Avganistan, jedna priča

Foto-aparatom je ispratio pad komunizma u Istočnoj Evropi, raspad Sovjetskog Saveza i revoluciju u Rumuniji. Prisustvovao je svim ratovima u SFRJ, a u Vukovaru je bio i ranjen. Bio je u Iraku 1991. kada Buš stariji nije hteo da ga okupira, ali i 2003. kada ga je Buš mlađi okupirao. Zabeležio je povlačenje Rusa iz Avganistana, kao i dolazak Amerikanaca u tu zemlju.
Izložba Beskrajno putovanje, otvorena u beogradskom Domu omladine sastoji se od njegovih fotografija nastalih u prethodne tri godine. Prikazuju vedrije trenutke avganistanske svakodnevice koji, koliko god teški bili, ipak čine drugu, životnu, retko viđenu stranu zemlje u kojoj ratovi traju već trideset godina.



Na putu od Kabula prema Bagramu, najvećoj američkoj bazi u Avganistanu, žive grupe napuštene dece u kojima svako ima svoje zaduženje. Ova devojčica zatrpava rupe u putu i čeka priloge vojnika što tuda prolaze



Kockanje, najstariji ljudski porok, preraslo je u ozbiljan biznis otkako nema talibana, bilo da se radi o borbama, kartanju, ili, u ovom slučaju, o klađenju na borbama malih ptica



U dobu bujajuće mašinske industrije, gotovo nestvarno deluje prizor u kojem dva čoveka, opremljena oštrim srpom i tupim vremenom, žanju nepregledno polje pšenice. Ovakvi prizori retki su i u Avganistanu, ali ponajviše stoga što je pšenica retka. Daleko češći je mak



Tromilionski Kabul najvećim delom nema struju, samim tim ni dragocenu vodu, budući da se njome snabdeva pumpama. Srećnici s malim, prenosnim elektro-agregatima dižu drvene kancelarije usred nedođije i energiju distribuiraju što pravednije mogu



Jezero Karga je glavno izletište stanovnika Kabula. Petak je dan kada, upriličeni kao za nekakvu svečanost, zaborave na nedaće i opuste se i pred bližnjima i pred stranim fotografima



Groblje ispred džamije u većinski sunitskom Kabulu neguje sećanje na počivše generacije Hazarejaca, nezvaničnih potomaka DŽingis-kana. Zbog svoje šiitske veroispovesti su najčešće žrtve građanskog rata koji i dalje tinja širom države