Kreativni dodatak

Šta je to bilo originalno i potrebno, a viđeno je i doživljeno proteklog vikenda na Feliks Romulijani, nadomak Gamzigrada i Zaječara? Učesnici, akteri, gosti ovog dvodnevnog festivala, uveravaju nas da je antika i te kako deo naših ‘poslova i dana’, kako bi rekao Hesiod. A idejni tvorac i pokretač Antika festa, reditelj Nebojša Bradić, kaže za NIN da je ova jedinstvena manifestacija u „svom prvom izdanju ukazala na živu vezu između kulturnog nasleđa i savremene kulture. Istovremeno, pokazalo se da kulturno nasleđe, bez savremene kulturne produkcije, ljudi koji stvaraju umetnost i oni koji je koriste i u njoj uživaju, može biti samo ‘gomila’ kamenja koje ima nedovoljno jasno tumačenje. Zbog toga se kulturno nasleđe često odbacuje ili mistifikuje. Mi mislimo da ga treba afirmisati i koristiti. Tek tada, ono nije mrtav kapital. Umetnost i kultura su onaj kreativni ‘dodatak’ koji aktivira kulturno nasleđe, daje mu dodatnu vrednost, afirmiše ga“ – objašnjava Bradić. Bilo je uzbudljivo, svedoči reditelj Vlado Kerošević, dok je Teatar Kabare igrao Eneidu, predstavu urađenu prema Vergilijevim spevu, koju su izneli studenti treće godine glume. Deo tog uzbuđenja potiče i iz saznanja da je Feliks Romulijanu gradio rimski imperator Galerije koji je planirao da tu provede starost i uživa u predstavama koje bi se igrale u Carskoj palati. Smrt ga je sprečila u tome, a posle sedamnaest vekova desilo se ono što je Galerije priželjkivao. Nebojša Bradić i u tome vidi deo svoje motivacije za ovakav poduhvat, jer smatra da je Feliks Romulijana pravi dragulj rimske civilizacije na našim prostorima koji je Unesko prepoznao i stavio na listu svetske baštine: „Zbog toga je poseban izazov predstavljalo uspostavljanje veze između pozorišta i ovog lokaliteta. Veliko zadovoljstvo je bilo oživljavanje ovog istorijskog prostora u kome je 25. avgusta odigrana prva predstava u njegovoj istoriji, dugoj 1.700 godina. Publika i akteri nose dubok zajednički doživljaj i pamtiće ga kao jedinstveno iskustvo. Pozorište u ovom okviru je postiglo mnogo ubedljiviji efekat nego što se postiže drugim vidovima prezentacije“. Zbog toga ćemo na sledećim festivalskim izdanjima nastojati da uključimo što veći broj partnera iz zemlje i inostranstva. Zaječaru i Kladovu želimo da pridružimo lokalitete Sirmijum, Singidunum, Medijana, Justinijana Prima. Verujemo da će to doprineti daljem oživljavanju kulturne baštine, njenom korišćenju, afirmaciji i prezentaciji. Deo ovog uspelog vikend programa bila je i spektakularna promocija knjige izdavača Zorana Hamovića (Klio), pod nazivom Antičko pozorište, autora Gvida Paduana. Vredna je izjava i Bore Dimitrijevića, direktora zaječarskog Narodnog muzeja koji je, uz Centar za kulturu Kladova, Etnografski muzej u Beogradu i udruženje Kreativna Srbija organizator ovog festivala. On kaže da su arheološki lokaliteti, kojima je Srbija bogata, tek gomila kamenja, ako se na njima ništa ne dešava. Ukoliko želimo da se za njih čuje, da privučemo ljude da dođu i posete ih, moramo im pružiti svojevrstan kulturološki izazov. Antika fest je pravi put da se to i ostvari.