Demokratija ili DS - dilema je lažna

Ako je dozvoljeno, nama, običnim smrtnicima, da komentarišemo rasplet u Demokratskoj stranci, on bi otprilike izgledao ovako. U svom političkom delovanju, DS je ispoljila veliku nedoslednost i neprincipijelnost. Samim tim, veliki broj od gorenavedenih posleratnih osnivača stranke je istu napuštao, upravo iz principijelnih i ličnih razloga. Kada se tome doda činjenica da su DS, u svom delovanju, konstantno pratile kriminalne afere, i sveukupna loša politika, oličena u razgradnji institucija sistema i sl., nije ni čudo što je današnji DS samo i jedino bleda senka nekadašnjeg DS. Drugačije kazano, od nekadašnjih uglednih intelektualaca, koje je krasio integritet i dignitet ličnosti, današnji DS je spao na psihologe opšte prakse, advokate, mašinske inženjere sa prosečnim studiranjem od deset godina, pijačne trgovce i doskora, pozorišne dramaturge. Zato, da bi došlo do raspleta u DS, mora se sagledati istina, kritički hrabro i beskompromisno utvrditi odgovornost aktuelnog vođstva stranke. Jedna je činjenica, DS je kao zla kob pratio u svom političkom angažmanu kriminal i korupcija, i otuda je on, nažalost, upravo bio sklonište za lupeže svih vrsta. Pojedini politički analitičari nas uveravaju kako je za demokratiju u Srbiji neophodna jaka DS. Tačnije rečeno: da bez DS nema demokratije u zemlji Srbiji! Po mom skromnom sudu, dilema je lažna, imajući u vidu da je demokratija mnogo složenija i značajnija, te da ista ne sme da zavisi ni od jedne političke grupacije, pa u najmanju ruku, i kada je u pitanju DS (sic!). Pomenuti znameniti književnik, Borislav Pekić je stalno ponavljao: „Demokratija bez odgovornosti je anarhija!“, ali, pusti Srbi nikako da shvate ovaj jednostavan i praktičan nauk. Istinska demokratija mora biti sinonim za slobodu štampe i govora, izgradnju institucija sistema, pre svega vladavinu prava i zakona za sve građane.