Bordel Evrope

Zvaničnici UNMIK-a i Kfora našli su se protekle sedmice neprijatno iznenađeni pošto je londonska nevladina organizacija Amnesti internešenel (AI) objavila izveštaj o prostituciji na Kosovu. U njemu se, osim jasnog upozorenja da je ropstvo u 21. veku uhvatilo čvrste korene u jednom delu Evrope, navodi i da su međunarodne misije u toj pokrajini, svojim učešćem u mreži prostitucije i nedostatkom energije da problem reše, ujedno i najveći krivci za takvo stanje.

Kritike, kao i toliko puta pre toga stigle su u zao čas, pošto su međunarodni zvaničnici ionako imali pune ruke posla uveravajući vaskoliku svetsku javnost u svoju nevinost za martovske izlive nasilja, ali i još uvek nerazjašnjeno “prepucavanje” policajaca Ujedinjenih nacija, u kojem su stradale četiri osobe - tri Amerikanca i Jordanac. Nakon niza ozbiljnih propusta, Hari Holkeri - poslednji u već dugom nizu guvernera te pokrajine, ali i njegovi vojni i civilni službenici, pod rafalnom vatrom najrazličitijih kritika, opisivani su kao “zečevi”, “kukavice” i “nesposobnjakovići”, a celokupnoj međunarodnoj politici na Kosovu savetovano je da se probudi iz petogodišnje letargije i konačno načini korak na javno proklamovanom konačnom cilju - demokratskom i višenacionalnom društvu.

Suštinski, Amnesti internešenel se poslednjim izveštajem samo svrstao u čitav niz međunarodnih organizacija i medija koji su u poslednjih pet godina upozoravali da se Kosovo od dolaska Kfora i UNMIK-a juna 1999. godine pretvorilo u istinsku Meku za svakojaki kriminal, uključujući trgovinu belim robljem, drogom, oružjem, cigaretama i čime sve još ne, a sve zbog beznadežne nesposobnosti kombinovanih lokalnih i međunarodnih vlasti da se, zarad nejasno koncipiranog mira u kući, uhvate u koštac sa organizovanim kriminalom.

“Vojnici, policajci i civili iz zapadnih zemalja snose veliki deo krivice za rast seks industrije na Kosovu tokom poslednjih nekoliko godina - te bujajuće trgovine u kojoj stotine žena, među njima i maloletnih devojaka, postaju žrtve mučenja, silovanja i zlostavljanja”, navodi Amnesti internešenel, dodajući da oko 80 odsto dobiti koju kriminalci ostvare terajući te zlosrećne devojke na prostituciju potiče upravo od plata pripadnika međunarodnih misija.

Istovremeno, međunarodno osoblje izuzeto je od krivičnog gonjenja kosovskih institucija, osim u slučajevima kada to posebno odobri generalni sekretar UN, što se u prethodne tri godine dogodilo u svega šest slučajeva, uključujući tu i trojicu Jordanaca, čija su prava degradirana na nivo običnih ljudi zbog sumnje da su učestvovali u ubistvu američkih policajaca. Amnesti internešenel, takođe navodi da su najčešći posetioci brojnih kosovskih bordela Amerikanci, Nemci, Francuzi i Italijani, te da je desetak međunarodnih policajaca i dvadesetak pripadnika Kfora vraćeno kućama zbog učešća u trgovini belim robljem, kako bi bili privedeni pred lice pravde.

Ni u jednom od tih slučajeva, navodi dalje AI, “u njihovim matičnim državama nije pronađen bilo kakav trag o krivičnim postupcima vezanim za trgovinu belim robljem”. Jednostavno rečeno, prošli su nekažnjeno.

Međutim, međunarodna administracija na Kosovu takav je izveštaj odmah odbacila kao “netaktičan i pun uopštenih optužbi”, optužujući AI da je potpuno marginalizovao napore vojne i civilne misije, te lokalnih nevladinih organizacija usmerenih protiv trgovine belim robljem. Nesumnjivo, policija UN i Kfora je u prethodnih nekoliko godina pokrenula na stotine akcija usmerenih upravo protiv te vrste kriminala, ali se njihovi rezultati ni izbliza ne mogu smatrati uspešnim, mahom, kako i sami navode, zbog “rođačkog odnosa” koji sudstvo te pokrajine ima sa bogatim, opasnim i uticajnim kriminalcima. “Dokazni postupak u trgovini belim robljem je izuzetno komplikovan. Nedovoljno definisan u krivičnom zakonu, uz zastrašivanje svedoka, njihovu nedovoljnu zaštitu, spregu kriminala i vlasti, korupcija, te na kraju i učešće pripadnika međunarodnih misija, sve to u velikoj meri onemogućava ozbiljno delovanje protiv mafije”, rekao je za NIN jedan policajac UNMIK-a. Međutim, kako kaže, taj problem samo povremeno zaokupi pažnju javnosti, mada je akutan u svim balkanskim državama. Najviše, kako se čini, upravo u Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj i Albaniji iz kojih upravo i “pristiže najveći broj devojaka koje posle razne bitange na Kosovu primoravaju na prostituciju”.

Prema rečima međunarodnih stručnjaka za borbu protiv trgovine belim robljem, “put zločina” počinje uglavnom u nekoj od država bivšeg Sovjetskog Saveza, u dve trećine slučajeva u Moldaviji, gde se mlade devojke prosečne starosti oko 21 godine i bez nekog ozbiljnijeg obrazovanja, privlačnim pričama o dobro plaćenim i jednostavnim poslovima u inostranstvu, uvlače u mrežu kriminalaca. U sledu događaja koji detaljno opisuje Međunarodna organizacija za migracije (IOM), te devojke bivaju sistematski zlostavljane, silovane, i preprodavane između tri i šest puta za svote koje se kreću između 100 i 2 500 evra u zemljama poput Srbije, Makedonije i Bugarske, da bi na kraju puta poslužile za zabavu nekom od dobro plaćenih međunarodnih službenika na Kosovu i gazdama, radeći neretko istovremeno kao konobarice i prostitutke, zarađivale i po nekoliko stotina evra dnevno.

Međutim, pojava i procvat prostitucije na Kosovu, pojava je koja uobičajeno prati međunarodne mirovne misije, poput sličnog razvoja događaja sredinom devedesetih u Bosni i Hercegovini. “Jednostavno, imate na hiljade stranaca - samaca ili jako udaljenih od porodica i pri tom dobro plaćenih. Istovremeno, u postratnim društvima imate i kriminalce spremne na sve kako bi se domogli novca. Sprega ta dva faktora, jednostvno proizvodi stanje kakvo imate danas na Kosovu”, rekao je za NIN jedan zapadni diplomata.

“Takođe, ne treba zaboraviti i jezivo negativnu poruku koju svojim učešćem u tim prljavim radnjama lokalnom stanovništvu upućuju stranci.” Suštinski, međunarodna zajednica je najveću uslugu trgovcima belim robljem učinila još sredinom 1999. godine kada je u slavodobitničkom raspoloženju posle povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti i istovremenog masovnog povratka prethodno prognanih Albanaca, jednostavno ignorisala činjenicu da oko novoosnovanih vojnih baza širom Kosova prosto niču bordeli, te da 70-ak hiljada sveže raspoređenih stranaca predstavlja savršen potencijalan izvor zarade. Za razliku od lokalnih političara, kriminalci iz različitih etničkih grupa, često međusobno zaraćenih, brzo su pronašli zajednički interes, te su Srbija, “zbog dugogodišnje krize prouzrokovane decenijom ratova i razvijenom mrežom organizovanog kriminala”, “na sličan način ustrojena” Makedonija i Albanija u “kojoj zakoni ne važe na nadmorskoj visini većoj od 1 000 metara”, postali savršeni punktovi za prebacivanje zatočenih žena na Kosovo. Prema navodima AI, srpski i makedonski kriminalci direktno su odgovorni za oko 70 odsto ukupnog broja žena nasilno dopremljenih na Kosovo, dok policija UNMIK-a broj dopunjuje i sa desetak devojaka koje u proseku nedeljno na isti način dolaze na prištinski aerodrom.

“Uzimajući u obzir nizak obim trgovine belim robljem pre 1999. godine, svi raspoloživi dokazi navode na zaključak da bi, bez prisustva međunarodne zajednice i uticaja spremnih mušterija sa Zapada, Kosovo i dalje ostalo beznačajna tačka na mapi trgovine belim robljem”, navodi Amnesti internešenel.