19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Ja sam imao poverenje u pravdu, u sud i u samog sebe. A istina će pobediti u svakom trenutku i svugde, kazao je Ramuš Haradinaj komentarišući prvostepenu oslobađajuću presudu Haškog tribunala koja mu je izrečena 3. aprila 2008. godine. Bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova tada je oslobođen svih optužbi sročenih u 37 tačaka optužnice koja ga tereti za najteže ratne zločine protiv Srba ali i Albanaca koji su sarađivali sa srpskim snagama u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998. godine u operativnoj zoni Dukađin (Metohija).
Haško tužilaštvo navelo je da je od 24. marta 1998. godine Haradinaj organizovao vojnu akciju na području između sela Glođana i Dečana, a posebno u selima Dubrava, Rznić, Ratiš i Dašinovac kako bi odatle proterao Srbe. Sredinom maja 1998. osnovao je logor u Jablanici u kome su zarobljenici prebijani do smrti. Sredinom septembra iste godine iz Radonjićkog jezera kod Dečana ekshumirana su tela 32 ubijena civila, većinom Srba. I ovaj zločin pripisan je Haradinaju i njegovim saborcima.
ZASTRAŠIVANJE
Ceo sudski proces pratila je atmosfera upornih i drastičnih zastrašivanja svedoka, na šta je svojim izveštajima tokom suđenja upozoravala i tužiteljka Karla del Ponte. Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ukazao je svojevremeno da je u procesima protiv komandanata OVK Ramuša Haradinaja i Fatmira LJimaja ubijeno ili zastrašeno više od 40 svedoka. Iako je Haški tribunal demantovao tu vest, Vukčević je ovako sažeo sudbine svedoka: Jednog je udario džip, drugi je ubijen nožem iza kafane, dvoje su pod nerazjašnjenim okolnostima stradali u saobraćajnoj nesreći, vozilo je zapaljeno. Na petoro je izvršen atentat vatrenim oružjem Prema dokumentima srpskog tužilaštva, uklanjanje svedoka počelo je još 1999. godine, a većina ih je nestala do podizanja optužnice. U samom procesu pred Tribunalom učestvovao je 81 svedok optužbe, od kojih su 34 pod zaštitom. Izdato je 18 poziva pod pretnjom prinudnih mera i dva naloga za privođenje. Krunski svedok Kujtim Beriša nastradao je u saobraćajnoj nesreći 2007. u Podgorici. Drugi krunski svedok Šefćet Kabaši uhapšen je i predat Tribunalu tek na ponovljenom suđenju na kome je kazao da su ostali ubijeni i da je srećan što je živ. Negirao je svoje prethodne iskaze, pre svih da je u Jablanici postojao logor kojim je Haradinaj komandovao.
Haradinajevo objašnjenje bilo je da su mu to smeštali politički protivnici. Oni su sami uradili neke stvari koje su kasnije bile pripisane meni i ja sam bio meta za njihovu kampanju, objasnio je Haradinaj.
Tribunal je zastrašivanje svedoka posredno priznao 21. jula 2010, odlukom da se, po žalbi tužilaštva, suđenje Haradinaju ponovi. U objašnjenju žalbenog veća piše da je suđenje proteklo u atmosferi ozbiljnih zastrašivanja svedoka. Pa, ipak, takva atmosfera nije bila dovoljan razlog Tribunalu da ne potpomogne Haradinajevu političku karijeru odlukom da bude jedini optuženik pred tim sudom kome je dozvoljeno političko delovanje. Juna 2005. Haradinaj je privremeno pušten na slobodu, a par meseci kasnije mu je dozvoljeno da učestvuje u aktivnostima svoje partije - Alijanse za budućnost Kosova.
Tokom oružanog sukoba na Kosovu Haradinaj se istakao svojom brutalnošću prema svima koji su pretili da ugroze njegovu neprikosnovenu vlast u Metohiji. Divljenje koje su vojnici OVK iskazivali prema njemu bilo je bazirano na neprekidnom strahu od njegove surovosti. U jednom izveštaju Kosovske verifikacione misije OEBS-a s početka 1999. piše da je reč o običnom psihopati koji neretko tuče svoje vojnike kako bi zadržao disciplinu. Crni orlovi, jedinica koju je formirao unutar OVK, bila je, čak i u zapadnim krugovima, poznata po brutalnosti i efikasnosti.
KRIJERA
Nakon transformacije OVK u Kosovski zaštitni korpus, po završetku rata, Haradinaj postaje zamenik komandanta tih snaga, ali ubrzo napušta to mesto i formira partiju sa kojom je vrlo brzo, već 2004. osvojio osam odsto glasova. U međuvremenu, svoju političku platformu zasnivao je i na predlogu da se Kosovo razgraniči i tako podeljeno pripoji Srbiji ili Albaniji. Sa malim procentom osvojenih glasova, Haradinaj je, ipak, uspeo da dobije premijersko mesto u koaliciji sa Demokratskim savezom Kosova Ibrahima Rugove, koji ga je iskoristio da nadjača Hašima Tačija. Haradinajeva politička karijera nije, međutim, stagnirala njegovom predajom Haškom tribunalu i odlaskom sa premijerske funkcije četiri meseca po formiranju vlade, u martu 2005. godine. Štaviše, prisutni na poslednjoj Haradinajevoj sednici vlade plakali su dok je molio za mir, red i uzdžanost. Odluku da se preda prištinska javnost doživela je kao čin žrtvovanja za kosovsku slobodu. Tadašnji šef Unmika Seren Jesen Petersen ispratio ga je u Hag sa žaljenjem što više neće sarađivati sa bliskim partnerom i prijateljem. Do 36. godine života, ratni vođa poznat i kao Smajilj, uspeo je da od okrutnog vojnika umešanog u kriminal postane premijer, nacionalni heroj i poželjan partner međunarodnim faktorima na KiM. I sada, Tačijevi protivnici na Kosovu, poput Aljbina Kurtija, doživljavaju ga i kao jedinu moguću protivtežu današnjem kosovskom premijeru.
Još tokom rata Haradinaj je važio za američkog čoveka od poverenja na Kosovu. Bio je jedan od retkih koji je dobio satelitske veze NATO da bi pomogao u koordinaciji napada. Priznao je da je sredinom 1998. rat protiv Srba bio gotovo izgubljen, kada je Ričard Holbruk uspeo da im izdejstvuje dolazak verifikacione misije, što je OVK dalo dovoljno prostora za prolećnu ofanzivu. Prilikom jednog ranjavanja, u okršaju sa rivalskim klanom, koji mu je prema poverljivom izveštaju CIA objavljenom u italijanskoj štampi, predstavljao konkurenciju u trgovini drogom, Haradinaj je italijanskim vojnim helikopterom prebačen u američku bazu, a potom i u SAD. Tokom tog boravka u Americi, 2000. pohađao je političke treninge i dobio podršku za političko delovanje, jer je, kako se navodi, viđen kao čovek koji ume da smiri unutrašnje strasti nastale usled međunarodnih pritisaka. I istina, politička snaga njegove partije tokom haškog procesa samo je rasla do trenutne pozicije treće najveće partije na Kosovu.
U ponovljenom postupku Ramuš Haradinaj se u šest tačaka optužnice teretio za zlostavljanje, mučenje i ubistva u Jablanici. Od marta 2005, kada se predao Tribunalu, do novembra 2012, kada će mu biti izrečena presuda po ponovljenom postupku, Haradinaj je više bio na slobodi nego u pritvorskoj jedinici. Pa, ipak, hvalio se da je za to kratko vreme uspeo da nauči srpski. Ironično, jedini jezik na kome je pratio televizijske programe. I jedini na kome je, kako kaže, razgovarao u Sheveningenu.
