A pobednik je…

Ni entuzijazam, ni osećanje da je jutro ponovo svanulo u Americi kao nakon pobede Ronalda Regana 1984. godine, pa ni prosvetljenje kao kada je pre četiri godine dolaskom na vlast prvog crnog predsednika konačno stigao dokaz da je američki san o jednakosti ostvaren i zaustavljanje rasnog rata postalo realnost: ništa od toga ovog puta. Nisu to ti izbori. Nakon izbora za predsednika, Amerika će se probuditi pre svega umorna od politike.

Politička scena će ostati duboko podeljena između sve ekstremnijih, konzervativnih republikanaca i mahom liberalnih demokrata. Zemlja je prošla kroz još jednu prljavu, ideološki plitku a preskupu predizbornu kampanju i izbore koji neće mnogo promeniti; to je gotovo jednodušno mišljenje misleće elite u Vašingtonu.

Bilo je to tužno mlataranje optužbama i kriminalizacijom u iscrpljujućem vremenu, kad se ništa od onoga čemu smo se nadali nije događalo, a birači su sumnjičavi i uplašeni od alternative i od nadmenosti same politike, primećuje urednik i koosnivač uglednog Hafington posta Hauard Fineman. Fineman, koji je i Baraka Obamu i Mita Romnija poznavao iz ranijih, čini se boljih dana, pitao se gde su ti momci, njihove ideje, entuzijazam, i šta je to u vlasti, moći i politici što toliko može da promeni čoveka.

I zaista, teško je uočiti neku veliku ideju koju za američki narod ili ostatak sveta donose Obama ili Romni. Poslednjih dana furiozne kampanje, dvojica rivala su obilazila birače u neopredeljenim državama, uglavnom bazirajući svoje nastupe na međusobnim prepucavanjima o tome da li je, recimo, Krajsler izmestio svoju proizvodnju u Kinu i tako ostavio građane Ohaja bez posla u auto-industriji (što je uz pomoć lažnih vesti tvrdio Romni), ili je zapravo uspeo da otvori nova radna mesta.

SLIČNOST Ravnoteža moći između demokrata i republikanaca bila je možda i najveće pitanje ovih izbora. Svakako mnogo veće od toga ko će voditi Belu kuću. Izbori za trećinu mesta u Senatu, održani istovremeno s predsedničkim, podjednako su važni kao i predsednički; kada ovaj tekst bude pred čitaocima znaće se i da li su demokrate uspele da zadrže većinu u Senatu ili je on ponovo prešao u ruke republikanaca. Ne treba zaboraviti da će Vrhovni sud, od koga takođe zavise budući zakoni, ostati još duže vreme veoma konzervativan i da će njegove odluke ići naruku republikancima. U takvim uslovima podeljenosti i beskompromisnosti odluke je teško donositi.

Fundamentalne razlike između Obame i Romnija, odnosno još više između demokrata i republikanaca (jer su se sami kandidati tokom kampanje približili u stavovima u mnogim temama) najveće su u domenu ekonomije i fiskalne politike, zdravstvenog osiguranja, obrazovanja i prava žena, ljudi različite boje kože i porekla. Te razlike za koje Vilijam Galston iz Bruking instituta kaže da nikada do sada nisu bile tako izražene, bar ne tako drastično, postojaće još dugo.

Republikanci planiraju da značajno smanje troškove za podršku obrazovanju, pojedine dečje programe, zdravstveno osiguranje, da promene politiku poreza da bi smanjili deficit u budžetu koji je manji nego u 2011. godini, ali je i dalje 1,1 bilion (hiljadu milijardi) dolara. Jedna od Romnijevih izbornih poruka bila je: Vaš račun: 16 biliona nacionalnog duga, 23 miliona izgubljenih radnih mesta. Želite li još četiri godine tog istog?

Čitava drama ovih izbora vrtela se oko matematike i načina na koji će se deliti budžet, ali se kroz tu matematiku vidi spremnost polovine Amerikanaca da ukinu beneficije slabijima i onima koji imaju lošije početne šanse da ostvare svoje snove. Kao lajtmotiv republikanskog načina razmišljanja ostaće Romnijeva rečenica, snimljena tajno na jednoj od donatorskih večera, kada je procenio da 47 odsto ljudi u Americi sebe doživljava kao žrtve. Moj posao nije da brinem o tim ljudima, poručio je tada. Obama je mnogo obećavao, imao je priliku, a sve što smo od njega videli je socijalizam, bila je poruka Romnijevih pristalica na jednom od mitinga u Virdžiniji kome je reporter NIN-a prisustvovao.

Jasno je da, posle ovakvih izjava i pogleda na društvo, prava manjinskih grupa, na LGBT populaciju, pa čak i na to da li treba finansirati dalje snimanje čuvene dečje emisije Ulica Sezam (što je još jedan od opskurnih lajtmotiva predsedničke kampanje), ne može biti harmonije i lakog kompromisa čak ni kad se smiri uzavrela atmosfera izbora.

A kako je uopšte došlo do toga da izbori budu toliko neizvesni kad je dugo izgledao da Obama ima solidnu prednost, a Romnija niko nije doživljavao kao predsedničku figuru? To je potrajalo sve do prve predizborne TV debate početkom oktobra. Obama je tada delovao umorno i neubedljivo. To je dalo vetar u leđa Romniju, sve do prošlonedeljnog uragana, kada su stvari ponovo počele da idu naruku aktuelnom šefu države.

PRIZNANJE Sve predsedničke kampanje imaju kišne i sunčane dane, a predsednička kampanja 2012. u SAD imala je uragan Sendi. U trenutku kad su sve ankete pokazivale da je Romni pretekao Obamu, predsedniku je došla podrška dveju istaknutih političkih figura, koja bi mogla da napravi razliku za kojom su Obama i njegov tim grozničavo tragali u finišu kampanje. Okoreli republikanac, guverner NJu DŽersija Kris Kristi, ranije poznat po oštrim kritikama Obame, sada ga je obasuo pohvalama zbog odlučnog rukovođenja tokom krize izazvane uraganom, zatim je i Majkl Blumberg, gradonačelnik NJujorka - nekad demokrata, pa republikanac, a danas partijski nezavisan - istakao da bi svoj glas dao Obami, kako je rekao zbog svojih ćerki i njihovog prava da odlučuju o svom telu, misleći pritom na podršku pravu žena na prekid neželjene trudnoće.

Obamina reakcija posle velikih nedaća kroz koje su zbog uragana prošli i još prolaze NJujork i NJu DŽersi kupila je Obami naklonost jednog broja neopredeljenih birača koji po pravilu odlučuju o ishodu izbora. Obama je bez problema sarađivao sa republikancima na vlasti u postradalim delovima države, a to je ono što građani, naročito neopredeljeni, najviše žele da vide: saradnju bez obzira na partijsku opredeljenost i podele.

Sve ankete su pred izbore u utorak, kada ovaj tekst bude otišao u štampu, pokazivale da je entuzijazam birača veoma visok, pa se očekivao odličan odziv. I mada je među belim glasačima, koji podržavaju većinom Romnija, odlučnost da glasaju gotovo 80 odsto, posle uragana i pojedinih seksističkih i rasističkih izjava ljudi iz Romnijevog tima i stranke, zabeležen je rast motivisanosti žena, Latinoamerikanaca i Afroamerikanaca za glasanje. A upravo ove grupe su na prošlim izborima donele pobedu Obami. 

Svake godine u sto godina

U prvi plan nakon uragana isplivala je veoma značajna tema zaštite životne okoline i potreba da se pređe na takozvanu zelenu industriju. Jer prirodne katastrofe nisu retkost u Americi: zemlja se sad praktično najmanje jednom godišnje suočava sa olujama koje se dešavaju jednom u sto godina. Zalaganje za jačanje mera prevencije jedna je od onih Obaminih tema za koje u republikanskom budžetu nema mesta.