Sponzori

No, žurke u slavu brenda . To je postao totalni hit tamo negde krajem devedesetih, pa i u novom veku, sve dok nije nastupila ova svetska kriza. Mogao si da biraš da li ćeš na veliki rejv koji nosi naziv i sliku brenda i ugošćava megaizvođače za koje inače niko drugi nije imao para da ih dovede domaćoj publici ili na intimnu zabavu gde se brend promoviše diskretno i elegantno u Hajatu, Kolonijal Sanu i sličnim lokacijama koje bi normalno bile rezervisane samo za estradu i uspešne biznismene. To vreme je brzo prošlo, a i dosta se muljalo oko tih ulaganja u provod, pa se sad sve ređe dešava. Ali, evo baš ove nedelje su se poklopile dve sponzorske zabave. Jedna u najfensi i najskupljem beogradskom restoranu pretvorenom u diskoteku za ovu priliku, druga klasik rejv sa gostujućim di-džejem. Duvanska industrija je uložila u oba slučaja. Ali, da me ubiješ nema šanse da se setim koje su se cigarete tamo promovisale. Dosta čudno, ne? Neko fljusne lovu da bi na kraju njegov cenjeni brend bio nevidljiv. Jes da je na ovoj prvoj zabavi svirao neki šatro Abba bend sa šatro Abba kostimima koji je bio toliko očajan da je pobedio u utisku večeri, ali opet gde je brend? Na drugoj zabavi su se po zidovima pojavljivale neke čudne poruke za samopomoć tipa „Sloboda, to si ti“. Ili nešto u tom smislu. Posle sam shvatila da je zakon takav da cigaretama ne sme da se izgovori ime, pa čak ni ako plate za strogo kontrolisane uslove reklame, onda koriste te čudne i zbunjujuće krilatice. Ništa meni tu nije jasno zapravo i volela bih da se nađe neki sponzor koji će da odgovori na jedan od vapaja roditelja one dece kojima treba neko preskupo lečenje, pa prose po medijima za pomoć, eto tu bi ga zapamtili. Nasumični razgovor u roditeljskoj kući mi je otvorio oči. Kaže mama: „Zašto se na televiziji emituju reklame kad ih niko ne gleda, svi odu da rade nešto drugo?“ Tata: „Kako zašto, pa da bi uzeli lovu?“