Tolstoj i gliste

Poznato je da Srbi pamte kao kišne gliste. Eeej, da cela Evropa godinama svečano obeležava kraj Prvog svetskog rata, a Srbi se setili da to počnu da rade od ove godine. A možda se i nisu sami toga setili, možda su im iz Brisela javili da je i sećanje na milion i četiri stotine hiljada srpskih žrtava jedan od uslova da se dosegne Evropska unija. Kao što je izgleda evropski uslov da se u Jasenovcu prizna Tuđmanova i vatikanska brojka, to jest, da je tamo poklano samo 60.000 Srba. Nego sa tom cifrom se, moj bajo, složila i Srpska pravoslavna crkva čim je patrijarha Pavla upokojila, i, valjda da bi Crkva, koliko-toliko, dušu spasila u crkveni kalendar uveden je praznik Jasenovačkih mučenika. Valjda će se SPC setiti, za koju godinu, da praznuje i milionite mučenike iz Prvog svetskog rata... Ako im to jave ekumenisti iz Vatikana, uz napomenu da malo smanje cifru srpskih velikomučenika iz Prvog svetskog rata. Jer, vređa Evropu, brate, ta milionska brojka! Mada, šta pa tu ima da se slavi, prijatelju!? To što je masonski kralj Aleksandar sa Vatikanom, prvo, potpisao Protokol o rušenju Austrougarske monarhije, pa javio masonu Apisu da ubije, sa sve trudnom ženom, prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu, a onda su nam dedove, kao ovce, poveli u „zimsku šetnju“ preko Albanije dok je za to vreme mason Nikola Pašić, predsednik vlade u izbeglištvu, krao robu Crvenog krsta i prodavao je austrougarskoj vojsci s kojom smo, jelda, bili u ratu. I, avaj, nije vredelo što je Tolstoj, na vreme, pisao bosanskim Srbima da budu mirni, da ne nasedaju na pobune, da ne ustaju protiv austrougarske krune jer će biti krvi do kolena, da će stradati najrasnija srpska genetska supstanca. Ali, ko je Tolstoj iz Jasne Poljane pa da nam odande mudrost prodaje!? K. G. Jung gušteriše se u ligeštulu na novembarskom suncu, pa se kao Metuzalem priseća: „LJutiš se na Srbe što olako zaboravljaju na svoje žrtve. Ali, šta od njih očekuješ kada su zaboravili da se bog Ra spustio na Zemlju, tu, u tvom komšiluku, na Rtnju, i da se oženio srpskom lepoticom Ilirkom, te da su dunavski faraoni, sve do propasti Atlantide, živeli ovde, u Podunavlju i Pomoravlju. Elem, ako su Srbi zaboravili da je ovde bio Gornji Egipat, kako onda od njih očekuješ da poštuju svoje mučenike; one iz Plave grobnice, kao i one iz Jasenovca?!“ Nego, za produženi vikend došle su mi Bilja i Saška iz Beograda; malo smo se bavili ovcama, a malo Saškinim forhendom; udara ga isuviše ravno, bez imalo spina. A uveče smo se, sve troje, kao siročići, bez igde ikoga, mazili pored kamina... Među nas se u postelju uvalio i mačor Micko, predući bučno, kao polovna freza. Čim sam zaspao, moja Crna mi se na glavu popela: “Tačno je da Srbi pamte kao kišne gliste, a šta si onda ti, crve, kada se sve manje sećaš mene, tvoje ljubavi prve!“