Teror belog svetla

Kada su nas obavestili da od septembra ove godine ni u jednoj članici EU ne smeju da se proizvode sijalice, bili su vrlo ubedljivi. Objasnili su da klasične pretvaraju u svetlost samo pet odsto utrošene energije, da svetu preti energetska kriza i da svako mora da da svoj doprinos. Građani tako što će se prilagoditi alternativi, a tvorci tako što će ponuditi alternativu. I ponudili su: halogene lampe i svetlosne diode poznate kao LED, uz napomenu da troše 90 odsto manje energije od sijalica, a da im je vek 25 puta duži. Na prvi pogled sve izgleda logično – planeta je ugrožena, odgovorni ljudi pokušavaju da je osposobe za život ne samo nas već i onih koji dolaze posle nas, a ovo nije ni prvi ni poslednji slučaj da je izmišljeno nešto novo (bolje) što će zameniti nešto staro i prevaziđeno. Zbog toga je delovala pomalo začuđujuće reakcija izvesnih ljudi koji su to nazvali napadom na ljudska prava. Češki predsednik Vaclav Klaus je izjavio da odluku Brisela smatra manipulacijom sloboda građana i da će on lično nastaviti da koristi „stare, poštene edisonke”, dok je britanski pisac i aktivista Dejvid Ajk bio još precizniji: „Radi se o apsolutnoj kontroli svesti i uma svakog pojedinca i to u njegovom ‘najsigurnijem’ boravištu, tj. vlastitom domu što je potpuno u skladu sa smernicama koje su iznete u Orvelovoj knjizi 1984 i Hakslijevom Vrlom novom svetu”. Šta je sporno? Pre svega – zabrana. Uvek kada je neki novi proizvod trebalo da zameni stari (jer je bolji, jeftiniji, zdraviji...) puštano je da to tržište odradi samo od sebe. Recimo, iako nije baš svima odmah postalo jasno da su kompjuteri daleko komforniji za pisanje od pisaćih mašina, niko nije izdao dekret o zabrani njihove proizvodnje – odumrle su same od sebe. Ta šansa nije data sijalicama, već je 2009. doneta odluka da se prvo zabrane one od 100 vati, zatim od 60, pa 40, da bi 2016. usledila zabrana i za one od 25 vati. Diktat Nalogodavci iz Brisela imaju opravdanje – ne samo da se toga nisu prvi setili (Indija, Kuba, Venecuela, SAD, Australija, Kanada, Argentina su već sprovele zabranu) već je to način da se potrošnja energije smanji za jedan odsto, što na nivou EU odgovara količini koju proizvede deset termoelektrana. LJudi sa digitronom imaju drugu računicu – utrošak energije se neće smanjiti, samo će se sa jednog kraja zemljine kugle prebacitu u drugi, najverovatnije u Kinu. Jer, mere koje je propisala EU se odnose samo na sijalice koje se koriste u stanovima i poslovnim prostorima (što je pet odsto električne potrošnje za rasvetu) a ne i na gradsko osvetljenje i signalizaciju. Samim tim ušteda će biti minimalna, ali će šteta biti ogromna – zatvoriće se mnoge fabrike sijalica, proizvodnja će morati da se preseli u Kinu, za njihovo dopremanje će morati da se troši gorivo. Kada se sve sabere potrošnja energije će biti ista ako ne i veća. Ali, ako nismo zainteresovani za potrošnju energije u Kini, svakako jesmo za sopstveno zdravlje, a u nekoliko istraživanja tvrdi se da su halogene sijalice opasne. Naravno, ne možemo ih baš svrstati u masovne ubice, mada postoji tendencija da se i to dokaže od trenutka kada je zabrana najavljena, ali da su oličenje zdravlja – baš i nisu. Obična sijalica se pravi od samo pet elemenata, koji nisu toksični i laki su za reciklažu, dok je za proizvodnju halogenih potrebno 16 komponeti od kojih neke spadaju u toksične, pre svega olovo i živa. Profit A bacanje oštećenih proizvoda sa živom ne samo da nije regulisano u Srbiji već predstavlja problem i za Evropu. Toliki da je pokrenuta akcija da se ukinu toplomeri sa živom. Tim nemačkih stručnjaka je otišao i korak dalje, tako da su prezentovali rezultate berlinske laboratorije Alab u kojoj su otkrili da halogene sijalice ispuštaju kancerogene hemikalije fenol, naftalen i stiren koje su izazivači kancera. Međutim, ovu teoriju niko drugi nije potvrdio, za razliku od teorije koju su objavili izraelski istraživači sa Univerziteta u Haifi koji su upozorili na vezu između sijalica i raka dojke. Ova studija je potvrđena i u Danskoj jer je nakon nekoliko istraživanja utvrđeno da su žene koje rade u noćnoj smeni, pod fluorescentnim a ne običnim sijalicama, čak u 30 odsto slučajeva podložnije obolevanju od kancera dojke, jer svetlost koja simulira dan utiče da organizam noću pojačano luči „dnevne” hormone (čije nagomilavanje stvara uslov za bolest). Problem je što u ovom trenutku uglavnom sve što nas okružuje po nekoj teoriji može da izazove rak, tako da nijedna od pomenutih sigurno neće biti razlog zbog kog će EU preispitati svoju odluku. Nažalost, to neće biti ni psihičko stanje ljudi iako se već decenijama provlači teza da u „neonskim gradovima” žive histerični, destruktivni i agresivni ljudi. I nije prirodno: u reklami za halogenu lampe između ostalog piše: “Pod halogenim svetlom boje izgledaju svežije, sa raspršenom i mekanom rasvetom bez senki”. A kada je u pitanju LED osvetljenje malo ko je rekao da mu je prijatno – hladno je, belo i usmereno. Uostalom, dr DŽon Neš Ot je u svojim opsežnim studijama o svetlosti dokazao da neonsko svetlo nije štetno samo za ljude (oni mogu da budu subjektivni i da imaju otpor prema nečem novom) već i za biljke. U njegovom eksperimentu, biljke su najbolje reagovale na veštačko svetlo punog spektra, a najgore na neonsko koje je izazivalo zakržljalost i spor rast. Istraživnje koje je sproveo na ljudima je pokazalo da uravnotežena žućkasta svetlost smanjuje hiperaktivnost u učionicama i negativno ponašanje u zatvorima. Psihijatri upozoravaju da je fotosenzitivnost ponegde priznata kao bolest (Švedska) a da postoji velika grupa ljudi koja na fluorescentnu svetlost reaguje osipom na koži, epilepsijom, migrenom ili depresijom. Ipak, stručnjaci se ne slažu u svemu. Dr Petar Ristović, psihijatar i psihoterapeut kaže: „Postoje potpuno oprečna mišljenja koja negiraju štetnost ovih sijalica. Ako prihvatimo da postoji štetnost, indirektno, nakon telesnih zdravstvenih problema, moguće je da se jave i psihičke posledice u vidu anksioznosti. Međutim, problem je i strah koji se može javiti nakon svih napisa u štampi o štetnosti ovih sijalica, bez obzira na to da li one jesu štetne ili nisu. I taj strah je zapravo, na izvestan način psihička posledica korišćenja ovih sijalica. Zamišljam sliku kako bežimo po kući od ovih sijalica i gasimo ih da se ne bismo razboleli. Manje ćemo ih koristiti... Možda su i zbog toga nazvane štedljivim. Šalu na stranu, između ostalog, radi se i o strahu od novog i nepoznatog. Uostalom, i u vreme pojavljivanja i nastanka parne lokomotive, ljudi su se plašili i bežali od nje.“ Jedno vreme će biti otpora, poput onoga koji je trenutno vidljiv u Nemačkoj gde su građani opustošili rafove stvarajući zalihe običnih sijalica, a onda će svi pristati na halogene i LED. Posebno kada im za par godina padne cena kao što je najavljeno i kada se u praksi uvere da zbilja traju 25 puta duže od klasičnih. A kada i te počnu da se kvare češće (kao što se uvek dogodi kada proizvođači ustanove da nemaju interes od dugotrajne robe) svi će već zaboraviti da su edisonke postojale. Laž novih tehnologija Jedan od razloga koji bi trebao da ide u korist ukidanju sijalica je taj što sijalice koje baš i nisu sijalice imaju daleko duži rok trajanja. Ovu tvrdnju osporava lično prva sijalica na svetu koja je upaljena 1901. godine u Livermoru u Kaliforniji i koja još uvek svetli u vatrogasnoj stanici u istom gradu. Nazvana je The Centennial Light, službeno je priznata kao najstarija, a njen rad se non-stop snima. Od kada je uveden video-nadzor dve kamere su već zamenjene zbog kvara, dok je sijalica radila bez prekida. Verovatno bi trebalo da poverujemo da je pre 111 godina tehnologija bila bolja i da su tada ljudi jednostavno umeli da proizvedu trajnije proizvode. I kada se savremena industrija našla pred problemom – kako da te sijalice rade kada se stalno kvare, morala je da izmisli neon, led... Videćemo šta sledi kada i ponuđene zakažu.