Put u pakao

Došla sam u Beograd da studiram. Nisam počela loše, ali sam volela izlaske i noćni provod i to me je koštalo obnovu godine jednom, pa drugi put. Ubrzo sam morala sama da počnem da zarađujem jer roditelji nisu više mogli da me finansiraju. Radila sam kao konobarica, pa promoterka i hostesa na jednom beogradskom splavu. Jedne večeri, organizovali smo žurku zatvorenog tipa, nekakvu rođendansku proslavu. Tu je bilo stotinak gostiju, poznatih ličnosti, uspešnih poslovnih ljudi ali i skorojevića i primitivaca. Služio se šampanjac. Dok sam prilazila separeu, jedan od gostiju me je povukao za ruku. Zvao se Peđa. - Hajde da sutra popijemo kafu, imam dobar posao za tebe, velika zarada, lepa si i zgodna, nije za takvu lepoticu da se troši po klubovima i rupama. Bilo mi je preko glave pijanih gostiju, povlačenja za suknju, dobacivanja, primitivnih udvaranja. Nisam želela da se vratim u rodni grad. To bi za mene značilo životni poraz. Nisam mogla da pogledam u oči svim onim rođacima koji bi me pitali šta sam uradila u tom Beogradu. Odlučila sam da se nađem sa Peđom. To je bilo pre četiri godine. Dan kasnije našli smo se u jednom od kafića na Obilićevom vencu. Peđa se ponašao otmeno i galantno, stalno mu je zvonio telefon, nosio je izuzetno skup sat i markiranu odeću. Osetila sam se pomalo glupo kada me upitao koliko zarađujem, gde živim i gde sam se parkirala. Bilo me je sramota da priznam da sam došla švercujući se u autobusu, čak sa Karaburme. - Imam neke goste iz inostranstva koji će biti dva dana u Beogradu. Nudim ti posao, poslovnu pratnju. Ti si lepa, atraktivna. Samo treba da ideš sa njima, praviš im društvo, ponašaš se kao da si im devojka, zabaviš ih malo, provedete se zajedno, oni sklope posao sa mojim partnerima, ti zaradiš, ja zaradim, i svi srećni. Šta misliš? Poslovna pratnja mi je zvučala kao prostitucija, samo na malo višem nivou od one za koju sam ja znala. Prodavala sam telo i ranije za pare, dok sam radila u noćnom klubu, nekoliko puta, za par stotina evra, kad mi je škripalo oko kirije. Pričao mi je o hiljadama evra zarade mesečno, putovanjima, lepoj garderobi, poznatim ličnostima, žurkama. Laskale su mi i njegove pohvale na račun mog izgleda. Rekla sam mu da pristajem. Izbegavala sam da ga pitam da li ću se prostituisati, nekako sam se plašila odgovora, iako sam ga znala. Stavio mi je na sto 300 evra. - Uzmi novac i idi kupi sebi neku lepu suknjicu i cipele. Vidimo se sutra oko 10 sati pa idemo na aerodrom po goste. Kad odu kući, naravno zadovoljni, 500 evra je tvoj honorar. I ne zaboravi neki seksi veš - rekao je smejući se i ustajući od stola. Petsto evra, vrtelo mi se od cifre. To je bila moja mesečna zarada. Došao je po mene kolima. Objašnjavao mi je kako da flertujem, da ih dodirujem, da se smeškam. Na aerodromu smo se našli sa Andreom, devojkom koja je već dugo radila sa Peđom. Predstavio me je kao novu. Andrea, koja je tada imala 25 godina, izgledala je fantastično. Skupa i firmirana odeća, našminkana, isturenih grudi i potpuno kratke mini suknje koja je prekrivala samo donji veš. Trema Peđa je držao natpis sa imenima gostiju na dolaznom terminalu, mi smo čekale iza njega. Imala sam tremu. Predstavio nas je kao devojke koje će brinuti o njima. Dvojica Italijana, koji su bili naši gosti, bili su poslovni ljudi. U početku nisu mnogo marili za nas dve, samo su nas kratko odmerili i pozdravili se. Tek su na kraju pitali Peđu kada mogu da izađu sa nama u grad i da li im je nešto rezervisano. Moj prvi radni dan je počeo. Ispred hotela Peđa je Andrei i meni rekao: - Sada su vaši. Ušli smo u hol i njih dvojica su nas već razdvojili. Ja sam sela sa starijim, sedim čovekom. Imao je oko 45 godina. Još jedan kratak osvrt na vonjavi stan na Karaburmi, prevoz, kirije koje nisam mogla da platim… Pošla sam za Italijanom u njegovu sobu. Odmah je počeo da me ljubi i skida. Bila sam u grču, potpuno odsutna. Nekoliko puta me je pitao da li je sve u redu. Meni je u glavi bilo samo da moram to da odradim i zaradim novac. Kada smo završili, pozvao je Peđu. Veselo mu je rekao da sam bila dobra devojka. U mojoj glavi je vladao haos, nisam znala ni gde se nalazim ni šta radim. Kada sam se iz kupatila vratila, sačekalo me 100 evra na stolu. Rekao mi je “da me časti, jer sam nova”. Izašla sam iz sobe i u holu sačekala Andreu. Žalila se da je njen Italijan impotentan. Zavidela sam joj. Pokazala sam joj onih stotinu evra, na šta je rekla da to sakrijem od Peđe. Italijani su otišli, dobila sam 500 evra. Sutra uveče sam izašla sa Peđom. Upoznao me sa jednim fudbalerom. Rekao mi je, honorar će mi zavisiti od toga kako se pokažem. Fudbaler je tražio da ne izađemo zajedno, zbog paparaca. Rekao mi je da uzmem taksi i da ga sačekam u hotelu. Sećam se da je došao sa kačketom na glavi. Za razliku od odnosa sa Italijanom, bila sam opuštenija. Prevazišla sam sve barijere. Fudbaler me je opomenuo da nikom ne smem da pričam da sam ga srela. Tražio je od mene da isključim telefone. Kasno u noć, taksijem sam se vratila u moj stan na Karaburmi. Nekoliko meseci kasnije preselila sam se u skuplji i veći stan u centru. Moji klijenti bili su razni. Stranci, fudbaleri, menadžeri, pevači… Bio je i jedan glumac. Sa njim sam imala neprijatno iskustvo. Voleo je da me udara, bije, šamara tokom seksualnog odnosa. Odbila sam ga jednom, a on je pozvao Peđu i rekao mu da ne želim da mu udovoljim. Te večeri Peđa je uleteo u moj stan besan, vrištao je na mene, pitao me da li znam u šta sam se upustila i da ne mogu da biram mušterije. Tada sam shvatila da sam ušla u kolo iz kog ću teško izaći. Nije svaki klijent tražio seks. Nekima je trebala samo pratnja za poslovne večere, svadbe, ili godišnja okupljanja, a bilo je i onih koji su samo želeli da naprave ljubomornima svoje bivše žene. Novac Dobro sam izgledala, ali dugu vezu, ozbiljnog dečka, za sve ove godine nisam mogla da nađem. Nisam ni pokušavala jer sam znala da to ne bi uspelo. Sa ono malo drugarica i drugova koji su mi ostali sa fakulteta morala sam da prekinem kontakte, pa su mi Peđa i Andrea postali jedini prijatelji. Roditeljima sam rekla da radim kao fotomodel i s vremena na vreme im slala po neki lažni “book” da mogu da se pohvale strinama, komšijama i tetkama. Peđa i njegovi partneri su imali potpuno razrađen posao. Imali smo umrežene telefone, rezervisane sobe u hotelima, stanove po centru grada za VIP klijente, salaše i spa centre van grada u koje smo išli, taksiste koji nas voze, sve je precizno i pouzdano. Kao poslovna pratnja radila sam u Dubaiju, u Crnoj Gori čak i u Americi, gde god pođu naši klijenti vodili su nas sa sobom. Spolja gledano imala sam sve što sam nekad želela, proputovala sam pola sveta, ali sam se osećala sve jeftinije. Novac nije mogao da odagna osećaj usamljenosti i posrnulosti koji sam prema sebi gajila. Nisam imala hrabrosti da prekinem. Videla sam devojke koje su to pokušavale i završavale u Urgentnom centru od batina. Jednom sam pokušala. Pobegla sam iz svog stana sa jednom torbom u koju je stalo sve što sam do tada zaradila. Peđa me preko drugarica našao. Došao je sa nekoliko drugara ispred moje porodične kuće. Pretio mi je da će svima ispričati šta radim ako odmah ne pođem sa njim. Vratila sam se u Beograd. Ali me nije napustila želja da od svega toga zauvek pobegnem. Sinuo mi je plan. Preko veze u jednoj privatnoj klinici sredila sam lažan lekarski nalaz, da bolujem od teške bolesti. Peđi sam rekla da ne smem više da se bavim ovim poslom i on je to vrlo teško prihvatio. Prestala sam da se bavim prostitucijom. Izašla sam iz pakla. Oslobodila se. A da li sam danas slobodna? Ne, nisam!