Kolibri u gaćama

Xolandski državljanin uhvaćen je 2011. u Francuskoj Gvajani u pokušaju da u donjem vešu prokrijumčari kolibre. Oktobra 2004. godine u Velikoj Britaniji uhapšene su tri osobe koje su pokušale da u kutijicama za fotografski film prošvercuju 600 jedinki otrovnih žaba sa namerom da ih prodaju u Belgiji i Holandiji. Cena jedne žabe tada se kretala između 150 i 200 evra. U istrazi švajcarske carine 2003. godine pronađeno je čak 537 šatuš šalova, koji su u Švajcarsku uvezeni u petogodišnjem periodu i prodavani u jednoj radnji u Sent Moricu. Cena jednog šatuš šala, za čiju izradu se utroši vuna oko pet antilopa, doseže i 15.000 evra. Na graničnom prelazu Gradina u Srbiji uhvaćen je bugarski državljanin sa 11 primeraka različitih zmija otrovnica, dok je na Aerodromu „Nikola Tesla“ sprečen šverc 22 tukana, retke i zaštićene ptice, koje je iz Ujedinjenih Arapskih Emirata pokušala da uveze jedna beogradska firma. Krijumčarenje zaštićenih životinja i biljaka, prema proceni Interpola, godišnje vredi skoro 10 milijardi dolara i odmah je iza ilegalne trgovine narkoticima, a ispred trgovine ljudima. Koliko je ovo unosan posao najbolje ilustruje podatak da se Lirova ara, jedan od najlepših papagaja na svetu, na crnom tržištu Evrope ili Amerike prodaje na neverovatnih 90.000 dolara po ptici, dok se na kilogram roga nosoroga može dobiti i 35.000 dolara, što je daleko više od cene kilograma zlata. I da zlo bude veće, dok većina krijumčarenih životinja strada, bilo u toku samog transporta, bilo zbog namere da se od njih napravi neki proizvod ili alternativni medikamenti, lanac trgovine zaštićenim životinjama teško se prekida. Rizik da trgovci budu uhvaćeni u ogromnoj je nesrazmeri sa novcem koji se dobija od ovog biznisa. Najplodnije tlo za šverc divljih životinja je područje Afrike, Južne Amerike i jugoistočne Azije zbog bogatstva retkim vrstama. Sa druge strane, potrošači u Evropi, Americi i Kini spremni su da za rogove nosoroga, medveđu žuč, slonovaču ili kost tigra, retke i egzotične gmizavce i ptice plate pravo bogatstvo. Tako se u Tajlandu mogu naći klanice divljih životinja, iako je njihovo uništavanje strogo zabranjeno. Na graničnim prelazima Srbije najčešće se „love“ šverceri ptica, ali ima i onih koji pokušavaju preneti zmije, krokodile, pa čak i majmune. U blizini granice sa Makedonijom uhvaćen je švercer koji je pokušao da u Srbiju prokrijumčari 128 jedinki zaštićenih vrsta kopnenih kornjača čija se cena na crnom tržištu EU kreće od 80 do nekoliko stotina evra. Pavle Jovanović, rukovodilac Grupe za sprovođenje CITES konvencije u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, kaže da od trenutka uvođenja zabrane uvoza ptica u EU, naglo je povećan uvoz divljih ptica u Srbiju, pre svega papagaja poreklom iz divljine iz Afrike. Jasno je bilo da većina tih primeraka nije bila namenjena za srpsko tržište, već za mnogo veće tržište u EU. Životinjama često trguju i pasionirani kolekcionari koji nisu ništa manje spremni da plate za neku retku vrstu od pravih švercera. Kako nam kažu nadležni u inspekciji za zaštitu životne sredine, u popisu retkih i opasnih životinja koje su građani Srbije čuvali kao kućne ljubimce mogle su se naći i najopasnije i najotrovnije zmije, ali i medvedi, vukovi ili majmuni. Poznat je slučaj čoveka koji je u kadi u kupatilu čuvao krokodila, kao i slučaj stanovnika Novog Pazara u čijem posedu su se bez ikakve dozvole za držanje opasnih životinja našla dva lava i medved.