničko ulaganje u infrastrukturu i privredu sa ruskim privatnim i državnim sektorom. Funkcioner DSS-a smatra da Srbija mora osnovati Interventni fond, koji bi podržao velike privredne sisteme, Razvojnu banku, za povoljnu finansijsku podršku ostatku privrede i Izvoznu banku, kako bi se na pravi način pomogao, kako on kaže, najzdraviji deo srpske privrede. Popović je uveren da napretka Srbije nema bez kombinacije štedljive administracije i racionalne potrošnje. PARTIJA Od predstavnika Ujedinjenih regiona Srbije Vlajka Senića se moglo čuti kako država mora krenuti u obračun sa feudalizacijom i partizacijom javnih sistema, jer, kaže Senić, „ako i dalje budemo zapošljavali po tim preduzećima rođake i švalerke, onda ništa neće imati smisla“. Na preveliku javnu potrošnju i preglomazan sektor ukazao je i Vladimir Kravčuk, iz LDP-a, koji kaže da nova vlada Srbije prvo mora uraditi ono što najviše boli. „Potrebno je građanima jasno reći šta se planira uraditi u narednom periodu, zašto se to radi, za šta država troši, a na čemu štedi“, kaže Kravčuk. On podseća da nije pravedno da zaposleni u javnom sektoru imaju za 40 odsto veću zaradu od onih u privatnom sektoru, kao i da javnost i država pokazuju preteranu brigu za viškove u javnom sistemu, dok se na sudbinu 400.000 ljudi koji su od početka krize ostali bez posla niko nije ni osvrnuo. Okupljeni političari, bankari i ekonomisti slažu se da Srbija mora reformisati administraciju kako bi ona bila efikasnija i u službi privrede i građana, ali da tu reformu ne treba raditi prostim odsecanjem broja zaposlenih, već stvaranjem sistema koji je u skladu sa potrebama i snagom Srbije, a on će onda dovesti i do optimalnog broja zaposlenih u državnoj službi. Učesnici se nisu složili oko potrebe da se povećava PDV i smanjuju plate i penzije, što nova vlada, čini se po sadašnjim nagoveštajima, neće ni činiti. Zbog ovakvog predloga Fiskalnog saveta, koji je prema rečima Vladimira Vučkovića neophodan, jer se reformom javnih nabavki i smanjenjem subvencija ne može ugasiti požar u budžetu, u holu nakon završetka fokusa, Bajatović je, doduše srdačnim tonom, Vučkovića nazvao protivnikom. Da li to onda nagoveštava da će vlada, bez obzira na to šta će Fiskalni savet govoriti o visini deficita, potrebi da se smanje rashodi budžeta i spreči eksplozija javnog duga, raditi upravo suprotno. Ako je za utehu, zasad barem niko nije govorio o mogućnosti da se u krajnjoj nuždi posegne za štampanjem para. Naprotiv, Bajatović nije zaboravio da pomene kako nisu tačne interpretacije nekih medija da se založio i za štampanje para ako treba. Lu Brefor: Dug usijan kao asfalt Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke, javni dug u Srbiji uporedio je sa trenutnim visokim temperaturama u Beogradu i upozorio da posle velike vrućine dolazi oluja, a da bismo nju izbegli potrebne su reforme. Brefor veruje da Srbiji ne preti katastrofalni scenario, jer, kako kaže, reč je o zemlji sa puno resursa, ali ne sumnja da će u narednih 12 do 18 meseci situacija biti prilično teška. Šef kancelarije Svetske banke savetuje novu vladu da se odmah na početku svog mandata posveti unapređenju poslovnog ambijenta i merama za olakšanje poslovanja privrede, jer će se samo tako povećati investicije, zapošljavanje, a time i privredni rast. „Srbija mora da nastavi reformu javnog sektora i reši problem državnih i neprivatizovanih preduzeća na koje trenutno troši 700 miliona evra godišnje, što je mnogo više nego što troše neke druge zemlje u tranziciji“, kaže Brefor. On ističe i da država ne treba da vodi socijalnu politiku preko niskih cena gasa ili struje, te da bi formiranjem realnije cene ta preduzeća imala šansu da investiraju i rade bez državne pomoći. Miloš Bugarin: Sve piše u preporukama U Privrednoj komori Srbije kao zapeta puška čekaju novu vladu. Spremili su joj 87 preporuka od kojih je neke potrebno primeniti što pre. Privrednici traže da se odmah krene sa reformama koje će zaustaviti dalje ekonomsko survavanje Srbije. Oni traže hitnu reformu javnog sektora, reformu poreske politike koja bi dovela do smanjenja poreza na zarade i stimulaciju proizvodnje, investicija i štednje, kao i ukidanje komplikovanih administrativnih procedura i silnih parafiskalnih nameta. Miloš Bugarin, predsednik PKS-a, podseća da u Srbiji trenutno postoji 370 neporeskih davanja, a da njih samo 77 košta privrednike 570 evra godišnje za svakog zaposlenog radnika. U Privrednoj komori traže rasterećenje privrede, promenu Zakona o radu, kako bi se olakšalo i stimulisalo zapošljavanje radnika, kao i osnivanje Razvojne banke koja bi pomogla privrednicima da lakše i povoljnije dođu do kredita. Bugarin upozorava da je 80-ih godina svaki treći dinar u BDP-u dolazio iz privrede, dok je danas to tek svaki sedmi.