19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Srpska ekonomija ne samo da nije uspela da se održi na površini, već će joj uskoro za preživljavanje biti neophodne boce sa kiseonikom. Već polovinom 2012. upala je u recesiju, koja podrazumeva pad bruto domaćeg proizvoda (vrednost sve robe i usluga, koje proizvedu sve domaće i strane kompanije u Srbiji) u dva uzastopna tromesečja. U međuvremenu, proizvodnja je nastavila da pada, cene dramatično rastu, država se ubrzano zadužuje, a epilog je prelazak u novu, još goru fazu stagflaciju.
Ta reč još se nije odomaćila, jer je zvaničnici izbegavaju zato što je sinonim za najgore moguće stanje ekonomije, koje karakteriše pad proizvodnje i BDP-a, visok, bar dvocifren rast cena, začinjen sve većim brojem ljudi koji bezuspešno pokušavaju na nađu posao. Izuzev Srbije, nijedna zemlja u Evropi neće moći na kraju godine da se pohvali padom BDP-a od najmanje dva odsto, stopom nezaposlenosti od 26,2 odsto i inflacijom, koja se još ubrzava i do 1. januara bi mogla dogurati do čitavih 15 procenata!
Uz to, vidljivi su i drugi elementi, za koje svetski ekonomisti, koji su izučavali ovaj fenomen, navode da su karakteristični za zemlje u stagflaciji privreda ne koristi sve postojeće kapacitete, u cene se ugrađuju ne samo realni troškovi, već i inflatorna očekivanja, sve je manje novih investicija, visoke su kamate na kredite, visok deficit u budžetu (ove godine bar milijardu i po evra) i platnom bilansu (do kraja 2012. dostići će tri milijarde evra i sigurno će biti veći nego u tri prethodne godine).
MIZERNO
Ako se i 2013. nastavi pad BDP-a, koji će se odraziti i na sve lošiji standard stanovništva, Srbija će ispuniti uslove, ali ne za početak pregovora sa EU, već za proglašenje ekonomske depresije. To je samo drugi naziv za produženu recesiju, koja traje bar 24 meseca. Za sada, polovinu tog puta uspešno smo prevalili.
Posle mizernog rasta, najpre za jedan odsto u 2010. i za 1,6 procenata lane, ove godine BDP će realno biti manji nego lane za najmanje dva odsto. Realisti očekuju pad od 2,5 a pesimisti od tri odsto, s tim što su u srpskoj ekonomiji pesimisti po pravilu realisti.
No, pad BDP-a, izražen u evrima, biće mnogo veći, gotovo dvocifren!
U prva tri kvartala 2012. ukupan BDP je, po proceni NBS, bio 21,34 milijarde evra (6,92 milijarde u prvom, 7,19 milijardi u drugom i 7,23 milijarde u trećem) i ako u poslednja tri meseca bude na nivou proseka, ove godine neće biti veći od 28,45 milijardi evra. Lane je bio 31,14 milijardi evra, a 2008. čak 32,67 milijardi evra.
Ovoga puta pominjanje privrednog pada od dva odsto nije deo zavere, sa ciljem da se statističkom gimnastikom Srbija prikaže u boljem svetlu. Eksperti za obračun BDP-a objašnjavaju za NIN da su tačne obe procene - i ona o realnom padu za dva-tri odsto, i o njegovom dramatičnom smanjenju za skoro 2,7 milijardi evra, ili za oko devet procenata.
Stručnjak MMF-a za NIN navodi primere, iz kojih se može shvatiti kako nastaju ove razlike. Ako se u jednoj godini proizvede 100 a u narednoj 102 eksera, to je realno povećanje proizvodnje za dva odsto. Ali, ako su oni poskupeli za 50 procenata, sa jednog na 1,5 dinara, nominalna vrednost proizvodnje eksera je povećana sa 100 na 153 dinara, ili za 53 odsto. Ako rod kukuruza zbog suše podbaci za 50 odsto, a cene zbog slabe ponude i velike tražnje na tržištu porastu za 20 odsto, vrednost proizvedenog kukuruza neće biti smanjena za svih 50, već za oko 30 procenata.
KURS
U drugoj fazi se za obračun BDP-a u obzir uzimaju i promene kursa. Tako je moguće da dve godine sve cene miruju, da se proizvede ista količina robe, a da BDP u evrima padne, ako u međuvremenu dinar oslabi. I obrnuto, kada nacionalna valuta jača, posledica je brži rast BDP-a u evrima. Do ovakvih odstupanja, dakle, dolazi kada cene u dinarima ne prate kretanje kursa.
BDP je 2012. u tekućim cenama bio 3.175 milijardi dinara i da prosečan kurs evra nije bio 101,96 nego 95 dinara, BDP bi na papiru porastao za više od dve milijarde evra. I obrnuto, da je prosečan kurs bio 105 dinara, BDP bi bio niži za milijardu evra. Uz to, prilikom procene BDP-a i pored najbolje volje teško je obuhvatiti sivu i crnu ekonomiju.
Izračunavanje tog kolača jedan je od najkomplikovanijih poslova. Nije dovoljno samo da se zna da je za godinu dana broj SMS poruka povećan 100 posto, sa 1.000 na 2.000, jer se stalno menja i doprinos pojedinih sektora stvaranju ukupnog BDP-a. Nekada se u industriji stvarala četvrtina, a sada tek šestina BDP-a. Samim tim je ranije rast industrijske proizvodnje imao veći uticaj na BDP nego sada. Uz to, niko na svetu nije pronašao pravi način kako na rast BDP-a utiče poboljšanje kvaliteta nekog proizvoda. Ako Vlada istraje na fiskalnoj konsolidaciji, to za posledicu može imati jačanje dinara, pa bi i BDP u evrima mogao u 2013. da se poveća za više od dva odsto. Uz malo sreće i uz realno jačanje nacionalne valute i spoljni dug bi ponovo mogao da padne ispod 80 odsto BDP-a, kaže jedan od sagovornika NIN-a.
No, čak i da 2013. BDP poraste sa 28 na 31,5 milijardi evra, a BDP po stanovniku sa 4.000 na 4.500 evra, to ne znači da će svako u Srbiji u proseku imati na raspolaganju 500 evra više i da će tim novcem moći da kupi 80 kilograma mesa, 350 litara ulja, ili 1.000 vekni hleba više nego ove godine. Naprotiv. Iako će statistika registrovati značajan rast BDP-a po glavi stanovnika, njihova kupovna moć biće manja nego u godini na izmaku, jer će primanja 2,2 miliona zaposlenih u javnom sektoru i penzionera rasti sporije od cena. Možda i zato mnoge statistika podseća na bikini mnogo otkriva, ali i skriva.
