Država u Komercijalnu ulaže 100 miliona evra

„Ovom dokapitalizacijom značajno će se ojačati pozicija banke i obezbediti trajni izvori finansiranja“, kaže za NIN predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Ivica Smolić. On ističe da je država ovu operaciju završila u „minut do podne“, jer je rok za to isticao krajem ove godine. A da Vlada nije našla te pare? Onda bi se formalni udeo države u banci smanjio sa 42,6 na 27,5 odsto, a većinski vlasnici Komercijalne banke bi postali Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodna finansijska korporacija iz Vašingtona (IFC), nemački DEG i švedski Swedfund. Te četiri institucije bi 1. januara 2013. imale kontrolni paket od 51,54 odsto kapitala. Da budemo do kraja jasni: od toga bi najveću štetu imala upravo država. Neki misle da bi država trebalo da proda svoje vlasništvo u bankama? Mislim da je dokapitalizacija bila u interesu države, jer je ostala pojedinačno najveći vlasnik u dobroj banci, a to će uvek moći da se valorizuje na pravi način. Ono što je u ovom slučaju najbitnije, uveren sam da će, ako država ikada odluči da je privatizuje, od akcija Komercijalne banke uspeti da zaradi više nego što je uložila u njihovu kupovinu. Konačno, mi godinama poslujemo sa profitom, koji je u 2011. bio 3,9 milijardi dinara, a za osam meseci ove godine je skoro tri milijarde. Menja li ovo plan privatizacije? Odluku o tome doneće akcionari banke, pre svega Vlada Srbije, EBRD i IFC. A da li je bilo i trunke istine u pričama da je Dojče banka bila zainteresovana za Komercijalnu? Mislim da je, sa ove vremenske distance, odgovor svima više nego jasan, jer ta vest nije imala bilo kakvu potvrdu u stvarnim događajima. Šta dokapitalizacija znači za banku i njene klijente? Na ovaj način obezbedili smo dodatne izvore finansiranja i stvorili pretpostavke za apsolutno stabilno poslovanje u narednom periodu. Zahvaljujući tome banka će do kraja godine i po kapitalu, a ne samo po sumi odobrenih kredita i drugim kreditnim parametrima uspeti da se probije na drugo mesto na tržištu. Stvoren je i osnov da u narednom periodu svi parametri poslovanja beleže održiv rast. Naprimer, posle dokapitalizacije odnos kapitala i rizične aktive porašće na 20 odsto, što u ovim rizičnim vremenima uliva dodatnu sigurnost. Konačno, sa konkurencijom ćemo moći da trčimo ravnopravnu trku. Do sada smo veoma često bili hendikepirani, kao da smo sa drugima trčali vezanih nogu a pitanje nivoa kapitala banke uvek je bilo aktuelno zbog specifične strukture akcionara. Kod stranih akcionara je to proces koji zahteva vreme a kod države je to pitanje mogućnosti budžeta i operativnosti Vlade.