Zvanično

Pomognimo se definicijom te reči u Matičinom rečniku srpskoga jezika iz 2007. godine. Zvanično je naveden kao prilog koji znači „na zvaničan način, službeno, po zvaničnoj dužnosti“, a pomoći će i tumačenje pridevskog oblika: „zvaničan 1. koji se odnosi na državnu i javnu službu; 2. koji deluje u ime javne i državne vlasti“ itd. U formulaciji „zvanično zatvoren“ upravo mi ide na živce da je kraj Bitefa odredila neka javna državna vlast ili služba. Jeste da Bitef finansijski pomaže i Ministarstvo kulture i osnivač Grad Beograd, ali ni slučajno ne određuje datum početka i kraja Bitefa, čak ni nekom sugestijom te državne vlasti. Naravno, da bi se ove državne instance umešale kada bismo počeli da održavamo Bitef dok traje neki drugi festival u njihovoj nadležnosti (npr. Belef ili Fest). Ali to je retoričko, a ne praktično pitanje, koje bi povlačilo pomenutu birokratski intoniranu formulaciju da je „Bitef zvanično počeo ili zatvoren tad i tad“. Ovo deluje kao čisto retoričko pitanje. Međutim, ono i kao takvo sadrži izvesnu prikrivenu nostalgiju za vremenima kada je vlast određivala gotovo sve i kada je mogla i htela da se meša u umetničke elemente nekog festivala – u izbor predstava i estetsku orijentaciju tih predstava i svega što se oko tog festivala dešavalo. Pridev zvaničan pripada porodici reči koja se bazira na glagolu zvati. Na tom tragu mogli bismo reći da zvaničan znači da je reč o nekom ko je pozvan, recimo da bude odgovoran. Strani adekvat reči zvaničan u imeničnom obliku je latinska imenica officium koja znači dužnost, obaveza. Pridev oficijalan, po svedočanstvu dr Velimira Mihajlovića, prisutan u našem jeziku još od 1809. godine, sinonim je prideva zvaničan.