Cena zločina

Ostavljajući bez odgovora pitanje o tome kako je masakr koji je prošlog jula izveo Anders Bering Brejvik uopšte mogao da se desi u Norveškoj, tragedija je neizbrisiva - osim u tuzi do bola - i u brojkama. Prebrojani su mrtvi i ranjeni, odbrojane su godine robije masovnom ubici, nabrojani su propusti odgovornih. Nakupio se do milijardi kruna ceh koji je napravio Brejvik pomorom na ostrvu socijaldemokratske mladeži Uteja, posle detoniranja bombe u bloku vladinih zgrada u centru Osla. Ogroman gubitak države u novcu, podeljen brojem državljana kojih je pet miliona, iznosi 3.000 kruna po podaniku. Lakom računskom radnjom, 3.000 puta pet miliona ojađenih, dobija se 15 milijardi kruna. Masovni ubica je papreno otrošio naciju „spasavajući“ je od islamizacije. „Brejvik nas košta 15 milijardi kruna“ (dve milijarde evra), viče sa naslovne strane Kapital, časopis za privredu, berzu i ekonomsku politiku. Brejvik je sedam puta skuplji od običnog robijaša u zatvoru Ila (124 zatvorenika, 230 zaposlenih). Samo ove godine je koštao sedam miliona kruna, plus pet miliona za adaptaciju zatvorskog prostora u tri ćelije po osam kvadrata. U jednoj spava, u drugoj trenira, u trećoj piše; kompjuter mu je prikačen na internet. Kada je vest obišla svet, stigla je replika iz Afrike: siromasi bi bili srećniji da su na robiji u pravom apartmanu iza rešetaka. Ila je zatvor s kojim se ne može porediti nijedan kazamat na jugu ili istoku Evrope. Podignut je za robijašice uoči Drugog svetskog rata, proradio je dolaskom okupatora. Nemci su ovde tamničili pripadnike pokreta otpora; među zatočenima su bili i internirac iz Užica Dragoje Žunić, i bivši norveški ambasador u Beogradu Ture Beg. Zgrada ispred kapije, muzej Grini, evocira ratnu istoriju. Dočekala nas je Elen Bjerke, zadužena za strane novinare. Kaže da je razlika u zatvorima posledica razlike u kulturama, a ne samo u imućnosti. Govoreći o prinovi u zatvoru, etiketirala ga je sa „mister“ Brejvik. Dosad se to nije čulo ni od policije, ni od sudija, ni od novinara. Iskazan u troškovima, „gospodin“ papreno košta. Osam milijardi će otići na reparaciju zgrada u vladinom bloku oštećenih eksplozijom bombe koju je napravio Brejvik. Četiri milijarde košta iznajmljivanje i osiguranje lokala potrebnih za funkcionisanje vlasti u međuvremenu. Desetine miliona je pojela adaptacija suda. Desetak miliona je potrošeno na tehniku prenosa suđenja. Sve je inače bilo prvi put, ničemu dosad slično. Svode se računi. Država plaća, narod gunđa. „Ja plaćam, iz svog džepa!“, podižu glasove i dobro situirane komšinice koje sretamo svakog dana na elitnom Nurštrandu. Ovde živi i advokat Geir Lipestad, koji je vodio tim odbrane Brejvika. Četvoro branilaca po službenoj dužnosti plaćeno je 11 miliona kruna, a mnogo brojniji advokati rođaka žrtava 74 miliona kruna… Sudski psihijatri, iako ko u klin ko u ploču, koštaju 3,3 miliona. I dvojica koji su ga proglasili uračunljivim i podobnim za kažnjavanje - što je sud prihvatio - i dvoje s nalazom paranoidnog šizofreničara koji mora u ludnicu umesto u zatvor, dobili su jednake honorare za krajnje različito viđenje Brejvika. Razlika bi bila velika i u krunama da je odlukom suda upućen na prinudnu zdravstvenu zaštitu. Troškovi takvog tretmana bili bi skuplji više nego dvostruko. Najveći gubitak su, naravno, izgubljeni životi. Brejvik je ubio 77 a ranio 158 ljudi, pod pretnjom smrti našlo ih se 650. Obeštećenje najbližih žrtvama nazire se na oko milijardu kruna. U najskupljem slučaju, do dve milijarde. Preživeli koji su ostali invalidi posebna su stavka; traumatične posledice vremenom će verovatno inicirati nove zahteve za isplatu nadoknada. Refren svođenja računa ima tri gorke reči: i tako više, i tako više, i tako više...