Život u zamrzivaču

Ako su Amerikanci šezdesetih ulupali nekih deset miliona dolara u projekat špijunskih mačića koje su nameravali infiltrirati u Kremlj i sovjetske ambasade, zašto i mi ne bismo uložili u pingvine stražare? Ionako stručnjaci kažu da nam je industrija taman na nivou iz šezdesetih.

U međuvremenu, stražu nad Srbijom drži zima. Haos i kolaps, zavejani i smrznuti pune stranice i minute domaćih medija, ali građani Srbije neku utehu mogu da nađu u tome što ih pored snega zatrpavaju i izvinjenja. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izvinio se zbog toga što je u ponedeljak ujutru na ulicama glavnog grada bilo nekih 180 vozila gradskog prevoza manje nego što treba. Čak je i apelovao na kontrolore da budu blaži prema putnicima-švercerima. Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić izvinio se svima koji su tokom vikenda detaljno upoznali krajolik Vojvodine iz automobila zarobljenih na zavejanim putevima. Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić se, kao što je red, izvinio pre roka. Prošle zime. Premijer Ivica Dačić se nije izvinjavao, ali je zapretio smenama.

Na izvinjenjima i drugim velikim rečima smo odavno doktorirali. Šteta je samo što dela još držimo u zamrzivaču.