Remiks stvarnosti

U narednih osam brojeva NIN-a, počev od idućeg, bićete u prilici da pročitate grafičku novelu VistaVižn, koja prvi put nalazi prikladno mesto i luksuzno izdanje na stranicama našeg lista. Kako se popularnost ove forme stripa iz godine u godinu uvećava, i kako nalazi veliki broj poklonika, ubeđeni smo da će jedna posve neobična priča, nastala iz pera autorskog dvojca Miodraga Ćertića i Rejmonda Pena, naći veliki broj poklonika i među našom publikom. Pogotovo što se tema priče odnosi na alternativnu istoriju, koja kao takva pruža mnogo materijala za razvoj, na kome, srećom, autori nisu štedeli.

Ćertić je, kaže, bio inspirisan samim imenom i špicom VistaVižn, čije je filmove toliko voleo, međutim, samoj radnju nisu hteli mnogo da otkrivaju: VistaVižn je dnevnik, skicen blok koji vode jedan filmski reditelj i njegov art direktor dok pripremaju svoj novi film. Taj film, iz raznoraznih razloga, najverovatnije nikad neće biti snimljen, a ti njihovi materijali, prerađeni u grafičku novelu, sada su pred vama. I, kako se ono kaže, svaka je sličnost sa stvarnim događajima i osobama, živim i mrtvim, o kojima je ovde reč... (tu se negde prekinula telefonska veza sa autorima i do izlaska ovog broja nismo mogli ponovo da je uspostavimo, pa jedino možemo da pretpostavimo šta su hteli da kažu, a mi u NIN-u, kao i u svakim ozbiljnim novinama, ne bavimo se hipotezama)...

Kada od idućeg broja budete pratili priču, biće vam jasno i zbog čega su ostali tajanstveni u otkrivanju detalja vezanih za sadržaj ove grafičke novele.

U Evropi su grafičke novele ranije nastajale uvezivanjem serijala objavljivanih u magazinskim izdanjima u jednu celinu, koja bi činila knjigu za sebe, i grafička novela VistaVižn u NIN-u biće izrazito bliska toj ideji. Međutim, kako je srpski jezik siromašan definicijama, tako je donekle teško objasniti razliku koja u engleskom jeziku pravi jasnu demarkacionu liniju u terminima comic, comic book i graphic novel(la).

CELINA
Ja mislim da razlike u stvari nema, ili da je možda ima samo u tome što grafička novela sadrži malo više teksta, remiksa i mixed media od klasičnog stripa, kaže Miodrag Ćertić, jedan od autora naše novele. Sadržajno, ona je obično zaokružena celina, dok je tradicionalni strip teoretski bez kraja. NJegov kolega i koautor slaže se da je strip stroža forma: Potrebno je više discipline, poštovanja pravila stila i žanra, ali u suštini to je ista stvar. Grafička novela je strip koji sebi daje šire kreativno polje i bira kojih će se pravila stripskog pripovedanja i stila držati, a kojih neće.

U pokušaju da definiše šta je to grafička novela, jedan od najznačajnijih njenih autora u svetskim okvirima Alan Mur (V kao vendeta, Nadzirači...) izjavio je jednom prilikom da je šteta što je grafička novela zapravo postao jedan marketinški termin, koji podrazumeva luksuzan i samim tim preskup strip. Da je komercijalizacija ove forme uzela maha, slaže se i Vladimir Vesović, strip crtač i voditelj brojnih strip-radionica, kojeg fascinira, kako kaže, more autora koji su se pojavili poslednjih godina, i koji imaju krajnje različiti pristup i viziju kako grafička novela treba da izgleda.



SLOBODA
Time je otvoreno jedno široko polje kreiranja grafičkih novela, u kojima pravila ne važe, sem osnovne činjenice da jednu kompletnu priču, umesto klasičnog romana, sada treba ispričati u formi stripa, a ujedno zadovoljiti klasični dramaturški narativ. Tako Rejmond Pen ističe da je njima remiks/kolaž pružio brojne opcije, za kreiranje VistaVižn. Imali smo luksuz da biramo sva sredstva za pričanje priče: tekst, crteže, fotografije, arhivske materijale, grafikone, čak ako treba i da slobodnom rukom na kraju docrtamo strelice ili zaokružimo važne momente. Ali u tome nam je najviše pomogla Miodragova supruga Mia, koja stvarno zna kako se pričaju priče, i koja je holivudski scenarista, kaže Pen.

A upravo je epoha postmodernizma dala grafičkim novelama jedan poseban život, i izoštreniju konturu. Grafička novela se odlično uklapa u savremene multimedijalne forme pisanja. Lorens Lesig u svojoj knjizi Remiks kaže da je digitalni miks masovni savremeni oblik pisanja. Po njemu je time stvorena nova pismenost učesnika u kulturi, čije je pismo mešavina teksta, slika, zvuka i svih drugih kulturnih artefakata. Grafička novela je bila takva vrsta pisanja i pre digitalnog doba, ističe Rejmond Pen.

U poplavi autora i stripova, naši sagovornici ističu nekoliko grafičkih novela koje nikako ne treba propustiti. Miodrag Ćertić kao najuspešnije navodi Maus Arta Špigelmana, Adel Žaka Tardija, Fotograf Emanuela Žilbera, Alisa u Sanderlendu Brajana Talbota, Palestina DŽoa Sakoa dok Rejmond Pen, citirajući Pikasa koji je, navodno, rekao: Nikada nisam video sliku koja mi se nije dopala, nadovezuje se rečima: Isto važi i za mene kada su slike i grafičke novele u pitanju.

Za Vladu Vesovića istorija, zapravo popularizacija grafičkih novela, počinje sa Frenkom Milerom i njegovim Mračnim vitezom. Iako je Betmen postojao kao junak u mnogim drugim ranijim stripovima, Miler je dizajnirao jednu priču u formi strip-romana, što će tek tako postati forma prihvaćena širom sveta. Sem Milera, Vesović rado navodi i Nila Gejmena sa serijalom Sendmen i, u novije vreme, Krega Tompsona, kojeg su fantastični Blankets i Habibi, pisani na po 500 do 600 stranica, uveli na svetsku scenu kao trenutno nezaobilazno ime na ovom polju.

Upravo grafička novela pruža autorima maksimalnu slobodu, kako po broju strana i tabli kojima nikako nisu ograničeni, tako i po izboru i realizaciji tema. Potpuno je drukčije kada niste svedeni na formu strip-kaiša, nego zapravo imate mogućnost da ispričate roman u rečima i slikama. Samim tim, priče koje su autori koristili u grafičkim novelama bliže su stvarnom životu, zaključuje Vesović.

A sloboda koju su imali Miodrag Ćertić i Rejmond Pen u kreiranju novele VistaVižn beskrajna je i beskrajno intrigantna. Bićete i sami iznenađeni u kojoj meri su je iskoristili.

Divna papazjanija

Upitani da prokomentarišu kako će i da li će grafička novela preživeti digitalizaciju medija i naći nov izraz u elektronskom izdanju, Miodrag Ćertić kaže: Vrlo dobro će preživeti, jer je izvrstan izvor priča i likova za sve medije. Sva velika studija kupuju ideje od autora stripova, a za nas, kao i za sve ostale kreativne tipove, to je mnogo jeftiniji način da se ispriča priča od filma ili televizije, kad već nismo književnici. Rejmond Pen vidi budućnost u sličnom tonu: Grafička novela je idealan sadržaj za e-book format. Kao da je stvorena za iPad, Kindle Fire ili HookHD tablete. Da smo VistaVižn radili za te platforme mogli bismo da dodamo i zvuk, animaciju, arhivske filmske materijale, revolucionarnu muziku. To bi tek bila divna papazjanija ili remiks postojećeg materijala.