Ustav pod sumnjom

Nema izgleda da egipatska vlast i opozicija nađu zajednički jezik. Nije mnogo pomoglo to što je predsednik Mohamed Mursi povukao sporni dekret kojim je prethodno proširio svoja ovlašćenja. Demonstracije i dalje traju, a jaz između sledbenika Muslimanske braće i opozicije sve je veći.

Mursi - na listi 40 kandidata za Tajmovu ličnost godine predstavljen kao umeren političar - istovremeno je kod kuće proglašen za faraona i diktatora. Pokušaj da, povlačenjem dekreta, pokaže da je ipak spreman da popusti, nije umirio opoziciju koja zahteva da se referendum o novom ustavu zakazan za 15. decembar odloži. Predsednik, međutim, nije spreman na toliki ustupak.

Mnogo je toga sporno u nacrtu novog ustava, od onoga što se u njemu nalazi do načina na koji je donet.

ŠERIJAT
Tako je uloga islama i šerijata sada povezana sa sunitskim doktrinama. Odredba po kojoj je šerijat osnova zakona preneta je iz prethodnog ustava, ali je dodat član prema kome će se principi šerijata tumačiti u skladu da sunitskom doktrinom. Sunitski univerzitet Al Azar dobio je i zvanično savetodavnu ulogu i tako se prvi put našao u ustavu zemlje. Protivnici nacrta u ovome su prepoznali ograničavanje sudske vlasti, kojoj se sada sužava prostor i uvođenje kontrolnog tela koje zastupa jednu versku zajednicu.

Istovremeno, šiitska manjina sve više strahuje za svoj položaj, pritisak na njih raste, a već se mogu čuti glasine da će se udžbenici koje priprema Al Azar, a u kojima se njihova vera opisuje kao lažna, koristiti u državnim školama.

Sporna je i formulacija o slobodi veroispovesti, koja je data muslimanima, hrišćanima i Jevrejima, ali ne i manjinskim grupama. Tako su recimo pripadnici bahai vere ne samo izostavljeni iz zakona, nego i postali meta napada kao nevernici naklonjeni Izraelu.

Što se ženskih prava tiče, u nacrtu ustava piše da muškarci i žene imaju ista prava, ali se dodaje i napomena o ravnoteži ženskih obaveza prema porodici i javnom radu. Iako nema eksplicitne diskriminacije, kritičari nacrta smatraju da se iza ove formulacije krije ugrožavanje prava žena na lični izbor i otvara mogućnost da se vlast upliće u lični život.

Problematične su i odredbe o zabrani uvreda te insistiranje na izveštavanju u skladu sa zahtevima nacionalne bezbednosti i osnovnim principima države i društva, u čemu novinari naziru želju vlasti da kontroliše medije i ugrozi slobodu štampe.

Sve u svemu, nacrt obiluje odredbama u kojima su mnogi videli ograničavanje prava, ali najveći problem je ipak u samom načinu na koji je donet: poslednju reč imali su vladajući islamisti, i nije ostavljeno dovoljno vremena za parlamentarnu raspravu.

Rezultat je poziv opozicije građanima da bojkotuju glasanje. Opozicioni blok Nacionalni front spasa poručio je da ovakav ustav ne predstavlja egipatski narod i da će njegovo prihvatanje pojačati sukobe. Koordinator ovog bloka Mohamed el Baradej nazvao je Mursijeve poteze politikom svršenog čina i pozvao opozicione snage da ne sarađuju sa predsednikom, a građane na bojkot referenduma. Mursijeve pristalice, pak, odluke vlade i predsednika pravdaju neophodnošću da se zaštite tekovine revolucije, da se uspostavi vladavina zakona i definitivno pobede snage bivšeg režima.

Potom se oglasila i dalje svemoćna vojska. Dijalog je jedini put. U suprotnom ući ćemo u mračni tunel koji će rezultirati katastrofom i to je nešto što nećemo dozvoliti. Interes obe strane je da se postigne konsenzus, inače će cela nacija platiti cenu, poručeno je u saopštenju. Muslimanska braća su ovakvo reagovanje armije pozdravila, dok protivnici Mursijevog režima sa zebnjom primećuju da se nova politička elita sve više približava onoj vojnoj.

ZBLIŽAVANJE
Istovremeno, stigla je i predsednikova naredba da vojska održava bezbednost u zemlji i zaštiti institucije tokom priprema za referendum, što praktično vojsci daje ovlašćenja policije: ona će ne samo čuvati vladine zgrade i pomagati policiji u održavanju javnog reda, nego joj je dato i pravo da po potrebi hapsi civile. Iz vlade je stiglo objašnjenje da je vojska uključena na zahtev članova izborne komisije, ali opozicija je primetila da je održavanje javnog reda svojevremeno bio i način da se svrgnuti režim Hosnija Mubaraka obračunava sa političkim protivnicima, prvenstveno upravo sa sada vladajućom Muslimanskom braćom.

U to vreme, pre dve godine, upravo su Muslimanska braća negodovala zbog uloge koju vojska ima u zemlji i podrške koju dobija i od Amerike. Sada se, međutim, saradnja Braće i vojske uspostavlja na svim nivoima. U preambuli nacrta ustava spominje se čak i podrška vojske januarskoj (2011) revoluciji, dato joj je pravo da pred vojne sudove izvodi civile, a vojni budžet ostavljen je, kao i dosad, van kontrole parlamenta. Tako su poslovi koje drži vojna elita ostali netaknuti, a vlada dobila pouzdanog saveznika. Strah da se zemlja faktički stavlja pod vojnu upravu samo je pojačan, i dok Mursijeve pristalice tvrde da su u pitanju samo privremene mere, demonstranti poručuju da neće pristati na vladavinu čvrste ruke i da neće dozvoliti da islamisti svoju moć učvrste i kroz ustav.

Niko nije siguran kakav će biti ishod referenduma. Opozicija je okupila sekularne snage, liberale i borce za ljudska prava, ali i strukture koje još žale za starim režimom. Ujedinilo ih je nezadovoljstvo Mursijevim potezima i strah od zajedničke vladavine islamista i armije, ali je pitanje da li ih je dovoljno da na referendumu poraze Muslimansku braću, na čijoj su strani čvrsta organizacija i disciplinovano glasačko telo. Ukoliko se ipak dogodi da nacrt ustava ne prođe na referendumu, onda predstoje novi meseci borbe. Zakonom je predviđeno da se u roku od tri meseca izabere nova skupština, a za šest meseci bilo bi ponovno glasanje o ustavu.

Ko god da prevagne u trenutnom sukobu, pred Egiptom je još mnogo teških dana. Predsednik je razapet između snažnog otpora demonstranata i zahteva tvrde linije islamista da nikako ne popusti. Zemlja ostaje duboko podeljena, revolucija nije donela očekivane bolje dane, a bes je sve veći.

Fejsbuk zakonodavstvo

U nepune dve godine od pada Mubarakovog režima zakonski vakuum popunjavan je nizom dekreta. Prvo ih je izdavala vojska, a zatim novoizabrani predsednik. Niko više nije siguran koji je zakon na snazi, a pravnu nesigurnost pojačavaju neprestane promene propisa, od kojih se za neke saznaje prvo preko - Fejsbuka. Poslednji u nizu takvih preokreta usledio je posle odluke vlade da poveća porez na više od 50 proizvoda, uključujući benzin, struju, cement, cigarete i alkohol (cena piva je tako udvostručena). Bio je to potez kojim je vlada želela da pokaže da je spremna za reforme i da odobrovolji MMF, koji je trebalo da odobri zajam od 4,8 milijardi dolara. Ali, nekoliko sati kasnije, na Mursijevoj Fejsbuk stranici građani su obavešteni da je predsednik suspendovao poskupljenja nekih proizvoda, uključujući bezalkoholna pića, cigarete i pivo. Sutradan je, ipak, dogovorom vlade i MMF-a odložena isplata sledeće tranše dok se situacija u zemlji ne smiri. U utorak popodne nije delovalo da će se to uskoro desiti, jer je u incidentima u Kairu ranjeno devetoro ljudi.