Pucanje veza

Kad je zagrebački Večernji list objavio da je policija proveravala telefonske pozive ljudi bliskih turbotajkunu Ivici Todoriću, i Josipa Buljevića, dojučerašnjeg šefa SOA-e (hrvatska sestra BIA-e), odmah se počelo govoriti o „hrvatskom Votergejtu“, u kome bi SDP-ov premijer Zoran Milanović pao poput američkog predsednika Ričarda Niksona. Ali, Tin Gazivoda, bivši član Saveta za građanski nadzor bezbednosno-obaveštajnih službi, kaže za NIN da „afera listing“ nije toga ranga, jer se u originalnom slučaju radilo o direktnoj zloupotrebi službi za svrhe jedne političke opcije, a „ovde je pre svega reč o mogućim nepravilnostima i pravno diskutabilnim ograničenjima ljudskih prava od strane službi, u segmentu koji se odnosi na listinge komunikacija pojedinih osoba a ne o ‘prisluškivanju’ ili o zloupotrebi službe od strane određene političke opcije“. Ne radi se, dakle, o korišćenju službi za stranačke svrhe kao u Tuđmanovoj eri. Uostalom, nedavno je i u Srbiji obelodanjeno da je služba kod samo jednog operatera „izlistala“ 250.000 veza, ali se nisu pominjala neka zvučna imena. Predsednik Ivo Josipović i premijer Milanović su na zajedničkoj konferenciji za novinare u ponedeljak nastojali smanjiti bruku, a očigledno je mnogo toga prećutano. Između ostalog: zašto je – ako je sve bilo po zakonu - smenjen Petar Mišević, šef Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost? Josipović i Milanović saopštili su da dosadašnji nadzor nije bio efikasan, a ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić, koji je demantovao da je umešan u slučaj, tvrdi da Kancelarija nije ni ovlašćena da kontroliše policiju i brine ga kako je sve dospelo u medije. Po dosad poznatome, priča oko kontrole listinga – namerno ili ne – saplela je možda najveću „obradu“ organizovanog kriminala u Hrvatskoj. Reklo bi se da nije reč samo o „signalu“ (kao u slučaju medijskih najava hapšenja aktera u srpskim privatizacijama) nego i o „provaljivanju“ dugoročne operacije u kojoj je listing samo kolateralna šteta. Iza brda prekršenih prava ovoga ili onoga iz Todorićevog kruga važnije je da je policija pratila Buljevića, dojučerašnjeg šefa SOA-e, koji je kontaktirao sa mafijašima. Operativci, naravno, moraju da kontaktiraju s podzemljem – ali to nije posao šefa službe. Do sada nije zabeleženo da hrvatska policija nezakonito prisluškuje tajne službe. A što ako bi zakoniti put osujetio uspešnost operacije? Ostaje i verzija da je policija upala u podatke nekih tajnih akcija SOA-e, koje su možda bile baš na razotkrivanju mafije (povezane sa policijom). Ali, to bi valjda znao USKOK (pandan srpskom SBPOK-u), koji radi s policijom. U SOA su ostali po pravilu HDZ-ovi kadrovi. Buljević i Mišević su bili izbor Tomislava Karamarka, sadašnjeg predsednika HDZ-a koji je, pre nego što je postao ministar policije u vladama Ive Sanadera i Jadranke Kosor, vodio tajnu službu. Lider velikim delom korupcionaške stranke sad traži da slučaj istraži posebna komisija. Na pres-konferenciji na kojoj su objavljeni smena Miševića i dolazak novog čoveka na čelu SOA-e (Dragan Lozančić, profesionalac blizak premijeru, ali i HDZ-u), Milanović je rekao: „Devet meseci nismo smenjivali nikoga u telima za nadzor i u tajnim službama, zato jer želim verovati u sistem.“ Takvo „verovanje“ nakon dolaska na vlast nije pokazao, između ostalih, Aleksandar Vučić.