Umetnost preživljavanja

Izgleda da nikad nije bilo teže ostvariti Bitef. Pored izuzetnih zalaganja selektora Jovana Ćirilova i Anje Suše, tradicionalna junska konferencija za štampu, na kojoj se najavljuje okvirni program predstojećeg Bitefa, kasnila je. Zbog traganja za sredstvima kojima će biti realizovan, konačan program nije se znao sve do 1. avgusta. Jovan Ćirilov, umetnički direktor i jedan od dvoje selektora Bitefa, kaže da je uprkos svemu i ove godine napravljen dobar izbor predstava po principu „kvalitet na račun kvantiteta“ ili „manje može biti bolje“. Prema njegovim rečima, u glavnom programu našlo se trinaest vrhunskih predstava. Videlo se to već prve večeri na Kastelučijevoj Four Seasons Restaurant. Izabrane predstave su, pored vrhunskih izvođačkih vrednosti, različitih stilova, žanrova i orijentacija, od postdramskog, neverbalnog teatra do angažovane umetnosti oštrih reči i misli bez dlake na jeziku. Etimološki smisao reči festival je proslava, a siroti ne možemo sebi da priuštimo raskošno slavlje, smatra reditelj Dejan Mijač, koji prati Bitef od prvih dana i učestvovao je na njemu sa nekoliko predstava. Istovremeno kaže da je značaj Bitefa za Beograd i Srbiju višestruki i zato se mora sačuvati. „Od devedesetih godina, Bitef preživljava na dostojanstven način i, u našem svekolikom tonjenju svetla je tačka. Tone mnogo sporije nego što tonemo u drugim sferama“, dodaje poznati reditelj. Ćirilov podseća da ni slavnih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Bitef nije zavisio samo od sredstava, već od umetničke orijentacije i koncepta. Tada je važilo, a danas još više, staro britansko pravilo: Nismo dovoljno bogati da kupujemo jeftine stvari, pa se na Bitefu nisu mogle naći predstave jeftinih pozorišnih zamisli i ideja. „Kada smo tih dekada Mira Trailović i ja birali predstave u estetskom pogledu, oboje smo bili za novo, eksperimentalno i avangardno, ali što više kvalitetno, a to znači i za takozvanu siromašnu umetnost Ježija Grotovskog, koja je bila bogata svojom snagom i novinom“, kaže Ćirilov. Bitef je tragedija i komedija izdržljivosti, tako ga vidi Boško Mandić, otac Porodice bistrih potoka, koja, kako kaže, donosi šumu u Bitef, a Bitef odvodi u šumu. „Već blizu pola veka uspeva da dovede svetsku avangardu. Još značajnije od toga je da Bitef podržava kod nas tendenciju avangardnog stvaralaštva. Valjalo bi da vidimo i drugu stranu Bitefove funkcije, da otvori vrata mladim autorima koji bi stvarali bez autoriteta tradicije“, kaže Mandić. Upitan šta je sada sjaj, a šta beda Bitefa, Ćirilov odgovara: „Sjaj je svaka brižljivo odabrana predstava, a jad to što siromašni student koji voli teatar ne može da kupi ulaznice za sve predstave. Međutim, i oni se nekako snađu, kao i mi selektori. Postali smo vrlo snalažljiv narod, od selektora do gledalaca. Bilo bi dobro kada bi cena ulaznica bila što bliža komercijalnoj, bar za one koji to mogu da plate. Bilo bi dobro i kada bi svi koji to mogu pomogli Bitef. Naš osnivač grad Beograd, sa gradonačelnikom na čelu, i Ministarstvo kulture učinili su koliko su mogli, katkada mi se čini i više od toga. Kada bi se našao još neko ko bi imao razumevanja za značaj Bitefa za našu zemlju i svet, Bitef bi cvetao kao najboljih dana.“ U ovom ekonomski zamršenom svetu, kako ga je nazvao jedan od učesnika Bitefa, izgleda da će ostvarenje umetnosti postati umetnost za sebe.