Dinkićev trik da pređe cenzus

Milan Krkobabić, zamenik predsednika Partije ujedinjenih penzionera Srbije, čije je nedavno imenovanje za generalnog direktora Pošta Srbije uzburkalo javnost, tvrdi da departizacija nikada nije bila obećanje PUPS-a, da koalicioni sporazum predviđa samo depolitizaciju i izbor kadrova na konkursu, ali tek nakon usvajanja novog zakona o javnim preduzećima. „Departizacija je bila tema koju je URS u kampanji marketinški briljantno plasirao i to je bilo njihovo legitimno pravo. PUPS se ne slaže sa departizacijom i nismo nikada ni u kampanji pričali o tome“, tvrdi sagovornik NIN-a. Ali građanima je obećana departizacija i oni su sad prevareni. Ko je obećao? URS, to je bio njihov marketinški trik, koji je puno koštao. Ali ta stranka je dobila malo glasova. Departizacija nije bila ključna u ovoj kampanji, jer da jeste Mlađan Dinkić bi dobio 40 odsto. To je bila Dinkićeva tema za preskakanje cenzusa. Motka da se preskoči prag. Ta priča nije obavezujuća za PUPS i druge stranke na vlasti. Koalicioni sporazum predviđa depolitizaciju, što ne znači da stranački ljudi ne mogu da učestvuju. Naprotiv, bolje je da stranke imaju odgovornost, pa da se zna da za Poštu odgovara PUPS, a za monetarnu politiku SNS. Ko je preuzeo odgovornost za Agrobanku? Niko, tamo sve neki eksperti, direktor nestranačka ličnost, a gubici 600 miliona evra. Koja politička opcija snosi odgovornost za Agrobanku? Utisak je da su svi visoki partijski funkcioneri, poput vas, Jorgovanke Tabaković ili odranije Dušana Bajatovića, koji su ostali bez ministarske fotelje dobili uhlebljenje u nekom javnom preduzeću ili instituciji. Meni nije bio deo jutarnje molitve da budem direktor PTT-a. Ovde se radi o preuzimanju odgovornosti. Da li možemo jedan veliki sistem kao PTT ili EPS prepustiti pojedincu, ma kako bio stručan i došao iz neke Nemačke, Češke ili Španije? Iza mog imenovanja stoji stranka, koja preuzima i odgovornost za to. Srećan sam što je gospođa Tabaković postala guverner, ne zato što procenjujem njene kvalitete, to će pokazati vreme, nego zato što je SNS preuzela odgovornost za sve u monetarnoj sferi. Za sve što radi NBS biće odgovorna SNS. Ali stručnjak iz Češke ili Nemačke mogao bi biti garancija da javna preduzeća više neće biti „krave muzare“ za finansiranje kampanja. To je već pitanje kontrole i moramo imati stručne upravne i nadzorne odbore. Pa što ih do sada nismo imali? Očito se nije insistiralo na odgovornosti do kraja i zato je važno sada to promeniti. Prilikom vašeg imenovanja u Skupštini se moglo čuti da ste invalidski penzioner što bi vas potpuno diskvalifikovalo za ovo mesto. To su zlonamerna podmetanja. Invalidski penzioner ne sme da radi. I to nije optužba protiv mene već protiv Dačića i Vučića da su mimo zakona postavili invalidskog penzionera za direktora Pošte. Oni će razrešiti tu nedoumicu. Šta vas preporučuje za ovo mesto? Diplomirani sam ekonomista, radio sam u Zagrebačkoj banci i kao zamenik gradonačelnika Beograda. Da li je to dovoljan reper za menadžera javnog preduzeća? Prema tome, zlonamerno izneto od LDP-a i to od onih koji nemaju ni dana radnog staža. Možda je principijelno, a ne zlonamerno. Zlonamerno je, a reći ću vam i zašto. LDP ima u Beogradu direktora Infostana, koji je posao raznošenja računa, vredan dva miliona evra, dao privatnoj firmi umesto Pošti. Prvi moj potez je bio da taj posao, koji je Pošta izgubila u poslednjih godinu dana, vratim ovde. Zato me LDP napada. I svugde drugde gde vidim nepravilnosti reagovaću. Sledeći potez mi je da se borim da vratim imovinu 2005. oduzetu od PTT-a, poput ugostiteljskih objekata i hotela. Tu su bili Srebrnac, Zelenkada, Bečići, kada je opet neki „genijalac“ rekao da to ne treba Pošti i to je otuđeno. Opet govorite o Dinkiću. Ne znam ko je to uradio, 2005. se nisam bavio politikom. Kako da dođemo do pravih menadžera u javnim preduzećima? Profesionalizaciju je najbolje sprovesti kroz privatizaciju onih preduzeća koja su spremna za to. A koja su to? Recimo, Skijališta Srbije, Skloništa Srbije, Aerodrom Beograd, Telekom Srbije. Od posebnog interesa za državu, dakle ona koja nisu još za privatizaciju su PTT, Železnica i EPS za još neko vreme. Šta vam je prvi zadatak u Pošti? Pre dosta godina neki „genijalac“ je izdvojio sistem specijalnih veza iz PTT-a i dao ga Telekomu. Taj sistem je bitan za funkcionisanje svake države, jer povezuje MUP, vojsku, sve državne institucije. Prošla vlada je to prodavala zajedno sa infrastrukturom Telekoma. To je bila velika greška. Svesna ili nesvesna. Takav sistem nijedna normalna država ne prodaje nekom strancu, jer je to gubitak dela suverenosti. Postoji zaključak Vlade od prošle godine, koji govori o tome da Telekom treba da razmotri mogućnost vraćanja sistema specijalnih veza u PTT. Šta znači da razmotre mogućnost? Znači može, ali ne mora. Prvi zadatak će mi biti da taj sistem vratim u PTT pre eventualne nove prodaje Telekoma. Pošta ima oko 15.000 zaposlenih, a procene govore da ima nekoliko hiljada viškova. Hoćete li smanjiti broj zaposlenih? Ne, dok sam ja direktor. Nema viška ljudi nego manjka posla. Preko 50 odsto prihoda ostvarujemo na slobodnom tržištu. Imamo internet, kablovske usluge, post ekspres i moramo da se borimo na tržištu. Jeste li za aranžman sa MMF-om, pošto vaš partner Dačić luta u stavovima? Nama je potreban MMF, ne samo da bi nam dao novac već da bi verifikovao stabilnost našeg sistema. MMF je protiv 13. penzije i drugih projekata, koji koštaju budžet. MMF nema problem sa PUPS-om kako se to ovde uprošćeno predstavljalo već sa labavom finansijskom disciplinom. Ne plaćaju se porezi, doprinosi, nemamo progresivne stope oporezivanja itd. To brine MMF, a ne 13. penzija ili pojedinačni programi. Ali ta 13. penzija košta budžet četiri milijarde dinara samo u ovoj godini, a devet u narednoj. Tako je, ali to je 80 miliona evra godišnje za najsiromašnije penzionere, a Agrobanka nas košta 600 miliona evra. Ja ću da se izborim i za još jedan program, a to je puna plata za sve trudnice na bolovanju u Srbiji, kao što to daje Beograd. Za to nam treba još 25 miliona evra godišnje. Toga nema u budžetu za 2013. Nema, ali tražiću sada to kroz amandmane u Skupštini i izboriću se za to. Odakle novac za to? Novac može da se nađe na diskrecionim rashodima ministarstava. Ili recimo ne bih izvršio dokapitalizaciju Komercijalne banke sa 100 već sa 75 miliona evra. Vlada beleži sto dana. Kako ste zadovoljni njenim radom? PUPS je na samom kraju ušao u Vladu jer su prihvaćena tri naša principa: da penzije prate plate, da se obezbedi 13. penzija i da se donese zakon o socijalnom preduzetništvu. To ide dobro, a da li će deficit da bude pet ili jedan odsto nije presudno važno. Mislite li da Vlada, ovakva kakva je, ima šanse da izgura ceo mandat? Nisam prorok, teško mi je to da kažem. U politici je sve moguće.  Nema većine za smenu Đilasa Protivite se preslikavanju republičke vlasti na lokal. Zašto? Stranke su se pretvorile u političke kuglane. Ruše se čunjevi, a onda prekomponuju. Stvaranje većine po svaku cenu je obesmišljavanje političkog sistema i bilo kakve odgovornosti. Ako pred PUPS, od koga zavisi većina u Beogradu, bude stigao zahtev naprednjaka da se smeni gradonačelnik Dragan Đilas, šta će biti vaš odgovor? DS u Beogradu ima 50 poslanika, a PUPS pet od ukupno 110. Za smenu gradonačelnika je potrebno 56. Dakle, nema matematike potrebne za smenu. Beograd je stabilan, a Đilas je apsolutni pobednik sa 37 odsto, a SPS-PUPS je uzeo skoro 10 odsto. Građani su rekli svoje i ne vidim bolju alternativu. Ako bi stigao ultimatum od SNS-a, šta biste rekli? PUPS je otporan na uticaje. Nemam obaveze ni moralne, ni finansijske ni one bazirane na strahu, ni prema kome. Vučić je razuman čovek i zna da ćemo biti principijelni. Zato sam uveren da Vučić od nas neće tražiti Đilasovu smenu, jer je razuman političar pred kojim je velika budućnost.