Računica sa 100 nepoznatih

Vlada Srbije će, najverovatnije, tokom nekoliko narednih meseci ukinuti pretplatu za Radio-televiziju Srbije, a pored toga biće ukinuto najmanje još 35 neporeskih i parafiskalnih nameta koje plaćaju građani i privreda, saznaje NIN od dobro obaveštenih izvora u Vladi. Iako je prethodnih dana Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, najavljivao da će nova vlast uskoro ukinuti čak 104 od ukupno 371 neporeskog nameta, koliko su analitičari USAID-a i NALED-a izračunali da ih ima, NIN saznaje da će biti ukinuto tek između 35 i 40 naknada. Ostatak će biti ili preveden u regularni porez ili će se plaćati kao naknada za korišćenje javnog dobra. Zakon o ovim naknadama tek će se naći pred republičkim poslanicima, kada Radna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstva finansija, privrede i nevladinog sektora usaglasi tekst budućeg zakona, ali kako trenutno stoje stvari namera je da se ukinu firmarine za preduzetničke radnje i mala preduzeća, slivno-vodne naknade za šumsko, građevinsko i poljoprivredno zemljište, naknada za skloništa, šumarina, naknada za motorna vozila koja zagađuju životnu sredinu… Prema našim saznanjima, većina članova Radne grupe složila se i da Ministarstvo finansija, koje će ubuduće biti jedini organ za donošenje i ukidanje naknada i taksi, propiše maksimalne iznose koje će lokalne samouprave moći da naplaćuju za komunalne takse ili naknade. Tako će biti propisana i maksimalna firmarina za srednja i velika preduzeća, a promeniće se i način obračuna naknada ili taksi za većinu parafiskalnih nameta. Pored ovoga, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta plaćaće se ubuduće samo ukoliko se na to zemljište dovede neka infrastruktura, odnosno ukoliko država ili njeno preduzeće izvrše neku uslugu, dok će pojedine naknade plaćati samo korisnici nekog dobra, a ne svi, kao što je dosada bio slučaj. Bitna novost je i da će ubuduće sav novac prikupljen od taksi i raznih naknada ići direktno u budžet, što do sada nije bio slučaj. U Vladi saznajemo i da trenutno najveći problem predstavlja pronalaženje načina na koji će se promeniti više od pedesetak postojećih zakona, koji propisuju ubiranje i visinu određene naknade. Cilj je, naime, da sve naknade i takse budu obuhvaćene Zakonom o naknadama za korišćenje javnog dobra i Zakonom o budžetskom sistemu koji će u nekom prelaznom periodu regulisati naplatu republičkih administrativnih taksi, a o čemu je NIN pisao u prethodnom broju. MILIJARDE Iz Ministarstva finansija do zaključenja ovog broja NIN-a nismo dobili odgovore na pitanja koliko će tačno nameta biti ukinuto, zbog čega ministar Dinkić pominje 104, ako se radi o tridesetak, kao i kako će Vlada obezbediti novac za krpljenje budžetske rupe koja će nastati ukidanjem ovih nameta. Jedino što za sada znamo, kaže nam izvor iz ovog ministarstva, je da posebna radna grupa razmatra način na koji će se nadomestiti budući manjak u budžetu, te da je rad ove dve radne grupe usko koordinisan i da će za najkasnije mesec dana sve biti mnogo jasnije. Sa druge strane, analitičari i privrednici koji su u prethodnom periodu insistirali na promeni regulative i ukidanju parafiskalnih nameta za sve i svašta, kažu da bi uštede mogle da budu od desetak do nekoliko desetina milijardi dinara godišnje. Dušan Vasiljević, član Radne grupe za izmene zakona koji regulišu takse i namete i šef tima za regulatornu reformu USAID programa za bolje uslove poslovanja, u razgovoru za NIN kaže da je nemoguće precizno izračunati o kolikim uštedama se radi. Naime, prema trenutnoj metodologiji prikupljanja ovih neporeskih prihoda Trezor Ministarstva finansija nema, primera radi, podatke koliki je iznos firmarine koja se prikupi od preduzetnika, koliko od malih, srednjih i velikih preduzeća, pa se stoga ne mogu precizno izračunati ni uštede. Na naše pitanje da li je tačna gruba procena pojedinih ekonomista da se radi i o 10 milijardi dinara na godišnjem nivou Vasiljević odgovara: „Uštede će biti ogromne, pogotovo ako ostane namera da se ukine taksa za plaćanje potvrde koju vam izdaje jedan državni organ, a na zahtev drugog državnog organa. Samo ukidanje takve takse donelo bi uštede od više milijardi dinara“, kaže on. Prema računici koju su USAID i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - NALED napravili, a o čemu je NIN već pisao, ova odluka donela bi građanima i privredi uštedu od 4,6 milijardi dinara u toku jedne godine. U NALED-u, koji je i ranije insistirao na seči propisa, nepotrebnih procedura i parafiskalnih nameta kažu: „Ukidanje dela parafiskalnih nameta i promena obračuna kod onih koji ostaju moglo bi da donese uštede i do nekoliko desetina milijardi dinara na godišnjem nivou. Koliko će to zaista i biti znaćemo kada novac od svih nameta bude išao preko Uprave za Trezor i tada ćemo takođe moći da naslutimo koliko je opterećenje trpela privreda Srbije. Računice koje smo pravili na osnovu dostupnih podataka pokazivale su da su kompanije u Srbiji bile dvostruko više opterećene nego kompanije u nekim razvijenim evropskim zemljama. To nije normalno“, kažu u NALED-u. I jedni i drugi navode da su zadovoljni što je Ministarstvo finansija pristalo na ukidanje pojedinih besmislenih neporeskih opterećenja, pogotovo što su i sami evidentirali čak 179 parafiskalnih formi koje privrednici u Srbiji plaćaju, a da za uzvrat ne dobijaju gotovo nikakvo pravo ili uslugu za njih. ZASEDA „Potrebno je naglasiti da su neki neporeski oblici legitimni i da postoje svugde u svetu. NJih treba zadržati i tu nema ništa sporno. Neke od tih naknada je potrebno prevesti u režim poreza i kao takve ih naplaćivati, ali neki su zaista bili suvišni i mogli su da se donose po volji lokalnih, pokrajinskih ili centralne vlasti bez ikakve kontrole ili limita“, kaže Dušan Vasiljević. U NALED-u dodaju i da je ovo samo prvi korak, te da očekuju da će se prolaskom ekonomske krize otvarati dodatni prostor za ukidanje još nekih neporeskih nameta. „Država će tada biti u stanju da budžet puni od poreza. Suština je da uprostimo poreski sistem, da postoji mali broj poreza koji će donositi dovoljno prihoda, a da privreda i građani ne moraju da strahuju da će upasti u „zasedu“ nekog skrivenog nameta. Tako će se lakše puniti i republički budžet i još lakše kontrolisati izbegavanje plaćanja poreza“, kažu u ovoj nevladinoj organizaciji. Ukidanje pretplate Udar na nezavisnost Ukidanje pretplate za RTS, koja je, kako tvrde dobro obavešteni izvori, bar za sada dogovorena, a koju su u predizbornoj kampanji najavljivali i sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, značilo bi ugrožavanje nezavisnosti javnog servisa i protivilo bi se evropskim standardima u ovoj oblasti, naročito ukoliko je plan Vlade da se RTS finansira iz budžeta Srbije, slažu se novinarska udruženja i analitičari. Mada u Udruženju novinara Srbije još uvek ne žele da komentarišu posledice ukidanja RTV pretplate, pogotovo dok ne bude jasno kako će se javni servis Srbije ubuduće finansirati, iz UNS-a je nedavno stiglo saopštenje u kome se navodi da je finansiranje javnog servisa zasnovano na zakonu, a ne na bilo čijoj volji, te da vlast, ukoliko želi da promeni način finansiranja, mora da obezbedi zakon koji će ne samo garantovati ekonomsku nezavisnost RTS-a već i mehanizme koji će omogućiti da se takav zakon sprovodi. U UNS-u se protive ukidanju pretplate, a pogotovo budžetskom finansiranju RTS-a, jer bi to moglo da ugrozi nezavisnost ovog medija. Reakciju RTS-a nismo dobili. Ni generalni direktor Aleksandar Tijanić, ni predsednik Upravnog odbora Slobodan Marković nisu se javljali na telefon.