Presuda po meri Brejvika

Poslednjeg dana procesa Andersu Beringu Brejviku (33) kada je izrečena presuda za masakr bez presedana u Norveškoj, stigao sam u sud pred sam početak maratonske sesije, samo da oslušnem atmosferu. Kada mi se ranije ukazala šansa, ozaren mestom na samo neki metar od optuženog, nagledao sam se više Brejvikovog potiljka, pruski podšišanog i začešljanog, nego svi njegovi frizeri zajedno. Izmaklo mi je lice ubice. S osmehom je dočekao presudu koja je doneta „po njegovoj meri“. Proglašen je uračunljivim i podobnim za robijanje, čime je spasio čast svoje sulude antiislamističke i antimultikulturalne ideologije kojom je „spasavao Norvešku“. Susedna sala adaptirana u pres centar, sa velikim ekranima na kojima je uočljiva svaka njegova pora, pravo je mesto za slanje izveštaja kojima se može verovati. Nemojte nasedati prvim vestima, bacite ih u vodu kao sirote mačiće. Agencije su se utrkivale u foto-finišu, radio je javljao ponekad i pre gonga najudarniju vest, televizije su slikale u krupnom planu osmeh-podsmeh osuđenog, novine su sve to štampale sa nešto odloženim dejstvom. Počinilac masakra, koji je 22. jula prošle godine ubio 77 ljudi, osuđen je na 21 godinu zatvora!? Dobio je maksimalnu kaznu po norveškom zakonu, koja u ovom sistemu dopušta i „rabat“. To nije javljeno ali se podrazumeva: puštanje na slobodu pre vremena ako je osuđenik bio primeran iza rešetka. Najopasniji norveški robijaš do sada, kosovski Albanac Princ Dobroši, jedan od evropskih kraljeva narko-kriminala, posle hapšenja u Oslu sa 5,54 kilograma heroina, pušten je na slobodu nakon manje od dve trećine izdržane kazne. Haški osuđenik Radomir Kovač iz Foče, osuđen na 20 godina zatvora, koji izdržava kaznu u Šijenu, u kojem je privremeno boravio i Brejvik, očekuje da dosta ranije dočeka slobodu. RIZIČAN Brejvik neće biti te sreće, za svoje dobro, jer ko bi ga na slobodi sačuvao od osvete! U zatvoru je izolovan od ostalih zatvorenika iz istih razloga. Međutim, u njegovoj presudi ne piše, kako je glasila brzopleta vest koja je obišla svet, da je osuđen na zatvor, već na „forvaring“ , odnosno na „21 godinu forvaringa od najmanje 10 godina“. To znači da je osuđen na 21 godinu zatvora plus, pošto je opasan po društvenu zajednicu, na najmanje 10 godina nadzora (u zatvoru ako je uračunljiv, a ako nije onda u ludnici). Brejvik se sam procenio da je osoba najvišeg rizika. Činio je to, naravno, s ponosom. Tokom suđenja, ni najmanjom mimikom, nije stavio do znanja da se pokajao za sve učinjeno već je bio izričit da bi postupio isto kao i 22. jula 2011. u svom obračunu sa vladajućom strukturom i (socijaldemokratskom) Radničkom partijom, koja – po Brejviku - vodi politiku islamizacije i multikulturalizacije zemlje, zbog čega se on i njegovi zemljaci osećaju nacionalnom manjinom u sopstvenoj otadžbini. Zašto je važno ovo reći i posle presude, iako je već hiljadu puta citirano pre i tokom suđenja? Zato što je prva vest obišla svet, kratko i okrnjeno, da se masovni ubica neće žaliti na presudu i tačka. Umesto tačkica. On se neće žaliti ne zato što je proglašen uračunljivim, na čemu je insistirao u odbrani zajedno sa četvoro svojih branilaca iz ugledne advokatske firme Geira Lipestada, a uprkos prvim zvaničnim sudskim psihijatrima koji su ga proglasili neuračunljivim (paranoidnim šizofreničarem), već zato što bi žalbom legalizovao presudu, a samim tim bi priznao sud koji on ne priznaje. Uspeo je da s tom kratkom izjavom utrči, stilom blickriga, ali nije dobio priliku da razglaba. Sudija je pitala da li će se žaliti, ne i zašto će se ili neće žaliti. Advokat je pomogao sudiji, u kontaktu tet-a-tet s klijentom, da se stavi konačna tačka na suđenje. PANTOMIMA Poslednja pantomima je ipak pripala Brejviku, opet stilom blickriga, u teatru bi se to zvalo apoteozom. Brejvik je pre nego je poteran iz sudnice salutirao pesnicom podignutom u visini ramena - poznatim pozdravom krajnje ekstremnih desničara. To je uradio i pri prvom pojavljivanju u sudnici. Isti pozdrav, isti osmeh istoj „sedmoj sili“. Advokat ga je upozorio da zloslutnim gestom dodatno iritira prisutne rođake žrtava, posle čega se manuo salutiranja do poslednje šanse kojoj nije odoleo. Iz sudnice je izveden s lisicama na rukama i opasan širim pojasom, držan kao buldog na lancu, da mu se ne desi da „poskoči“ u pogrešnom pravcu i ščepa eventualnog taoca. U tome su inače od svih mogućih, a prema javnoj debati koja se i o tome povela, najugroženiji bili zatvorski čuvari. Presuda se ocenjuje kao pravilna i važna u naslovima prvih ovdašnjih komentara. Ističe se jednoglasnost petočlanog sudskog veća, kao i efikasnost dvoje državnih tužilaca. Brejvik je znao šta čini 22. jula prošle godine. Jasno mu je da je to bilo „stravično ali neophodno“, rekao je na saslušanju. Međutim, nije odustao od bestijalnih zločina. On nikada više neće biti slobodan, i u tom smislu se presuda ocenjuje solidnom. Prvostepeni sud je ostavio utisak samostalnosti u odlučivanju. Norveškoj demokratiji je stalo do toga da niko ne može biti, pa ni ubica 77 nevinih ljudi, suđen i kažnjen osim po zakonu. Lovorike su pobrale sudije. Pružili su naciji jednu solidnu presudu koja će, ukazuje u komentaru tiražni Dagblade, norveškom društvu olakšati borbu protiv terorizma. U kafe-pauzi čitanja duge presude nije bilo nikakve uskomešanosti. Dominiralo je olakšanje kojim je talasala cela nacija. Pravda je zadovoljena po norveškim paragrafima. Gledano sa strane Brejvik je „jevtino prošao“. Najavio je da piše knjige u kojima će otkriti, više nego na saslušanju, i o svom susretu u Liberiji sa „srpskim ratnim herojem s međunarodne poternice“. Dosad ga je samo pominjao pod nadimkom „Dragen“. Policija mu ne veruje i smatra da se po Monroviji motao zarad trgovine „krvavim dijamantima“.