Ledi je još živa

Primera radi, „Politika“ je iz časopisa „Forbs“ prenela članak o moćnim ženama u kome se Angela Merkel opisuje kao „čelična lejdi EU“, a pominje se i ekscentrična pevačica Lejdi Gaga. Ledi je jedna od onih reči koje smo primili u vreme kad sa engleskim jezikom nije bilo direktnih kontakata. Engleske reči su dolazile preko francuskog i nemačkog, dva jezika koji ne poznaju glasovni skup „ej“. To je razlog što i danas kažemo gem, trener, koktel, Šekspir, Tven i tako dalje, mada bi „gejm“, „Šejkspir“ itd. bilo bliže engleskom izgovoru. Takve ustaljene reči i imena danas ne bi imalo smisla menjati. Pronalazača parne mašine uvek smo zvali DŽems Vat. Danas znamo da se izgovara Vot, ali za promenu je kasno, jer su od tog prezimena nastale merne jedinice vat i kilovat. Umesto DŽems danas radije kažemo DŽejms (još je i Flemingov junak, pre pedeset godina, kod nas nazivan DŽems Bond, dok danas na televiziji gledamo DŽejmsa Bonda). Ta korekcija može se prihvatiti, budući da nije u pitanju ni zajednička imenica niti ime jedne određene ličnosti. To ipak ne znači da danas pišemo tačno „kako se izgovara“. Izgovara se DŽejmz, pošto se englesko „s“ na kraju reči posle sonanta uvek izgovara „z“, ali ga mi prenosimo kao „s“ (Čarls Dikens, Rodžers, Bitlsi i sl.). Sve ovo potvrđuje načelo dato u tački 197v(4) Pravopisa: „Ako su se za imena nekog jezika u spontanoj praksi stvorila postojana pravila, ne treba ih menjati radi izgovora bližeg izvornom jeziku.“