Štednja samo u najavi

Prvi korak u dobrom smeru, ali nedovoljan, ovako bi se mogle opisati mere fiskalne konsolidacije i predlog rebalansa budžeta, koje je ambiciozno predstavilo Ministarstvo finansija i privrede. Ideja vodilja je da se uštedi milijardu evra u narednoj godini, ali je ova, čini se, gurnuta u zapećak. Rebalans rađen na projekciji pada BDP-a od 0,5 do jedan odsto, predviđa smanjenje deficita cele države u ovoj godini sa ogromnih 7,1 na 6,7 odsto i na svega četiri odsto BDP-a u narednoj godini. Put do tog cilja, kako je objasnio resorni ministar Mlađan Dinkić, jeste u setu mera, nastalih izmenom čak 12 zakona, od kojih su najkrupnije ograničenje plata i penzija, povećanje nekih poreza i akciza, ali i ukidanje parafiskalnih nameta i smanjenje broja državnih agencija. Čini se, ipak, da je uprkos dobrim namerama, pri pravljenju paketa antikriznih mera bilo dosta nedoslednosti, političkih popuštanja i kompromisa, odnosno očuvanja ideje da je ova godina već izgubljena, a da nas tek u narednoj čeka ozbiljan posao. Time bi se moglo objasniti dodatno uvećanje deficita na čak 235 milijardi dinara do kraja godine, koji Dinkić planira merama da obori na 222 milijarde. Prema računici Fiskalnog saveta, deficit bi, bez ikakvih mera Vlade, do kraja godine trebalo da iznosi 216 milijardi, a uz mere morao bi biti smanjen ispod šest odsto BDP-a. Dodatno „naduvavanje“ deficita nastalo je zbog brojnih subvencija, novih davanja za Fijat, ali i zbog političke odluke da se deli 13. penzija najsiromašnijim penzionerima, čime su sva predizborna obećanja „nagurana“ u ovu godinu, već naopako postavljenu zbog prekomerne potrošnje prethodne vlade. ZAOKRET Ozbiljan zaokret obećan nam je tek za 2013, a nadu da bi se obećano moglo ispuniti daje pre svega odluka da se ograniči rast zarada u javnom sektoru i penzija, koje će u oktobru ove, ali i u aprilu sledeće godine, rasti za dva odsto umesto za šestomesečnu inflaciju (u oktobru bi povišica bila 4,5-5 odsto). To će naredne godine doneti uštede od čak 26,5 milijardi dinara. Ovo je ujedno i jedina ozbiljna mera štednje koja se prepoznaje u „antikriznom paketu“. Među merama štednje, ali bez bitnijih efekata jeste i ograničenje plata u javnom sektoru na najviše 162.000 dinara, osim za IT stručnjake, pilote, kontrolu letenja i nezavisna regulatorna tela. Najavljeno ukidanje prekobrojnih uprava, agencija i drugih tela izostalo je pre rebalansa, pa se čini da je najava štednje na ovaj način bila brzopleta i više sa marketinškim ciljem nego odraz ozbiljnog promišljanja i sagledavanja stvarnih potreba. Jer na spisku za gašenje našla su se i neka tela, koja rade ozbiljne poslove i uz saradnju sa EU, iz koje su stigle brojne primedbe. Otuda verovatno i odlaganje. I dok je tu kraj mera štednje, izdašna davanja se nastavljaju, pa je tako odlučeno da čak 520.000 penzionera sa primanjima manjim od 15.000 dinara dobija godišnje po 16.000 dinara, a prve dve rate biće isplaćene do kraja 2012. To će državnu kasu koštati 4,2 milijarde dinara. Deljene su i nove subvencije - za Fijat i kredite za likvidnost, a jedino opravdane čine se one za poljoprivredu i saniranje štete od suše, zbog čega je agrarni budžet dobio dodatnih 10 milijardi dinara. POREZI Većina mera Vlade odnosi se na prihodnu stranu odnosno povećanje poreza. Ipak, mora se reći da je set poreskih izmena ozbiljno pripremljen i sa idejom da se obezbede stabilniji prihodi, uz oslobođenje najugroženijih. Tako je najavljeno povećanje PDV-a sa 18 na 20 odsto (efekat u narednoj godini procenjuje se na 36 milijardi dinara), s tim što bi niža stopa PDV-a na životne namirnice ostala osam odsto. Dobro je i što je Vlada uvela „penale“ za državu ukoliko kasni sa povraćajem PDV-a privrednicima i to po istoj kamatnoj stopi od 20 odsto koju plaćaju poreski obveznici ako zakasne sa izmirivanjem obaveza prema državi. Boljem punjenju budžeta trebalo bi da doprinese i povećanje stope poreza na dobit preduzeća sa 10 na 12 odsto, poreza na dividende i kamate sa 10 na 15 odsto, uvećanje akciza na cigarete (sa 33 na 43 dinara od 1. oktobra), na naftne derivate… Ukupan efekat svih poreskih mera u ovoj godini biće 17 milijardi, a u 2013. čak 56 milijardi dinara. S druge strane, zbog mera štednje će do kraja godine u budžetu ostati oko šest milijardi dinara više, što znači da je odnos većih prihoda i štednje 3:1. A očekivalo se obrnuto, ili makar približno isto. Većem prilivu u državnu kasu svakako će doprineti i odluka da se ukinu sopstveni prihodi budžetskih korisnika (osim sudstva), odnosno da se oni prebace u budžet, čime će se u 2013. zajednička kasa uvećati za dvadesetak milijardi dinara. Istovremeno, biće ukinuto, kako tvrde u Ministarstvu finansija, čak 130 parafiskalnih nameta i taksi (republičkih i lokalnih), među kojima su firmarina, šumarina i mnoge druge, koje će ubuduće moći da određuje samo Ministarstvo finansija. Ukidanje ovih nameta, prema tvrdnjama Dinkića, trebalo bi da donese godišnje uštede preduzetnicima i do 200.000 dinara. Sve vozače će sigurno obradovati i vest da će ubuduće registracija vozila koštati u proseku 4.000 dinara manje, kao i da će umesto dosadašnjih 12 zameniti samo jedna uplatnica. Uz ove za građane korisne izmene i olakšice, ipak je primetan izostanak ozbiljnih budžetskih mera, poput izmene fiskalne decentralizacije, kojom je lokal dobio oko 40 milijardi dinara više, ali ne i veće obaveze, što je dodatno urušilo republičku kasu. Takođe je izostalo i ozbiljnije rezanje državnih rashoda i smanjenje broja zaposlenih, rešavanje sudbine preduzeća u restrukturiranju sa oko 100.000 zaposlenih viška, pa su Vladine mere, barem u ovoj godini, rezultirale i povećanjem rashoda i povećanjem prihoda. Tačnije, povećanjem umesto smanjenjem deficita. Ozbiljnija štednja najavljena je tek za narednu godinu. Garant za nju pre bi mogao biti MMF nego ovdašnja vlada, koja je sklonija političkim kompromisima i populizmu. Zato će tek budžet za 2013. biti pravi test za Vladu i jedini pokazatelj njenih stvarnih namera da reši nagomilane, mahom nasleđene probleme. Ako je ova godina izgubljena, sledeća nikako ne sme biti, jer, prema tvrdnji samog Dinkića, bez ozbiljnih mera, Srbiji preti grčki scenario već za godinu- dve. A niko u Vladi ne zna sirtaki. MMF i novi aranžman Misija MMF-a koja ove nedelje boravi u Beogradu, ne pregovora o novom aranžmanu već je tu kako bi napravila „presek“ srpskih javnih finansija i zbog razgovora o spornim izmenama Zakona o NBS. Upućeni veruju da MMF insistira na vraćanju nezavisnosti centralnoj banci, što će biti moguće ili ponovnim izmenama zakona ili usvajanjem potpuno novog. Ovo bi mogao biti prethodni uslov MMF-a za pregovore o bilo kakvom novom aranžmanu, koji Vlada očito jako želi i nada mu se uz budžet za 2013. Tako je Dinkić već preneo Zuzani Murgasovoj, šefici delegacije MMF-a, želju ovdašnje vlade da se dogovori novi aranžman i napomenuo da smo zainteresovani za dva tipa aranžmana, ili za dogovor koji bi podrazumevao direktnu podršku budžetu ili za aranžman iz predostrožnosti, dok nam klasičan stendbaj aranžman za podršku deviznim rezervama, kako je rekao, nije potreban. On je napomenuo da Srbiji do kraja godine treba oko 1,5 milijardi evra za izmirivanje svih potreba, za šta će se novac obezbediti zaduživanjem na domaćem i inostranom tržištu. „Planirana je nova emisija evroobveznica u iznosu od 750 miliona dolara, početkom sledećeg meseca“, rekao je Dinkić, uz napomenu da računa i na ruski kredit.