Sve po spisku

Proteklog vikenda Dom omladine se tresao od smeha. Čak 20 stend-ap komičara, domaćih, ali i iz regiona, Britanije, Kanade, Australije došlo je kako bi zasmejalo nekoliko hiljada ljudi u publici, koji su „još veći kreteni nego oni, jer su platili kartu da ih slušaju“ (Neša Bridžis). „A kad smo već kod kretena“ (česta fraza neveštih stend-ap komičara koji pokušavaju da „suptilno“ pređu na neku drugu temu) na tapetu je bila aktuelna politika i neki njeni kreteni, crkva i religija, muško-ženski odnosi, različiti apsurdi svakodnevice, lične nedoumice, seksualni problemi (mnogo seksualnih problema), džankiji sa Čubure u pohodu na narodnjačke splavove, socijalni statusi porno glumica, društvene mreže, reklame, pijane Beograđanke… Kako bi se već reklo – „sve po spisku“. Naravno, i strani gosti su svoje nastupe prilagodili publici ubacivši pokoju foru na račun Beograđana, valjda je već opštepoznato da nam ništa nije veća (tragi)komedija od nas samih. Da li što nam je takvo suočenje specijalno potrebno ili što ove komične revije još predstavljaju specijalno osveženje, tek - tri večeri zaredom za Stend-ap fest se tražila karta više, a ekipa iz organizacije standup.rs sebi može da upiše još jedan veliki plus. KOMIKA Teško da se može reći da je tu priča završena – ambicije bi morale tek da im prorade da bi opravdali boksersku rukavicu koju su izabrali za svoj simbol, uostalom i zadržali pažnju publike. I sami u svom „manifestu“ ističu da stendaper „nije samo mašina za viceve, glumac lakih komada ili zabavljač, već onaj koji ustaje i ironično progovara o društvu, politici i tabuima – ne štedeći ni sebe ni publiku“. Istorija „zadaje“ i nastavak... „Dužnost je komičara da prepozna gde je granica – i da je svesno prekorači“, rekao je svojevremeno DŽordž Karlin, jedan od američkih majstora stend-ap komedije, poznat po svojih Sedam reči koje ne smeš da izgovoriš na televiziji. Nekih 40 godina kasnije, tih sedam (a i više) reči specijalnost su i stend-ap scene na Balkanu, ali – šta je sa tim „svesnim prekoračenjem granica“? „U svakom društvu postoje određene granice, nisu iste kod nas i u Americi. I svakako da naši komičari prekoračuju neke granice, ali vrlo oprezno. Koliko je na zapadnjačkim stend-ap scenama psovanje političara i ogovaranje selebritija normalno, toliko je kod nas još tabu. Mi imamo imitacije, opaske koje banalizuju aktuelnu politiku, ali mogućnosti baratanja s nekim činjenicama koje bi mogle da zaista isprovociraju neke strane - tek „opipavamo“. Ne zato što naši komičari nisu dovoljno hrabri, već i što publika još treba da se otvara za takav nastup. Zajedno s njom, i oni postaju iskreniji i bezobrazniji, u najpozitivnijem smislu“, kaže za NIN Milica Mihailović, producentkinja standup.rs. INSPIRACIJA Naši komičari su za početak preuzeli dobitnu formulu dajući joj lokalni šmek: dosta crnog humora i seksualnih aluzija provučenih kroz aktuelne inspiracije pokupljene sa ulice, TV-a, iz novinskih naslova, s društvenih mreža, iz svakodnevice koja nam je bliska. U njihov miks staje devojčica koja na sahrani počinje da peva rođendansku pesmu videvši upaljene sveće i uvek prisutan duh pokojne babe kao uzrok impotencije; reklama za „Ruski rulet“ prevedena u reklamu za Gej paradu; Palma koji se sprema za potop sparujući životinjske vrste i Dinkić koji čeka „aranžman MMF-a“, budući da već ima i tekst i muziku; ljubavne avanture „glavnih klovnova u društvu“ i iskustva sa audicija za ozbiljne uloge... „Treba samo malo ne biti normalan da bi sa sahrane prešao na prvo seksualno iskustvo“, zaključio je Srđan Dinčić, a i ostali su većinom apsolvirali tu „tehniku“. Ipak, uvek može i da se očekuje malo neočekivanog, što je prema jednom istraživanju osnovni razlog zbog kojeg ljudi uopšte idu na stend-ap nastupe. „Možda naši stendaperi nemaju neku kilometražu, ali ono što volim kod njih je što to nije industrija, kao na Zapadu. Veoma su autentični. Iako smo tek počeli da radimo, teme, humor, način izražavanja - nisu „kopi-pejstovani“. Mi i ne možemo da kopiramo Amerikance, jer bi to zvučalo bizarno. U stend-apu ne možeš da kradeš, publika to vidi. Zato sam veoma zadovoljna. A što se tiče čuvenog srpskog humora, mi smo ekipa koja je odrasla na Nušiću, divila se ljudima koji nikad nisu bili na nekim pozicijama jer su bili drski i govorili šta misle, a opet smo u 2012. Naši komičari su srećni što žive u Srbiji, jer inspiracije nikad ne fale - dovoljno je da pročitate novine“, kaže Mihailović. Neki legendarni stendaperi borili su se za slobodu govora; pa protiv rasizma; pa protiv seksualnih i drugih tabua... I u tome bili dovoljno originalni da njihovi nastupi odjeknu svetom (ili im bar osiguraju ulaznicu za Holivud). Sad, čini se da je još rano od aduta mlade srpske stend-ap scene očekivati nešto revolucionarno, nešto čime bi bar na lokalnom nivou stekli reputaciju „nedisciplinovanog“ Lenija Brusa ili „preiskrenog“ Ričarda Prajora. Obično nije ni bezbedno biti nedisciplinovan ili preiskren. Osim toga, ako „dobar stend-ap proizlazi iz tri stvari – frustracije, nemaštine i arogancije“, kako je navodno napomenuo Erik Bana, možda i ne treba brinuti za budućnost srpskog stend-apa, pošto će (nažalost) u najavi biti dosta „motivacije“. Na kraju, trenutno je i činjenica da uspevaju da nasmeju pun Dom omladine - velika stvar. Bar u zemlji i u vremenu koje je sve manje smešno. Stend-ap vesti Palma je oduševljen podvigom Feliksa Baumgartnera i obećao je da će u Jagodini u najskorije vreme napraviti stratosferu za skakanje. (Srđan Dinčić) Da sam ja odbegla mis Srbije, sakrila bih se u biblioteci, jer me tamo niko ne bi tražio. (Jelena Radanović) UEFA razmatra mogućnost isključenja srpskog fudbala iz svih takmičenja... Mogu oni to i sami - svojom igrom. (Nikola Silić) Kad vam ponovo uvedu vize, jedino sigurno putovanje na koje ćete moći da računate je ono sa mnom. (Srđan Dinčić kao Sablasni kosač - Smrt) Huligani planiraju napade na izložbe tokom „Gej prajda“... Mnogima će to biti prva poseta nekoj izložbi. (Jelena Radanović) Ivica Dačić kaže: Neće biti stezanja kaiša! Normalno, vraćaju se devedesete, nosiće se trenerke. (Srđan Dinčić)