Kul not kul

Ovog vikenda u beogradskom kulturnom centru Dragstor samostalni koncert održala je Doris Bizetić Nygrin i to je moj utisak nedelje. Za one koji se sećaju Pinka devedesetih, to je jedna od klinki iz BeBe šoua, ćerka Borisa Bizetića, rokera s Moravu. Interesantna je ta pojava deteta-zvezde od Majkl DŽeksona do Britni Spirs, a ono što je skoro pravilo ovih sudbina jeste da tokom života postanu pogodni za sve vrste eksploatacije i maltretmana sve dok nekome nekako to donosi korist. Doris je malo drugačiji slučaj po istom ključu, verovatno zbog činjenice da živi i radi u Srbiji, koja je malo i jadno tržište gde muzička industrija funkcioniše po potpuno iracionalnim samodefinišućim pravilima. Tako se i Doris samodefinisala napravivši svoj demo album i plasirajući ga na internetu. Muzički, ovo delo zvuči poprilično amaterski, sa pesmama na lošem engleskom. Doris ipak svoju popularnost nije stekla gostovanjem u Žikinoj šarenici. NJu su kao idola prigrabili ovi drugi, predstavnici takozvane nezavisne andergraund scene. Organizatori koncerta, koji su izgradili reputaciju na promociji najalternativnijih i najopskurnijih muzičkih poduhvata, pozivali su ljude na koncert uz dubok presek lika i dela Doris Bizetić prepun ozbiljnih i teških reči. Deluje da je bilo potrebno opravdati sopstvenu odluku uz priložak u kome su se nizale cifre vezane za njene blistave dane dečje slave, podsećanje na saradnju sa Marinom Tucaković i pseudoakademska eksplikacija Doris kao paradigme dvadeset prvog veka, demokratizacije medija, rekontekstualizacije modernog „anderground popa“, pa sve do toga da je ona predvodnik nekakve kulturne revolucije. Rezultat – rasprodat koncert, ljudi koji ispadaju kroz prozor i sve tako. Zanimljivo je pak, da skoro niko od tih posetilaca ne bi platio kartu za bendove koje navodno vole, a čiji su rad poredili sa opusom Doris BeBe. Takođe, gnušaju se na pojave poput Ekrema ne shvatajući da je eto i on rezultat demokratizacije medija i u krajnjoj liniji na isti način se podsmevaju toj devojci kao što se plebs podsmeva Ekremu. Na kraju dana, nemojte me, molim vas, ubeđivati da su eksploatacija i podsmeh kul zabava, niti da amaterizam „slobodnih medija“ u 21. veku treba da nazivamo bilo kako drugačije, jer vam posle ništa neću verovati za taj vaš andergraund.