Završni krug

Dve nedelje uoči izbora, dvojica rivala na novembarskim izborima, aktuelni predsednik i kandidat demokrata Barak Obama i republikanski protivkandidat Mit Romni, ušli su u ovonedeljni, poslednji od tri TV duela potpuno izjednačeni - i iz njega izašli sa približno istim rezultatom. Uprkos tome što je Obama ostavio bolji utisak, nekoliko puta uspeo da poentira i, prema anketama, u očima gledalaca izašao kao pobednik, to ipak nije bilo dovoljno da neutralizuje Romnija i odluči rezultat tesne predsedničke trke. Sve u svemu, dueli Obami nisu doneli mnogo. Iako su posle prvog susreta - u kome je Romni uspeo da se nametne i preokrene situaciju u svoju korist - demokrate pokušale da nadomeste propušteno i predstave svog kandidata kao čoveka čvrstih stavova koji je poslednje četiri godine pokazao da zna kako treba voditi zemlju, ankete su pokazale da naredna dva susreta, uprkos tome što je u njima ostavio bolji utisak od svog protivnika, Obami nisu donela mnogo glasova. Televizijske debate, uostalom, skoro nikad ni nemaju tu moć da u presudnoj meri utiču na izglede nekog kandidata. (NE)SAGLASNOST U ključnim pitanjima spoljne politike, koja je bila tema poslednjeg duela, oba kandidata imaju slične poglede: obojica podržavaju povlačenje trupa iz Avganistana do kraja 2014, složili bi se i oko Pakistana i Sirije, cilj nije sporan ni u odnosima sa Iranom. Razlikuju se, ipak, u strategijama za postizanje tih ciljeva. Romni je za sankcije Iranu, ali bi ih on uveo pre i ne bi toliko oklevao, takođe bi manje čekao i na okretanje leđa Hosniju Mubaraku u Egiptu (što je Amerika učinila tek kad je bilo jasno da je ovaj „gotov“), agresivnije bi pomagao demokratske snage u arapskim zemljama; što se Sirije tiče, obojica smatraju da je Bašaru al Asadu vreme da ode, s tim što se od Obame nisu čula obećanja o pomoći Asadovim protivnicima, dok se Romni založio za to da im se pomogne u naoružavanju i da se u pomoć pozovu Turska i Saudijska Arabija. Kako je tokom kampanje bio znatno agresivniji kada je u pitanju spoljna politika, demokrate su Romnija već proglasile podstrekačem na rat. Glasačima je poručeno da bi, ukoliko on dođe na mesto predsednika, republikanski kandidat bio spreman da novac, umesto za rešavanje unutrašnjih problema, potroši na vojni budžet i uvuče zemlju u još neki novi sukob. S druge strane, Obama je veći deo mandata potrošio na izvlačenje Amerike iz ratova koje je nasledio od svog prethodnika, DŽordža V. Buša. Uz Romnija, smatraju demokrate, zemlja bi bila vraćena u mračno vreme Bušove administracije. Obamina administracija poboljšala je i odnose sa Rusijom, koju je Romni tokom kampanje nazvao neprijateljem broj jedan, tvrdeći da trgovinske odnose sa Moskvom ne bi normalizovao dok Kongres ne usvoji zakon o kršenju ljudskih prava u Rusiji. U duelu je Rusiju okvalifikovao za nijansu blaže, kao „geostrateškog protivnika“, dok je Iran proglasio za najveću pretnju po nacionalnu bezbednost. UBLAŽAVANJE U mnogo čemu Romni je ovom prilikom ublažio stavove. Tvrdeći da bi bio spremniji da u spoljnopolitičkim poslovima upotrebi američku moć, on je prethodno često optuživao Obamu da je previše mek prema Kini. Najavljujući da bi je kao šef Bele kuće proglasio za „valutnog manipulatora“ Romni je podstakao strahovanja da bi bio spreman da uđe i u trgovinski rat sa najbrže rastućom svetskom ekonomijom. Ali, u direktnom suočavanju s Obamom složio se da Amerika može da bude partner sa Kinom, mada nije propustio da ukaže kako je trgovinski deficit koji SAD imaju u bilateralnoj razmeni sve gori i gori. „Moramo da shvatimo da ne možemo iz godine u godinu da gubimo poslove”, zaključio je Romni, dodajući da su državni deficit i smanjenje vojnog budžeta pod Obamom učinili da Amerika izgleda slabo u očima Kineza. Obama je spremno dočekao i ovu temu, primetivši da je Romni ulagao u firme koje posluju u Kini i da konzervativci ne bi uspeli da se nose sa problemima koji muče američku ekonomiju. NJegovo rešenje je investiranje u obrazovanje i istraživanja, kao jedini način da se parira kineskoj privrednoj ekspanziji. Nasuprot tome, Romnijevi planovi za budžet ne bi zadovoljili te potrebe i Amerika ne bi bila spremna za borbu sa azijskim džinom, kazao je Obama. Ipak, ma koliko tema američke moći u svetu bila atraktivna, na njoj se neće rešavati izbori. Toga su bila svesna obojica kandidata, pri čemu je očekivano Romni bio taj koji je upadljivo i ne uvek najelegantnije pokušavao da debatu skrene ka domaćoj problematici, pre svega ekonomskoj situaciji u zemlji. U trenutku kada mu je Obama prebacio „neodgovornost“ kada je reč o spoljnoj politici, Romni je umesto da odgovori krenuo da iznosi plan u pet tačaka o regulisanju domaće ekonomije. Teško Novinari su već izračunali da je u poslednjem duelu izgovoreno 65.000 reči, uz konstataciju da će malo njih biti upamćeno. Mnogo će bitniji, posebno za Obamu, biti sledeći izveštaj nacionalnog Ministarstva rada, nekoliko dana uoči izbora, u kojem će biti podaci o stanju na tržištu rada u oktobru. Prethodni izveštaj, za septembar, pokazao je da je procenat nezaposlenih Amerikanaca spao na 7,8 odsto, najmanje otkako je Obama postao predsednik. U svakom slučaju, budući da dvojica kandidata u anketama uživaju manje-više istu podršku, pobednika će rešiti birači u onih desetak saveznih država gde je još neizvesno ko će dobiti više glasova. Sva pažnja biće dakle fokusirana na Kolorado, Ajovu, Floridu, NJu Hempšir, Nevadu, Severnu Karolinu, Ohajo, Viskonsin i Virdžiniju, s tim da su među njima glavne premije - jer nose najviše elektorskih glasova - Florida i Ohajo. Taj elektorski sistem glasanja konstantno favorizuje Obamu, zbog čega je on u nešto boljoj poziciji; Romniju će verovatno trebati da dobije šest do sedam tih država da bi pobedio u ukupnom skoru. To je teško, ali je svakako izvodljivo.  Neumesna poređenja U raspravi o tome je li Amerika danas moćnija nego što je bila, Obama nije propustio priliku da Romniju da do znanja kako njegovi vojni planovi i ideje o obnovi uzdrmane američke moći zvuče u najmanju ruku neozbiljno. Na primedbu da američka vojska danas ima manje brodova nego 1917. godine, Obama je uzvratio sarkazmom: „Tako je, ali danas imamo i manje konja i bajoneta, ali zato imamo one brodove na koje mogu da sleću avioni, to su nosači aviona, i brodove koji plove ispod vode i zovu se podmornice.”